Petak, 28.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srpska malina u Patagoniji

Љиљана Миловић на тргу у Чачку Фото Г. Оташевић

Čačak – Argentinka Ljiljana Milović doputovala je u Čačak s ponudom ovdašnjem Institutu za voćarstvo da ova naučna kuća učestvuje u podizanju malinjaka u Patagoniji. Saradnja bi obuhvatila stručnu pomoć pošto je Srbija vodeća zemlja u svetu po proizvodnji ovog voća, dok Argentina, veli gospođa iz Buenos Ajresa, „ima malina koliko za slatko”.

– Grupa od 12 investitora iz naše provincije Mendoza kupila je u Patagoniji, u provinciji Cubut, između 1.500 i 2.000 hektara nove zemlje i odlučili su da krenu sa gajenjem malina. Za početak, samo na delu te površine, da bi videli kako će posao da se razvija – kaže Ljiljana Milović za „Politiku”.

Površina Argentine je tri miliona kvadratnih kilometara, a obrađuje se tek 2,5 miliona hektara.

– Sve ostalo stoji onako kako je bog stvorio i slobodne zemlje ima u izobilju, pa investitori mogu da biraju. Ovu grupu ulagača predvodi David Sančez, sa firmom „Dapak bioproduktos” iz Mendoze. Oni su dobru zemlju pronašli usred Patagonije. Kraj se zove Valhaina, što na indijanskom znači „Dolina između dva brda”. Ima svoju reku, a već je napravljen projekat za proizvodnju solarne energije pošto električne mreže, razume se, tamo nema – veli naša sagovornica.

Njeno ime i prezime nagoveštava kako su Argentinci doznali da postoji Čačak. Novembra prošle godine u Buenos Ajresu sastao se srpsko-argentinski ekonomski forum i tada je naša strana naznačena kao svetski proizvođač maline.

– Ambasador Srbije u Buenos Ajresu Gordana Vidović zamolila me je da se posvetim projektu „Valhaina”, a dalje pojedinosti dao mi je ministar za uvoz i izvoz provincije Cubut. Onda sam se o malinama raspitala kod mog brata Stevana, koji je pre dve godine kupio zemljište kod Trebinja i zasnovao voćnjak, i on mi je ispričao za Institut za voćarstvo.

Prvobitni plan bio je da svih 12 investitora iz Argentine doputuju u Čačak kako bi ovde videli vrhunske zasade malina, ali su dolazak morali da odlože jer su nekima od njih iskrsle druge obaveze.

– Zato smo se odlučili na obrnut red koraka, pa se u Argentinu vraćam s predlogom da kod nas gostuje mr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo. Kao jedan od vodećih stručnjaka za malinu u Srbiji, on će u Argentini održati seminar svima zainteresovanima, posle čega će se odrediti redosled sledećih poteza. Institut je, inače, iz Mendoze već dobio pojedinosti o ovom projektu i pitanja za saradnju – ističe Ljiljana Milović.

Ovo je samo jedan od novih poslovnih poteza dinamične zemljakinje iz Buenos Ajresa. Već je ugovorila da jedna grupa naših iseljenika doputuje iz Argentine.

Inače, saradnik i putovođa Argentinke ovih dana je Dragan Ćetković, vlasnik preduzeća „Stara Boka” iz Beograda, trenutni koordinator Srpsko-argentinskog ekonomskog foruma.

Ljiljana Milović izabrana je za delegata Latinske Amerike u Skupštini srpske dijaspore koja će se, prvi put, sastati 3. jula u Beogradu. Kao i svih 48 delegata sa cele planete doputovala je o svom trošku, iznajmila stan u Beogradu i koristi svaki dan da bi ugovorila neki posao ili susret u postojbini svojih praotaca.

– Rođena sam u Buenos Ajresu i ja sam Argentinka, ali mi je žao što nemam i srpsko državljanstvo, ono bi za mene bilo uzvišen osećaj. Postaviću pitanje našeg državljanstva na Skupštini dijaspore.

Njen otac Stanko, Srbin iz zaleđa Šibenika, emigrirao je 1948. godine u Argentinu, dok je majka Nada Micić poreklom iz Tuzle. Odlazeći sa ovog sveta, trgovac kožom u Buenos Ajresu i njegova žena ostavili su sina Stevana, koji danas živi između Čilea i Trebinja, i tri ćerke nastanjene u argentinskoj prestonici. Ljiljana je završila diplomatiju na Fakultetu političkih nauka u Buenos Ajresu, ali se skoro čitavog radnog veka bavi spoljnom trgovinom.

Udata je za energetskog stručnjaka Argentinca Karlosa Deagu, koji je po dedi pravoslavac iz Sirije, a po babi i majci Italijan. Ljiljana i Karlos imaju tri ćerke: Dostanu, Nadu i Jelenu.

Gvozden Otašević

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.