Petak, 01.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Prilog rekonstrukciji Narodnog muzeja

Povodom priprema za raspisivanje konkursa za idejno rešenje rekonstrukcije Narodnog muzeja i mišljenja o tome da li treba koristiti prostor ispod Trga Republike za proširenje Muzeja, „Politika” je, tokom prošle nedelje, objavila tri članka: „Ulaz u muzej ispod nivoa zemlje” Vase Perovića; „Aktiviranje podzemlja Trga Republike može da traje i 10 godina” Milana Rakočevića, i „Gradnja ispod Trga Republike zavisi i od političkih odluka” Vladimira Nikolića. U želji da doprinesem što kvalitetnijim urbanističkim uslovljenostima konkursnog programa, pomenuću neke činjenice iz mog višedecenijskog iskustva o rekonstrukciji i uređenju centralne zone Beograda...

Radikalna rekonstrukcija i uređenje centralne zone u gradovima Evrope obavljeni su tokom izgradnje Metro-sistema, kada su ulice i trgovi, posle stogodišnje automobilske uzurpacije, vraćeni građanima izgradnjom pešačkih zona i zelenih površina. Beograd je, tokom sedamdesetih godina prošlog veka, pratio urbanističku strategiju gradova sličnih po broju stanovnika (Beč, Minhen, Prag, Budimpešta...). Skupština grada je (1967-1982) organizovala i finansirala izradu planske i projektne dokumentacije Beograda sa Metro-sistemom. Urbanistički zavod je uradio: Regulacioni plan Centralne zone (CZ) (1977), „Sektor za Metro”: Projekat „Metro Beograd” – inženjersko-arhitektonske projekte Prve etape Metro-sistema (1982) i projekte Pešačke zone područja Knez Mihailove, Studentskog trga i Trga Republike.

Na osnovu urbanističkih uslova Regulacionog plana CZ i inženjerskih uslova metro-trase, projektovala je Metro stanicu „Trg Republike”. S obzirom na zadate kote perona i metod izgradnje „u širokom iskopu” (48 sa 112 m) projektovana su tri podzemna nivoa. Na 75 odsto površine prve i druge podzemne etaže projektovani su javni sadržaji, odnosno: severna trećina podzemnog prostora – 3200 kvadrata – povezano je sa suterenom Narodnog muzeja. Prema tome, šta će se graditi ispod Trga bilo je, tada, isključivo u nadležnosti i odgovornosti projektanata a ne gradskih čelnika i političara.

Međutim, sredinom osamdesetih godina, kada su političari-samoupravljači određivali gde i šta će se graditi, umesto početka izgradnje Metro-sistema, izgrađen je „Tramvaj za 21. vek”!... Krajem devedesetih godina, gradonačelnik Zoran Đinđić reafirmisao je Projekat „Metro Beograd”; u „Sektoru za metro” ažurirani su (1997-2000) projekti Prve etape Metro-sistema; unapređen je projekat Metro-stanice „Trg Republike”, sa parkingom na drugom podzemnom nivou; urađeni su projekti denivelacije Vasine i dela Francuske ulice i projekti popločavanja Trga Republike, Vasine i Kolarčeve ulice... Posle oktobarskih promena 2000, „stručnjaci za saobraćaj” Direkcije za građevinsko zemljište i glavni arhitekta Đorđe Bobić nametnuli su Beogradu modernizovani tramvaj „LRT” sa tramvajskom stanicom ispod Trga Republike... I, pre dva meseca, izjava gradonačelnika Dragana Đilasa: „Beograd mora da gradi nezavisni metro-sistem a ne modernizovani tramvaj koji ima prednost na raskrsnicama”.

To danas znači – da su ponovo aktuelni ažurirani projekti Metro-stanice ispod Trga Republike („studija” – donacija francuske vlade – koja se pominje, odnosi se na elektromašinsku opremu, metro-vagone, njihov izgled, broj, kapacitet... a ne na građevinsko-arhitektonske projekte) odnosno – da se, u naredne dve do tri godine, paralelno sa rekonstrukcijom Narodnog muzeja, izgrade javni sadržaji ispod pešačkog Trga Republike. Izgradnja je realna (vrednost građevinskih radova manja je od jedne petnaestine vrednosti Mosta na Adi) jer bi se obavljala u okviru uređenja pešačke zone Knez Mihailove ulice koja je u toku.

Autor je rukovodilac projekta „Metro Beograd” (1973-1982. i 1997-2000)

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.