Libanci na granici

Od našeg specijalnog izveštača
Bejrut, 18. avgusta – Posle gotovo četiri decenije, regularna libanska armija počela je da preuzima komandu nad jugom zemlje, a jedna njena patrola danas je prvi put izbila na granicu sa Izraelom.

Žitelji šiitskog sela Kfar Kila su dvojicu vojnika u džipu sa kojeg se vijorila velika libanska zastava u znak dobrodošlice tradicionalno zasuli pirinčem, dok su pristalice Hezbolaha mahale barjacima milicije šeika Hasana Nasralaha. "Svi smo veoma srećni", izjavio je agenciji AP libanski brigadni general Šarl Šeihani. "Ovo je naša zemlja i ove je prvi put da smo zaista na jugu Libana."

Preuzimanje kontrole na jugu

Izrael je libanski jug, kojim su dugo dominirali Palestinci, okupirao 1982. da bi ga napustio pre šest godina – kada je potpao pod potpunu kontrolu Hezbolaha. Kada su se izraelske snage povlačile, prošle su kroz Kapiju Fatima koja se nalazi upravo u selu Kfar Kila.

Libanska armija će, u skladu sa rezolucijom UN kojom je prekinut jednomesečni rat Izraela i Hezbolaha, na jugu zemlje rasporediti 15.000 vojnika, a kontingent iste snage šalju i Ujedinjene nacije. "Ovo su ohrabrujući signali", kaže "Politici" ruski major Igor Kulga iz vojne posmatračke misije UN.

Preuzimanje kontrole nad jugom, gde su hezbolasi sve do početka sukoba sa Izraelom 12. jula imali svoju državu u državi, u Bejrutu se ocenjuje kao "istorijski korak" koji bi mogao da pomogne jačanju centralne vlasti.

Oko 2.500 pripadnika libanske armije već se rasporedilo oko pretežno hrišćanskih mesta Maržojum i Kuleja, a tokom noći vojnici su ušli i u neka sela koja pripadaju šiitima, najbrojnijoj verskoj zajednici Libana.

Lider Hezbolaha na libanskom jugu, šeik Nabil Kuauk, pozdravio je dolazak libanske armije: "Pomažemo im našim iskustvom i ukazujemo im na strateški najvažnija područja gde će se rasporediti kako bi na najefikasniji način ovu zemlju štitili od pretnji Izraela i SAD".

Datum dolaska odreda međunarodnih snaga još nije određen, kao ni sastav prvog kontingenta koji bi trebalo da broji 3.500 vojnika.

Francuska je prihvatila da upravlja "plavim šlemovima", ali i u UN i ovde je sa dosta razočaranja primljena vest da će bivši kolonijalni vladar Libana imati samo 400 vojnika. Bangladeš je ponudio da pošalje 2.000, a Nemačka je odustala imajući u vidu da bi eventualni incidenti sa Izraelcima vratili sećanja na vremena nacizma.

Rezolucija 1701 predviđa da snage UN obezbeđuju mir i da razoružaju pripadnike milicije Hezbolaha na čitavom području južno od reke Litani, nekih 30 kilometara od granice sa Izraelom.

Kako bi olakšala zadatak svojim jedinicama koje je poslala na jug, vlada u Bejrutu prihvatila je tipično libanski kompromis: da se hezbolasi razoružaju, ali da mogu tajno da čuvaju oružje na jugu koje treba zapleniti samo u slučaju da ga javno nose.

Libanska armija se, kao i najveći deo Libana, tokom tek minulog konflikta držala po strani. Sada dobija ključnu ulogu u uspostavljanju mira. Uvažavana kao veoma profesionalna vojska od oko 70.000 pripadnika, armija je suočena sa velikim izazovom da se od bespomoćnog posmatrača pretvori i istinsku nacionalnu snagu.

Stare libanske podele

Problemi su ozbiljni. Ne samo zato što je raspoređivanje 15.000 vojnika složena logistička operacija, već i više jer armija ne može da se lako oslobodi svih sektaških podela libanskog društva. Da bi njena misija na jugu uspela, neophodan je politički konsenzus. "To nije lako ostvarljivo jer je konflikt sa Izraelom aktivirao sve tradicionalne libanske podele i ponovo u igru vratio stare gospodare rata", kaže mi Hasan Huseini, biznismen čiji je otac bio predsednik parlamenta i osnivač Amala, šiitskog pokreta koji je rival hezbolasima.

Upravo zato debata o razoružavanju gerilaca, koji imaju podršku Sirije i Irana, preti ozbiljnim podelama u kabinetu premijera Fuada Siniore i u parlamentu.

Vođa Druza i lider Progresivne socijalističke partije Valid Džumblat pozvao je šeika Nasralaha da se "časno" uključi u vladu kako bi pomogao nacionalnom jedinstvu. "Da li je otpor (Izraelu) libanski, ili oruđe u rukama sirijsko-iranske osovine na libanskoj teritoriji?", pita jedan od nezaobilaznih aktera razuđene libanske politike.

I Saad Hariri, lider opozicione sekularne većine i predvodnik bloka koji se suprotstavlja sirijskoj dominaciji, oštro je povodom završenog rata kritikovao i Izrael i Damask. On je optužio Izrael da "živi od krvi" Arapa, a sirijskog predsednika Bašara el Asada da pokušava da unese nove podele u Liban.

Saad Hariri smatra da Damask stoji iza prošlogodišnjeg ubistva njegovog oca, bivšeg premijera Rafika Haririja. Pod pritiskom Zapada i velikih demonstracija u Bejrutu, Sirija je posle atentata povukla svoje vojnike iz Libana koji su ovde – na poziv hrišćana – došli 1976, godinu dana posle izbijanja građanskog rata okončanog 1990.