Petak, 01.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Eksperti iz dućana ne vide kraj recesije

Корпа све празнија

Zvuči šašavo, ali kad ekonomistu pitate da li u svakodnevnom životu oseća da je Srbija izašla iz krize, odgovor najčešće zavisi samo od jedne činjenice – da li ekspert zalazi ili ne zalazi u prodavnicu. Što češće u ruci, umesto digitrona, drži potrošačku korpu, to mu se više čini da je raskorak između realnog života i statistike (koja objavljuje kraj recesiji) – veći. Tragajući za onim stručnjacima koji dobro znaju put do supermarketa i dućana i nazad, izbor se uglavnom sveo na žene. Ili stručnjake koji odgovor na pitanje o subjektivnom potrošačkom utisku započinju rečima: „Moja žena kaže…”.

Ekonomista Dragovan Milićević jedan je od retkih „naučnika” koji, osim brojki iz kancelarija, kalkuliše i onima s pijace i radnje.

– Ni kao stručnjak ni kao potrošač ne vidim da je kriza prošla. Ako su ukupna zaduženja privrede na kraju 2008. godine bila 35 milijardi evra, a krajem prošle godine tri puta veća, o kakvom kraju krize mi pričamo? Ako su prosečne rate za kredite realno 30 odsto veće zbog kursa, ako je životni standard manji, a broj nezaposlenih veći, nema govora o kraju krize – ubeđen je Milićević.

Skenirajući trgovačke rafove zaključio je da su proizvodi iz uvoza poskupeli, da kućni aparati i uređaji za domaćinstvo koštaju znatno više nego pre dve godine.

– Ne pamtim da je u Srbiji kilo trešanja koštalo dva evra, kao što je to bilo ovog leta. Uporedite cene na pijaci pre dve godine i sada. Sve je skuplje – kaže naš sagovornik.

„Politika” je napravila presek cena pre i posle krize, a podaci do kojih smo došli pokazuju da su u vreme recesije uglavnom povećane one cene koje su pod kontrolom države, kao što su struja, komunalije, troškovi prevoza. Rate za stambene kredite, naročito za zajmove u „švajcarcima” (ali u u evrima), zbog kursnih razlika otišle su nagore, a za podstanarske kirije sada je potrebno za trećinu više dinara nego pre dve godine. Kad se sve to uzme u obzir onda je jasno da za hranu, koja je čak pojeftinila, ostaje mnogo manje novca nego pre krize.

Vladana Hamović, pomoćnica direktora u Institutu za ekonomiku poljoprivrede, kaže da čak izbegava da upotrebljava reč standard jer preživljavanje ne može tako da se nazove.

– Sve više ljudi uzima kratkoročne kredite da bi se prehranilo, što je strašno. I pre krize nije bilo bajno, a sada nam je standard drastično opao – kaže naša sagovornica.

Posećujući supermarkete primetila je da redova više nema, čak ni vikendom, da je pre dve godine na akcijama bila bela tehnika, a da se sada po reklamnim katalozima uglavnom nalazi hrana.

– Raste prodaja jeftine, a opada prodaja luksuzne robe. Čula sam da se sada više prodaje pirinač, što je sirotinjska hrana – kaže Hamovićeva, koja se mnogih navika u kupovini sada odrekla.

Kako kaže, više ništa ne kupuje impulsivno, po sistemu „neka se nađe”. U korpu stavlja samo ono što joj je u tom trenutku neophodno.

– Ne može niko da nas ubedi da za istu potrošačku korpu ne damo više novca nego pre dve godine – kaže Hamovićeva.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata, razgovor o životnom standardu počinje rečima:

– Da mi niste rekli da hrana i neke osnovne životne namirnice nisu poskupele, ne bih verovala. Ne volim mnogo da pratim statistiku iako moram. Znate, naši podaci pokazuju da u Srbiji ima više od milion nezaposlenih, dok zvanična statistika kaže da ih ima 700.000 – sumnjičava je Savićeva. – I ja imam utisak da je sada sve skuplje. Za istu sumu novca kupim mnogo manje. Ranije sam imala običaj da pazarim skuplje preparate iz kućne hemije ili kozmetike. Sada mi to ne pada na pamet.

Ekonomista Goran Nikolić nedavno je radio istraživanje o životnom standardu pre i posle krize. Njegov utisak je da kad se pogledaju brojke nije sve baš tako crno kao što pričamo.

– Iznenadio sam se kad sam video da je hrana pojeftinila. Meso je na primer drastično jeftinije – ukazuje Nikolić.

U radnju, kaže, ide, ali ono što se nađe u njegovoj potrošačkoj korpi nije skuplje nego pre dve godine.

Trgovci priznaju da su se suočili s padom tražnje, kao i promenom strukture kupovine i potrošačke korpe.

– Potrošači se najčešće odlučuju za kupovinu osnovnih životnih namirnica. Takođe, potrošnja proizvoda nižeg cenovnog ranga u okviru svih kategorija prehrane je povećana. Najprodavaniji su proizvodi iz kategorija lična higijena, kućna hemija i hrana. S druge strane, smanjena je tražnja za tehničkim uređajima, uvoznim žestokim alkoholnim pićima, tekstilom. Promena potrošačkih navika se ogleda i u tome što kupci sve više prate akcijska sniženja i vode računa o proizvodima koja im se u okviru njih nude – objašnjavaju u jednom trgovinskom lancu.

A. Nikolić

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.