Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TUMAČIMO NACRT NOVOG ZAKONA O ZAŠTITI POTROŠAČA

Ko je ugroženi potrošač

Novi propisi uvode pojam – ugroženi potrošač. To je ne samo onaj ko je materijalno ugrožen, već i onaj koji se nalazi na nekom udaljenom mestu, pa nema pristup uslugama od opšteg ekonomskog interesa ili neko ko je zdravstveno ugrožen

Usluge od opšteg ekonomskog interesa kao što su snabdevanje električnom energijom, vodom, telekomunikacione usluge imaju posebnu ulogu u životu običnih ljudi, a posebno „ugroženih“ potrošača (nezaposleni ili lica bez prihoda, lica saposebnim potrebama, potrošači u zabačenim područjima itd.).Dostupnost i pristupačnost ovih usluga čini kvalitet života; previsoke cene, prekid snabdevanjai drugo nepravično postupanje utiču na svakodnevan život potrošača iuzrok su čestih prigovora u svim članicama i pridruženim državama. Pravo zaštite potrošača mora da se postara da ugroženi potrošači dobiju pristup barem osnovnim uslugama i da im iste ne mogu biti jednostavno uskraćene u stanju nužde ili tegoba.Ovo su neke od novina kojim se u novom zakonu (tačnije Nacrtu) o zaštiti potrošača štite prava potrošača. Ili, bar se stvara zakonska osnova za efikasnu zaštitu.

Grejanje, struja, voda…

Prema Zakonu delatnosti koje su kao takve određene jesu u oblasti: proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije;proizvodnje i prerade uglja; istraživanje, proizvodnje, prerade, transporta i distribucije nafte i prirodnog tečnog gasa; prometa nafte i naftinih derivata;železničkog, poštanskog i vazdušnog saobraćaja; telekomunikacija; izdavanje udžbenika; korišćenje, upravljanje, zaštite i unapređenje dobara od opšteg interesa(vode, putevi, mineralne sirovine, šume, plovne reke, jezera, obale, banje, divljač)kao i komunalne delatnosti. Dalje, to su i delatnosti od strateškog značaja za republiku, kao i delatnosti neophodne za rad državnih organa i organa jedinice lokalne samouprave, utvrđene zakonom.Iako ne postoji jednoobrazna definicija pojma usluge od opšteg ekonomskog interesa, reč je o uslugama koje se pružaju na regulisanom tržištu od strane velikih infrastrukturnih servisa, uz naknadu i koje ispunjavaju opšti interes. Budući da imaju tržišni ekvivalent, reč je o uslugama od opšteg ekonomskog interesa, kao podgrupi usluga od opšteg interesa. Ovim sužavanjem se ukazuje na razliku između opšteg i opšteg ekonomskog interesa, kao segmenta opšteg interesa koji ima ekonomsku prirodu. To znači da bi posebnom regulatornom režimu trebalo da budu obuhvaćene samo usluge koje imaju tržišni ekvivalent. Usluga od opšteg ekonomskog interesa ukazuje na prirodu aktivnosti, a ne primarno na javni interes. Usluge od opšteg interesa su širi pojam od usluge od opšteg ekonomskog interesa, jer obuhvataju kako usluge koje imaju tržišni ekvivalent, tako i one koje ga nemaju, kao npr. obrazovanje, kultura i sl. Isto tako usluge od opšteg interesa razlikuju se od javnih servisa (engl. public services).

Evropske direktive

Zakonom se ne reguliše svaka usluga od opšteg ekonomskog interesa posebno, već sadrži minimum zajedničkih pravila koja se mogu primeniti na odnos potrošač–trgovac.Zakon ne derogira važnost specijalnih propisa u domenu uslova i način obavljanja delatnosti, ali pojačava prava potrošača (uvodeći i neke obavezepotrošača). Horizontalna pravila koja čine korpus zaštite korisnika usluga od opšteg ekonomskog interesa po svojoj prirodi ne mogu biti toliko detaljna da bi se njima jasno definisali standardi kvaliteta, sigurnost i bezbednost pri korišćenju,odnosno jednoobraznim horizontalnim pravilima ne mogu se uvoditi tehnički  standardi, niti se sloboda izbora korisnika ovih usluga može osnažiti nekim pravilima koja zadiru u domen opštih pravila zaštite konkurencije ili rešenja usvojenih u odgovarajućim sektorskim zakonima.(/slika2)

Ranije su ove usluge uglavnom obavljale državne institucije ili one pod državnom kontrolom i uređene javnopravnim propisima. To se značajno promenilo tokom poslednjih 20 godina pod uticajem privatizacije i liberalizacije koje je nametnula EU koja se uzda u „snagu tržišta“, koje bi trebalo da obezbedi odgovarajuće i ekonomično pružanje datih usluga. Odnosi između pružaoca usluga ipotrošača (često nazvani „domaćinstva“, „krajnji potrošači“) sada se uglavnom zasnivaju na odredbama obligacionog prava. Relevantne direktive EU, 2002/22/EZ(dopunjena direktivom 2009/136/EZ) o univerzalnim uslugama u telekomunikacijama,2003/54/EZ (sada Direktiva 2009/72/EZ) o električnoj energiji i 2003/55/EZ (sada2009/73/EZ) o gasu, koje se bave uspostavljanjem tržišnog okruženja pod nadzorom države u sektorima za pružanje pomenutih usluga sadrže i važna pravila čiji je cilj zaštita potrošača, iako same direktive nisu zaštitno orijentisane u smislu tradicionalnog acquis zaštite potrošača. Kako god, pojedina važna načela zaštite potrošača mogu se izvesti iz navedenih direktiva i preuzeti kroz Zakon kao osnovni instrument zaštite potrošača u Srbiji. Ovakav razvoj je potvrđen skorašnjom presudom Evropskog suda pravde u predmetu C-265/08 (Federutility v Autorita perl’energia elettrica e il gas). Direktive sadrže pojedina pravila kojima se štite ugroženi potrošači. Tako nove direktive 2009/72 i 2009/73 zahtevaju donošenje„nacionalnih energetskih akcionih planova“ u sektorima električne energije odnosno gasa dok Direktiva 2002/22 o telekomunikacionim uslugama spominje„pristupačnost cena“. Navedeno je sjedinjeno kroz posebne odredbe Zakona koje prevazilaze tradicionalno pravo potrošačkih ugovora i bave se pristupačnošću usluga i programima u javnom interesu u korist ugroženih potrošača. Navedene, prilično opšte, odredbe se moraju detaljnije razraditi odgovarajućim propisima nadležnog ministarstva uz saglasnost ministarstva zaduženog za socijalna pitanja i specijalizovanih agencija da bi se utvrdile klase ugroženih potrošača u zavisnosti od posebnosti tipova usluga od opšteg ekonomskog interesa, i da bi se odredila prava tih potrošača u slučaju prekida snabdevanja.

Pravo na snabdevanje

Svakom potrošaču zakonom je zagarantovano pravo na uredno i trajno snabdevanje uslugama od opšteg ekonomskog interesa odgovarajućeg kvaliteta. Prizaključenju ugovora o pružanju usluga od opšteg ekonomskog interesa trgovac ne smeda diskriminiše potrošače i dužan je da postupa transparentno, kao i da obračunava cene prema stvarnim troškovima pruženih usluga, odnosno da su uračunati samo opravdani troškovi, ono što je potrošač stvarno dobio. Pružene usluge podrazumevaju opravdanu cenu koštanja korigovanu za obim pruženih usluga(zajednički vodomer, centralno grajanje preko toplane). Da bi se obezbedilo uredno i trajno pružanje usluga od opšteg ekonomskog interesa, nadležni organ može da odredi trgovca koji je dužan da ovu uslugu pruži ugroženim potrošačima, koji nisu u stanju da je pribave od drugog trgovca.

Ali, ono što je za običnog čoveka najvažnije, uvodi se pojam ugroženi potrošač.Pri budućem definisanju pojma ugroženog potrošača važno je imati u vidu da se pod ugroženim ne smatra samo onaj ko je materijalno ugrožen, već i potrošač kojise na primer nalazi na nekom udaljenom mestu, pa stoga nema pristup uslugama od opšteg ekonomskog interesa ili neko ko je zdravstveno ugrožen.Iako je reč o jednom od ograničenja slobode ugovaranja za pružaoce usluga,dakle njegovog prava da ne zaključi ugovor sa pojedinim potrošačima, zbog značaja ovih usluga za opstanak i dobrobit stanovništva pravo na korišćenje usluga od opšteg ekonomskog interesa je priznato kao jedno od osnovnih prava potrošača.(/slika3)

Isključenje sa mreže

Ali, da se ne bismo zavaravali previše oko ugroženosti potrebno je da pomenemo i sledeće: ako potrošač, recimo, ne plaća naknadu za pružene usluge duže od dva meseca zaredom, trgovac može isključiti potrošača sa mreže,osim ako je u pitanju ugroženi potrošač. Pre isključenja ili obustavljanja pružanja usluge trgovac je dužan da pismeno pozove potrošača da ispuni svoju obavezu i da mu ostavi naknadni razuman rok za ispunjenjekoji ne može biti kraći od trideset dana. Vrlo bitnu promenu u dosadašnjoj praksi predstavlja osporavanje postojanja ili visine svoje (potrošačke) obaveze. Ako nastavi da plaća kasnije račune, trgovac ne može isključiti potrošača sa mreže odnosno uskratiti mu uslugu do okončanja sudskog postupka za osporavani račun.

Trgovac ne može da isključi ugroženog potrošača s mreže, ako se na taj način ugrožava život ili bezbednost potrošača i članova njegovog domaćinstva.Kontinuirano pružanje usluga obezbeđuje se i nametanjem obaveze pružalaca da obeštete korisnike usluga u slučaju prekida ili neurednog pružanja usluga.Međutim, trebalo bi ukazati i na slučajeve u kojima ne dolazi do prekida ili neurednog pružanja usluga zbog problema u infrastrukturi sistema, već pogrešne evidencije i obračuna utrošenih usluga. U mnogim zemljama teret dokazivanja greške leži na potrošaču (npr. račun poslat na pogrešnu adresu, pogrešno obračunat iznos potrošenih kilovata i sl.). Često se dešava da je u tom slučaju potrošač koji osporava činjenično stanje koje je utvrdio pružaoc usluga isključen, pa se od njega zahteva da plati i naknadu za ponovno priključenje. Čak i ukoliko dokaže da je reč o grešci za koju nije odgovoran, potrošač u najvećem broju slučajeva neće ostvariti pravo na obeštećenje. Predloženo rešenje novog zakona ima za cilj da spreči situaciju da potrošač mora da plati takav račun i potom tuži trgovca, uz obavezu da dokaže da je reč o grešci.

potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije ( NOPS)

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.