Utorak, 26.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Aco Tomić: „Nije vreme za izjave o ubistvu Đinđića”

Ацо Томић (Фото Танјуг)

Aco Tomić, nekadašnji šef vojne bezbednosti, nije juče želeo da komentariše mogućnost preispitivanja odluke kojom se odustalo od njegovog krivičnog gonjenja u vreme policijske akcije „Sablja”. U kratkoj izjavi za „Politiku”, penzionisani general je rekao „da nije čuo za takvu mogućnost”, a potom i rekao da se za detalje u vezi sa tim obratimo „onima od kojih je takva informacija potekla”.

– Nisam u Beogradu i ne želim ništa da komentarišem. Nije još vreme za bilo kakve izjave o ubistvu Đinđića – rekao je Tomić.

Nasuprot Tomiću, koji nije želeo da govori o mogućnosti da se ponovo nađe pod sumnjom da je sarađivao sa članovima „zemunskog klana” i da zna o  ubistvu Zorana Đinđića mnogo više nego što je rekao, nekadašnji načelnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala Boro Banjac i bivši potpredsednik vlade i predsednik Komisije za ispitivanje propusta u obezbeđenju pokojnog premijera smatraju da bi upravo ovaj general mogao da doprinese otkrivanju političke pozadine ubistva srpskog premijera.

– Tomić treba da odgovori na pitanje zbog čega se svojevremeno viđao sa Miloradom Ulemekom Legijom koji je, kako je ispričao, na sastanak u Generalštab sa sobom poveo i Dušana Spasojevića. Treba da govori o tome tim pre što u to vreme Ulemek nije više bio aktivan u Službi državne bezbednosti. Treba da kaže i o čemu su na tom sastanku razgovarali, ali i o tome kako je moguće da u kabinet primi Spasojevića, koji je bio poznat kao vođa najveće kriminalne bande koja švercuje heroin. Da bude jasnije, može li neko da zamisli načelnika vojne bezbednosti da u Generalštabu primi vodećeg kriminalca i čoveka poput Legije – kaže za naš list Žarko Korać.

Bivši šef vojne bezbednosti, prema rečima našeg sagovornika, nije jedini koji je „sporan”. Među onima koji nisu podvrgnuti sudskom procesu je i bivši direktor BIA Rade Bulatović.

– Najvažnije je, ipak, da se vidi zbog čega su pomenuta lica hapšena u vreme „Sablje”, kakve su indicije postojale kada su pritvoreni i na kraju, šta su izjavili u istrazi. Koliko je meni poznato, oni su pred istražnim sudijom davali protivrečne izjave. Na kraju, treba utvrditi zbog čega se odustalo od njihovog krivičnog gonjenja. Niko do sada, međutim, nije dao jasne odgovore na ova pitanja – navodi Korać.

Zanimljiv je podatak, navodi naš sagovornik, da je Bulatović, kada je Vojislav Koštunica došao na vlast, postavljen za direktora BIA.

– Zašto je baš taj čovek postao direktor BIA. Da li je, možda, neko na taj način želeo da ga zaštiti? Takođe, treba da se utvrdi šta je značilo pismo koje je Koštunica uputio Tomiću dok se ovaj nalazio u pritvoru, a u kojem se navodi da se njih dvojica najbolje razumeju ćuteći. Slobodna interpretacija sadržaja ovog pisma mogla bi da bude da je Koštunica molio Tomića da ćuti – pita se Korać.

Nekadašnji prvi čovek UBPOK-a Boro Banjac za naš list je delimično odgovorio na pitanja koja je Korać postavio. Prema njegovim rečima, Aco Tomić je u vreme „Sablje” hapšen zbog kontakata koje je imao sa Legijom. On, međutim, kako kaže ne zna o čemu je bivši šef vojne bezbednosti razgovarao sa nekadašnjim komandantom „crvenih beretki”.

– Mislim da bi Tomić mogao da da odgovore na mnoga pitanja o političkoj pozadini ubistva Zorana Đinđića, ali moram da kažem i da je ona sada, sedam godina od ubistva, mnogo jasnija – kaže Banjac.

M. Derikonjić

----------------------------------------------

Tomić brisan sa optužnice zbog izjave Vukojevića

Jovan Prijić, tadašnji specijalni tužilac, odustao je od krivičnog gonjenja generala Ace Tomića jer, pored sumnji, nije bilo i dokaza da je on bio član zločinačkog udruženja zvanog „zemunski klan”, čiji je vođa bio Dušan Spasojević.

Tomićevo ime našlo se na spisku od 44 osobe koje su u prvoj varijanti nabrojane u optužnici za atentat na premijera Zorana Đinđića, a izbrisano je posle izjave svedoka saradnika Zorana Vukojevića Vuka, posle podizanja optužnice.

Vukojević je, kako nam je rečeno u izvorima bliskim Specijalnom tužilaštvu, svojim iskazom posle podizanja optužnice otklonio i ono malo dokaza da je general Tomić bio pripadnik klana.

„Za nas on je bio metla, tako smo ga i zvali. Bio je potpuno nebitan”, izjavio je Vukojević, negirajući da je general Tomić bio njihov pripadnik i eventualno podstrekač. Na osnovu te izjave tužilaštvo je odlučilo da odustane od krivičnog gonjenja Ace Tomića.

„Nije bilo dokaza čak ni za primanje mita, jer se zna da je Aco Tomić dobio od Spasojevića mobilni telefon, a on to nije ni osporavao. To je bilo pravničko pitanje, ali se nije moglo kvalifikovati kao primanje mita jer nije bilo dokaza da je on nešto uradio u okviru svojih službenih dužnosti za taj poklon”, objašnjavaju izvori iz tužilaštva, podsećajući da su optužnicu za atentat na premijera zajedno pisala trojica tužilaca – Jovan Prijić, pokojni Milan Radovanović i Nebojša Maraš.

U prvoj verziji optužnice, Tomić je bio označen kao osoba kod koje se Milorad Ulemek Legija raspitivao da li će specijalna vojna jedinica „Kobre” intervenisati protiv JSO tokom blokade autoputa kod Centra „Sava”, tokom pobune „Crvenih beretki” u novembru 2001. godine. Tokom akcije „Sablja” on je proveo tri meseca u zatvoru pod sumnjom da je bio deo klana. Tomić je bio saslušan kao svedok na suđenju za ubistvo Đinđića 20. marta 2007. godine. On je negirao da je Vojna bezbednost imala saznanja o pripremama atentata na Đinđića i da je Ulemek pokušavao pre tog događaja da zakaže sastanak sa njim.

Na pitanja u vezi sa kontaktima sa Ulemekom, Tomić je ispričao:

„Ulemeka sam upoznao krajem leta 2002. godine. Doveo ga je Borislav Mikelić, koga sam nešto ranije upoznao. Susret je trajao 20 minuta. Bili su prisutni Mikelić i Rade Bulatović, tada savetnik za bezbednost predsednika SRJ. Tom sastanku nisam pridavao nikakvu važnost. Ulemek se interesovao za obuku JSO, jer su oni od formiranja slali svoje ljude na obuku kod nas, a radilo se o nekim podvodnim diverzijama u Tivtu”, pričao je Tomić.

Na pitanje o poznanstvu sa Dušanom Spasojevićem, Tomić je ispričao da je njega doveo Ulemek. Spasojević mu je tom prilikom poklonio mobilni telefon „nokija” i rekao mu: „Ovo neka vam služi da lakše hvatate špijune”.

„Nikada nisam upotrebio taj telefon. Odmah sam ga poslao na antidiverzioni i antiprislušni pregled. Na dan 12. novembra 2001. godine otputovao sam u službenu posetu Rusiji sa Nebojšom Pavkovićem. Na autoputu vidim ’crvene beretke’. U Moskvi smo ostali do 15. ili 16. novembra. U novembru 2001. godine nisam imao nikakav kontakt sa Ulemekom”, rekao je Tomić na suđenju.

On je negirao da je bilo ko mogao da dođe kod njega i raspituje se o mogućnosti da „Kobre” intervenišu. Kazao je i to da je znao da se Dušan Spasojević bavio prodajom droge, da je poklone dobijao od raznih ljudi i da je sam odlučivao koga je hteo da primi u kabinet, a koga ne.

Srđa Popović, punomoćnik porodice Đinđić, pitao je Tomića da li je znao za službenu belešku Beogradskog korpusa iz februara 2003. godine, o nedostacima u obezbeđenju premijera i da li je ta beleška prosleđena MUP-u i BIA.

„Znam za belešku, ali ne znam da li je prosleđena. To bi sigurno bilo učinjeno da je u belešci bilo nešto bitno, mislim da su to bile beznačajne stvari iz okruženja obezbeđenja premijera”, odgovorio je Tomić.

Pored Tomića, Specijalno tužilaštvo odustalo je od krivičnog gonjenja još šest osoba koje su takođe bile optužene za članstvo u „zemunskom klanu”. To su: Borislav Mikelić, Rade Bulatović, zatim trojica advokata Slobodan Milivojević, Nikola Đogumović i Miodrag Gligorijević, kao i izvesni Dragan Vujičić.

Dorotea Čarnić

----------------------------------------------

Gde je Aco

Iako nam je tokom jučerašnjih telefonskih razgovora tvrdio da „čak nije u Beogradu” pa prema tome ne može „tek tako da odgovori” na naša pitanja, Aco Tomić je juče – bio u Beogradu!

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.