Dražu traže georadarom

Posle otkrića da je u Britanskom arhivu pronađen tajni dokument koji može da pruži nove činjenice i dokaze u vezi sa poslednjim trenucima života i smrti Dragoljuba Draže Mihailovića, tek predstoji dug put za lociranje i iskopavanje njegovih posmrtnih ostataka. Prof. dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, član Komisije za pronalaženje mesta ukopa generala Draže Mihailovića i Komisije za pronalaženje masovnih grobnica posle završetka Drugog svetskog rata, kaže za „Politiku” da će izveštaj biti završen tek kada prikupe dovoljno validnih dokumenata i podataka.

– Tada će se pristupiti sondažnim istraživanjima. Ako se pokaže da na određenoj lokaciji ima zemnih ostataka, onda se pristupa iskopavanju i identifikaciji – navodi Pavlović.

Kako nezvanično saznajemo, u Srbiji postoje samo tri georadara kojima je moguće obaviti istraživanje tla na dubinama do 10 metara. Jedan od ovih uređaja, koji košta između 30.000 i 70.000 evra, u posedu je privatne firme, a druga dva koriste fakulteti u Beogradu i Novom Sadu. Tim sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, koji poseduje georadar, u maju je boravio u bivšem koncentracionom logoru Gradina, kod Jasenovca, gde su ispitivali teren u potrazi za eventualnim zaostalim grobnicama iz Drugog svetskog rata. Među istraživačima bio je i docent dr Dejan Vučković sa Katedre za geofiziku, koji za naš list objašnjava metode pretrage terena u ovakvim situacijama.

– Moguće je primeniti georadar, pogotovo ako tražite u šljunku ili pesku. Moguće je uočiti i predmete veličine jedan santimetar, ali se ne može istraživati na velikoj dubini. Na nižim frekvencijama može se ići i preko desetak metara u dubinu podloge, ali se ne može uočiti predmet manji od desetak santimetara. Ako je Draža zatrpan krečom, i to je moguće detektovati, jer tada uočavamo lokalnu nehomogenost terena.

Vučković procenjuje da bi površina na kojoj se traži mogla da bude velika – možda i 200 puta 200 metara, na dubini od pet metara.

– Za takav posao bilo bi neophodno oko dve nedelje ozbiljnog terenskog rada. A potom duplo više vremena za analizu dobijenih podataka. Cenu radova određuju brojni uslovi na terenu. Jedan dan rada takvog tima, sa takvim instrumentima, obično košta preko 1.000 evra. Ali cena može da varira i uvek se određuje u skladu sa konkretnim uslovima, tako da je ova procena samo orijentaciona – kaže dr Vučković.

Sa druge strane, direktor Instituta savremene istorije podseća da, osim britanskih arhiva, predstoji i rad sa svedocima. Podseća na slučaj 85-godišnjeg Krsta Nikačevića iz Čačka, bivšeg čuvara zatvora u kome je čuvan Draža, koji tvrdi da je 17. jula 1946, na dan pogubljenja, lično video đeneralov grob zatrpan krečom.

– Svako ko na bilo koji način može da doprinese otkrivanju mesta ukopa Mihailovića, dobrodošao je. Tako i Krsto Nikačević, s kojim smo već kontaktirali. Bio je bolestan, ali nam je apsolutno u planu da obavimo taj posao sa njim – dodaje dr Pavlović.

Koliko može da potraje do trenutka konačnog otkrivanja i iskopavanja Mihailovićevih posmrtnih ostataka, Pavlović nije mogao da proceni.

– Može to da se brzo završi, ali može da potraje i nekoliko godina. Mogu samo da vam pružim uveravanje da će svedok Nikačević biti veoma brzo saslušan, već tokom narednih nedelja.

Bojan Bilbija