petak, 25.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Besparica nas vodi u elektrosferu

Na radnom stolu, pored police prenatrpane knjigama, stoji ekran računara, koji u svega nekoliko poteza može da otvori i da lista riznicu najbogatijih enciklopedija, istorija umetnosti, rečnika. Međutim, okretanje stranica knjige u klasičnoj formi, ili listanje na najrazličitijim e-čitačima, dva su pristupa knjizi koja otvaraju mnoštvo pitanja. Da li će se ubuduće knjiga čitati isključivo u elektronskoj formi, da li ćemo izgubiti naviku da je čuvamo u njenom „tradicionalnom obliku”, da li su sve ove promene korisne i dobre. Ipak, kod nas je knjiga još uvek shvaćena isključivo upravo u toj svojoj klasičnoj formi, malobrojna su elektronska izdanja. 

Sreten Ugričić, književnik i upravnik Narodne biblioteke Srbije, kaže da zaa elektronsko čitanje kod nas još uvek nema minimuma neophodne infrastrukture – ni tehnološke, ni privredne, ni kulturološke. Da bi ekonomija i kultura elektronske knjige funkcionisale, potrebno je da imate sajtove sa gomilama elektronskih naslova opremljenih softverski tako da se lako pretražuju, naplaćuju i „skidaju” tj. prebacuju na vaš lični računar, na čitač za e-knjige, tablet računar ili na vaš multifunkcionalni mobilni telefon:

– To znači, potrebno je da imate kvalitetnu širokopojasnu internet konekciju dostupnu većini građana, i da ti građani imaju odgovarajuće uređaje, fiksne ili mobilne, svih navedenih vrsta i performansi. Najzad, potrebno je da ti građani, svih profila, imaju kulturno-civilizacijski indukovanu potrebu, naviku i motivaciju da se obrazuju, zabavljaju, saznaju, usavršavaju i oplemenjuju, pored svih drugih medija, kanala i nosilaca informacija, još i koristeći prednosti i specifičnosti elektronskog izdavaštva i distribucije znanja i vrednosti.

Može li se u nekoj skoroj budućnosti zamisliti da naši izdavači čitaocima prodaju knjige u formi ce-deova, ili da im knjige šalju u elektronskoj formi?

Naš sagovornik, pak, smatra da ce-de ili di-vi-di formati nisu adekvatni za elektronsku knjigu. Objašnjava zatim:

– Pre neki dan čitao sam intervju sa prvim autorom na svetu koji je prodao milion kopija svoje knjige objavljene i prodavane na internetu. Pojmovi izdavača, distributera, knjižara, biblioteka, medija, itd. u digitalnoj eri više ne važe, nisu više na taj klasičan način diferencirani. Sad se sve to poklapa, odnosno raščlanjuje u drugačijem vidu, na koji još nismo navikli. A da li predviđam da će se u skorijoj budućnosti ipak pojaviti u Srbiji preduzimljivi akteri, sposobni da uprkos bazičnim manjkavostima i preduslovima, kojih ovde još uvek nema, ipak krenu u tu poslovnu i kulturološku avanturu – da, hoće. To je, prosto, nezaustavljivo i biće tu, sa izvesnim kašnjenjem, ali nije li isto važilo i za „papirno” izdavaštvo?

Kao i kod svih promena, naš čovek se zapita da li je za knjigu bolje da zadrži svoju dosadašnju formu, da možemo da je držimo i gledamo uvek, mirišemo njene listove sveže od štampe, da se „raspoznajemo” po tome što nosimo knjige… Ugričić na to dodaje da nas istorija civilizacije uči da novi medij u principu ne poništava prethodeći, naprotiv, pomaže mu kao neka vrsta „kolateralnog” marketinga.

– U stvari, raste samo kvantitativni faktor pristupa informacijama. Naša kultura je sinergija svih aktuelnih i svih dosadašnjih medija. Samo je, u svemu tome, kroz vekove, čovek bazično isti, tj. manje-više istih saznajno-vrednosnih kapaciteta i potreba. Pojedini ljudi koji su živeli pre dve ili dve i po hiljade godina, pre svih štampanih knjiga i pre svih elektronskih sprava i informacija, znali su više i dublje o svetu i o sebi, nego ogromna većina nas danas, nego naši potomci sutra – zaključuje Sreten Ugričić.

Sličnog je mišljenja i Vladislava Gordić-Petković, univerzitetski profesor i književni kritičar, koja smatra da će, ako ništa drugo, besparica naterati naše pisce i naučnike da objavljuju u elektrosferi, jer je publike za umetničku književnost i naučnu literaturu sve manje, a državni fondovi i pojedinačni izdavači imaće sve manje motiva da finansiraju nekomercijalne poduhvate. Sa druge strane, izdavači se ipak plaše da bi njihova delatnost prestala da ima smisla budu li sa štampanog teksta prešli na hipertekst. Trenutno se čini da i autorima i izdavačima najviše odgovara međustanje zvano „blog-čet-Fejs”: elektronska komunikacija, što i jedne i druge zanima prevashodno kao medij reklamiranja, a ne kao kreativna dimenzija, dodaje Vladislava Gordić-Petković.

U kojim slučajevima su čitaocima posebno korisna e-izdanja knjiga?

– Elektronska izdanja neophodna su kad je u pitanju pre svega referencijalna literatura: enciklopedije, rečnici, leksikoni i priručnici trebalo bi da se u celosti presele na ekran, jer je pretraživanje tako mnogo jednostavnije nego na papiru. Nauka o književnosti takođe mnogo dobija sa elektronskim bazama podataka jer se pitanja retorike, stilistike, frazeologije i ostalih jezičkih i tematskih aspekata književnog dela lakše istražuju elektronski. No elektronsko izdavaštvo kod nas neće uzeti maha sve dok su kompjuter i laptop većinskom delu Srbije samo sredstvo za razbibrigu, a ne za rad – objašnjava naša sagovornica, dodajući da je

kompjuter olakšao obradu teksta, ali nije ubrzao njegov nastanak, i da elektronski tekst teško može biti prostor čitalačkog uživanja, ali je zato kao prostor istraživanja već nezamenljiv.

----------------------------------------------

E- izdanja samo za fanove

Dejan Mihailović, urednik u izdavačkoj kući „Laguna”, smatra da Srbija još uvek nije valjano zakonski regulisala ni tradicionalno izdavaštvo, dok je u svetu ono već odavno industrija sa razvijenim mehanizmima, koji uređuju odnose izdavača, distributera i autora. Po Mihailovićevom mišljenju, razvoj elektronskog izdavaštva kod nas zavisi prevashodno od stepena tehnološkog razvoja, tržišnih mogućnosti, razvoja izdavačke industrije. On navodi da su kod nas izdavači istovremeno i literarni agenti domaćih pisaca zato što ne postoji tržišni interes da se te dve delatnosti razdvoje.

– Na Zapadu verzije elektronskih izdanja doživljavaju pravi bum i znatno su jeftinije, jer štede materijal i zaobilaze štamparije i knjižarsku mrežu. Ali, iako je nedavno „Amazon” objavio da je u drugom kvartalu ove godine po prvi put otkako postoji prodao više elektronskih nego tradicionalnih izdanja u tvrdim koricama, na zapadnom tržištu još nema saglasnosti u pogledu standarda za format, pakovanje i prodaju elektronskih knjiga, pri čemu veliku ulogu igraju i autorska prava na e-izdanja. Tako da tradicionalno štampana knjiga preovlađuje i u današnjem informatičkom svetu, jer čitalačka publika nalazi mogućnosti da odgovori na nove izazove kvalitetne tradicionalne knjige. Još smo daleko od toga da ukinemo javne i privatne biblioteke. E-knjige su još uvek rezervisane samo za „fanove” u visokorazvijenim industrijskim zemljama. Sadašnja forma knjige bila je i ostala najpodesnija za čitaoca. Kad se pretvori u nešto virtuelno, knjiga će prestati da bude predmet, njena višestruka estetska vrednost pretvoriće se u informaciju – objašnjava Mihailović.

Komеntari0
36a52
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.