Nedelja, 23.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Otkupna cena maline 170 dinara

Велика тражња а расте и цена

Malinari za razliku od ostalih poljoprivrednih proizvođača ove godine, bar za sada, ne protestuju. To ni malo ne čudi s obzirom na to da cena ovog voća svakodnevno raste. U ariljskom kraju malinari su svoj proizvod na početku berbe prodavali po 120 dinara, zatim po 140 dinara, a juče su otkupljivači malinu plaćali i 170 dinara po kilogramu. Moguć je, kažu, i dalji rast cene. Zbog kiše rod će evidentno biti manji, podbacio je svuda pa sada hladnjačari idu i na tuđe terene i podižu cenu.

Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, očekivani rod malina iznosi 84.160 tona što je za 3,2 odsto manje nego prošle godine.

U ariljskom udruženju „Vilamet” prognoziraju da bi malina mogla još da poskupi jer je, prema njihovim rečima, tražnja velika.

– Uprkos kišnom vremenu kvalitet je dobar i smatramo da je realna cena dva evra po kilogramu. Meni je hladnjača 2008. godine isplatila 2,48 evra po kilogramu – kaže Duško Nenadić, potpredsednik ovog Udruženja.

Predsednik Udruženja hladnjača Slobodan Žunić kaže da je ove godine cena veća nego prošle i da će se tek videti kako će se to odraziti na ukupne rezultate. Žunić, inače, ima svoje zasade maline koju bere kombajnom. Njegova računica pokazuje da je proizvođačka cena maline 0,6 evra po kilogramu. Individualne proizvođače, zbog većih troškova branja i zavisno od toga koliko su uložili, košta oko 0,8 evra po kilogramu.

Istraživanje sajta ekonomija.org urađeno na osnovu podataka Svetske trgovinske organizacije pokazuje da je Srbija svetski lider u izvozu malina, ali i da postiže bolju cenu od svojih konkurenata. Prošle godine s izvozom vrednim 148,3 miliona evra Srbija je bila najveći svetski izvoznik maline i time je zauzela 23,4 odsto ukupnog svetskog izvoza. Druga je Poljska o čijoj vrednosti izvoza za prošlu godinu nema tačnih podataka. U 2008. godini Poljska je zaradila 133 miliona evra (Srbija tada 138 miliona evra) s udelom od 22,6 odsto u svetskom izvozu. Čile je na trećem mestu s izvozom od 102 miliona evra i udelom od 18,6 odsto.

Podaci pokazuju da je redosled isti i u proteklih pet godina s tim da Srbija stagnira u svom tržišnom učešću, a da ga je Poljska udvostručila s 11,6 odsto u 2005. godini na 22,6 odsto u 2008. godini. Prosečna izvozna cena srpske maline iznosila je prošle godine 2.007 evra po toni ili oko dva evra po kilogramu. Tolika je, inače, bila i prosečna svetska izvozna cena maline.

U 2008. godini izvozna cena bila je bolja i iznosila je 2.253 evra po toni, a godinu dana ranije 1.592 evra po toni.

Za izvoznu cenu poljske maline za prošlu godinu nema podataka, dok su je u 2008. godini prodavali za 1.667 evra po toni. Čile je, na primer, malinu prošle godine prodavao po 1.980 evra po toni, a godinu dana pre toga po 1.875 evra po toni.

Uporedni pregled svetskih cena pokazuje da je izvozna cena maline rasla kod svih proizvođača u poslednjih pet godina. U 2005. godini prosečna izvozna cena srpske maline je bila 1.109 evra po toni, poljske 808 evra po toni, a čileanske 1.327 evra po toni.(/slika2)

Četvrti svetski izvoznik maline je Belgija s lane zarađenih 40 miliona evra i udelom od 7,8 odsto. Njihova izvozna cena je veća od naše i iznosila je 2.272 evra po toni. Najviše izvozne cene, prema ovim podacima, u 2009. godini su postigle SAD koje su na desetom mestu po izvozu maline u svetu i to 2.454 evra po toni i Kanada koja je za ovo voće lane dobila 2.322 evra po toni.

Najveći kupac srpske maline je Nemačka koja ju je lane uvezla u vrednosti 52 miliona evra, druga je Francuska koja je platila ukupno 30 miliona evra i Belgija koja je platila 15,7 miliona evra.

Podaci pokazuju i da je prosečna cena po kojoj su nemački uvoznici platili našu malinu bila 2.004 evra po toni, a ona koju su platili francuski uvoznici 2.175 evra po toni. Belgijanci su je u proseku uvozili po 2.248 evra po toni, a Austrijanci po 1.746 evra po toni. Holanđani su našu malinu u proseku plaćali svega po 1.687 evra po toni.

J. Rabrenović

-------------------------------------------

Poplave ugrozile malinjake u Poljskoj

Saša Dragin, ministar poljoprivrede, kaže da se u poslednje vreme beleži i nagli skok cena voća.

„Kod malina se beleži rast akontne cene sa 80 dinara, koliko je iznosila 2009. godine, na sadašnjih oko 150 do 160 dinara”, kaže ministar. On očekuje dalji rast cene maline, jer je lošim vremenskim prilikama pogotovo pogođen najveći proizvođač – Poljska, što, kako je rekao, „znači da će potražnja biti veća, a samim tim i cena”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.