Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Gazelini regenti” preuzimaju dužnost

Delimičnim zatvaranjem autoputa i četiri prilazne rampe ka „Gazeli”, gro opterećenja prenet je na Brankov i Stari savski most. Pesimisti bi rekli da valja sačekati veliki talas povratka sa godišnjih odmora i armiju školaraca u septembru, ali se mora priznati da su „Gazelini regenti” spremno izdržali prve dane iskušenja. Brankov most je pre početka obnove „Gazele” propuštao od 90.000 do 120.000 vozila dnevno, za koliko je i projektovan, ali se pokazalo da njegovih šest traka mogu da po(d)nesu i više od toga.  Problem je što ulice sa starogradske strane u koje se „uliva” (Brankova i Gavrila Principa) nemaju ni izbliza toliku propusnu moć. Kako bi se protok koliko-toliko poboljšao, Sekretarijat za saobraćaj je 1. jula „prestrojio” Ulicu Gavrila Principa od Ulice Mihajla Bogićevića do Crnogorske u jednosmernu prema mostu, a još od početka februara na snazi su i zabrane levog skretanja sa Brankovog mosta u Pop Lukinu, odnosno desnog skretanja iz Ulice carice Milice u Brankovu.

Sam Brankov most je u relativno dobrom stanju što se tiče konstrukcije i kolovoza. Osim „oljuštenih” pregradnih barijera i nešto veće buke prilikom prelaska preko spojnica kolovoznih segmenata, ova saobraćajnica preko Save ne pati od ozbiljnijih „boljki”.

Posle rekonstrukcije obavljene pre dve godine, kada su proširene kolovozne trake i prilazne raskrsnice, kapacitet Starog savskog mosta je udvostručen, tako da može da izdrži prelaz od 30.000 do 35.000 vozila dnevno, ali se za ovu ćupriju, pre početka radova na „Gazeli” u proseku opredeljivalo svega 13.000 vozača. Saobraćajni stručnjaci smatraju da je to posledica naizgled komplikovanih prilaza, naročito za one koji nisu iz Beograda, kao i neveliki kapaciteti raskrsnica opterećenih semaforima. Nije zanemarljiva ni činjenica da se, pri dolasku sa novobeogradske strane, sa „tramvajca” može jedino desno, u Karađorđevu ulicu.

Zato je Sekretarijat za saobraćaj pre nekoliko meseci promenio režim rada semafora na raskrsnici sa mostom u Karađorđevoj ulici, tako što je „duže zeleno” dato vozačima koji iz smera Železničke stanice skreću levo na most. Na istoj raskrsnici, za silazak sa mosta, desno u Karađorđevu, postavljena je uslovna strelica. Na novobeogradskoj raskrsnici sa Starim sajmištem produžen je zeleni interval za one koji stižu na most, kao i za vozila koja se kreću po šinama iz smera „Geneksa”.

Iako to direktno ne utiče na saobraćaj, dekorativno osvetljenje na Starom savskom mostu često otkazuje. Pretpostavlja se da je razlog tome neočekivano visok nivo vibracija koje projektanti osvetljenja nisu očekivali.

M. L.

----------------------------------------------

Naslednik „lančanog mosta” Kralja Aleksandra

– Brankov most izgrađen je 1956. na temeljima mosta Aleksandra Prvog Karađorđevića (podignutog 1934) koga i danas mnogi smatraju jednim od najlepših objekata u istoriji Beograda. Sa dva para armiranobetonskih stubova rađenih u srpsko-vizantijskom stilu i konstrukcijom koja je visila na čeličnim užadima, most Kralja Aleksandra bio je i glavna trasa tramvaja za Zemun. Miniran je na početku Drugog svetskog rata, svega sedam godina od otvaranja.

– Za komunističke vladavine, Brankov most zvanično se zvao Most bratstva i jedinstva. Ovaj naziv nikada se nije ustalio – Beograđani su ga ponekad zvali Savski most ili most u Brankovoj ulici jer se nadovezuje na ulicu nazvanu po pesniku Branku Radičeviću. Zabluda je da je most „kršten” po književniku Branku Ćopiću koji se ubio skočivši sa njega 1984. godine.

– Most je inače poznat po velikom broju samoubistava koja se izvrše ili pokušaju sa njega. Svake godine oko 40 ljudi reši da oduzme sebi život skokom sa Brankovog mosta.

-----------------------------------------------

Prenet iz Titela kao „privremeno rešenje”

(/Slika2)– Stari savski most sagradili su Nemci 1942. godine jer je most kralja Aleksandra, tada jedini preko Save, bio srušen. Nakon rata, Beograđani su ga zvali „nemački”. Tramvajski saobraćaj preko njega proradio je 1984. godine.

– Nemački građevinci zapravo su na Savu preneli stari titelski most sa Tise. Zamišljen kao „privremeno rešenje” u Beogradu, svoju „dužnost” obavlja već 65 godina. U Titelu je posle rata podignut istovetan most, „brat blizanac” sadašnjeg Savskom mostu.

– Njegovo uništenje, oktobra 1944. godine, sprečio je učitelj Milan Zarić iz Karađorđeve ulice. Mesec dana pre ulaska partizana i crvenoarmejaca u Beograd, Zarić je svakodnevno pratio gde Nemci postavljaju eksploziv i kablove, a kada je 20. oktobra 1944. čuo poklike Rusa u komšiluku, istrčao je iz podruma i uputio se ka mostu.Nedeljama pre toga bio je obuzet „idejom da ga pošto-poto spase”. Ispod trećeg stuba spazio je drvene sanduke sa eksplozivom i već upaljen fitilj. Zgrabivši ašov koji je ležao pored mrtvog nemačkog vojnika, počeo je da udara po detonatoru dok nije presekao „šišteću” žicu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.