Gradnja ispod Trga Republike zavisi i od političkih odluka

Želimo kao radna grupa, pre svega, da se mnogo mladih arhitekata javi na konkurs za idejno rešenje rekonstrukcije Narodnog muzeja i da nađemo optimalno rešenje.

Zato i reagujem na dva nedavno objavljena teksta u „Politici” posvećena rekonstrukciji Narodnog muzeja. Prvi članak je objavljen kao razgovor sa Vasom Perovićem, arhitektom i članom radne grupe, a drugi tekst je reagovanje profesora i arhitekte Milana Rakočevića na Perovićeve izjave.

Vladimir Lalo Nikolić, inače, živi i radi u Nemačkoj od 1965, bio je prvo asistent na fakultetu u Štutgartu, potom redovan profesor na Univerzitetu u Kaslu, a nešto kasnije i u Ahenu. Pored profesure, vodio je vlastiti biro a važi za eksperta u adaptaciji istorijskih zdanja.

– Ono što je Vasa Perović naveo u „Politici” da prostor ispod spomenika na Trgu Republike može imati mnogo funkcija kad je reč o proširenju Narodnog muzeja, između ostalog, može biti i neka vrsta ulaza u muzej, jedno je mišljenje, a naravno ima i drugih opcija. Sve to što se odnosi na taj prostor na Trgu Republike naći će se u zahtevu budućim projektantima, koji se jave na konkurs za idejno rešenje rekonstrukcije Narodnog muzeja, samo ako do tada ministar kulture dobije sve potvrde od grada Beograda, i od drugih ministara, da se proširenje muzeja može izvršiti na tom potezu. A koje i kakvo proširenje o tome će odlučiti budući projektanti – kaže Nikolić i dodaje da je „profesor Rakočević veoma nepristojno napisao u drugom tekstu da Vasa Perović nije na fakultetu u Ljubljani, a znamo da je on docent na Arhitektonskom fakultetu u Ljubljani”.

Naš sagovornik potom navodi da arhitekta Vasa Perović nije izabran da bude član radne grupe zato što je docent, već zato što je internacionalno poznat arhitekta sa velikim kvalitetima za razliku od profesora Rakočevića i zbog toga je Brana Mitrović zamolio ministra da ga uvrsti u radnu grupu.

– Naravno, i mi znamo da to građenje ispod Trga Republike ima velikih političkih problema, mi smo u tehničkom smislu sve ispitali i molili smo ministra Bradića da nam do kraja ovog meseca da podatke o tome da li je moguće u tom roku koji smo mi zacrtali to realizovati ili nije. Do kraja jula imaćemo pismene potvrde da li grad tako nešto hoće. I to će biti jedini kriterijum da li ćemo predložiti takvu varijantu u zahtevu budućim projektantima koji se jave na konkurs. U suprotnom, nema smisla to raditi jer bi se tako produžila izgradnja. Proširenje muzeja na taj način jeste smisleno samo onda ako sve političke linije stoje iza toga. Mi smo se kao radna grupa dogovorili sa ministrom kulture da napravimo jedan demokratski otvoreni proces, koji će omogućiti traženje najoptimalnijeg rešenja i projektanta. Očekujemo da ćemo u periodu od dve do tri godine sa sumom od nekih 20 miliona evra ostvariti naš cilj.

Nikolić potom navodi da će se javni konkurs za idejno rešenje odvijati u dve faze, svaka od njih će trajati oko šest nedelja, a u drugoj fazi su i dva kolokvijuma koji služe tome da radna grupa i žiri sa konkurentima razgovaraju i da se vidi koji je od tih planova optimalan.

– Jedino što želim jeste da se situacija smiri, da se stvori pozitivna atmosfera i da se dovoljno ljudi prijavi na naš konkurs. Uveren sam da ćemo onda polovinom novembra, kada se završava druga faza projekta, imati kvalitetan projekat, interesantnu arhitekturu i kvalifikovani tim projektanata koji je u stanju da ispuni zadati zadatak – rekao je za kraj arhitekta Nikolić.

B. Lijeskić