Subota, 24.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Iz gubitka u gubitak do stečaja

Јован Ранковић

Privreda Srbije, prema podacima iz bilansa stanja i uspeha 89.658 preduzeća, koliko ih je obradila Agenciji za privredne registre, završila je sa neto gubicima od oko 373,9 milijardi dinara. To je 30,4 milijardi ili 8,9 odsto više od svih gubitaka zabeleženih u 2008. godini. Najveći deo tog velikog minusa napravila su, kaže za naš list prof. dr Jovan M. Ranković, koji decenijama prati „krvnu sliku” naše privrede, velika preduzeća. I to 961 velika firma, koje čine tek nešto malo više od procenta ukupnog broja preduzeća, ali su zato njihovi gubici 212,3 milijarde dinara ili 59,9 odsto od ukupno ostvarenih gubitaka.

Srpska privreda, po oceni našeg sagovornika, nikada se nije isticala nekakvim zdravim finansijskim rezultatima. Poslovanje s gubicima postalo je, međutim, njeno obeležje u poslednjih 15 godina. Od 1994,kada su ukupni gubici iznosili samo 3,8 milijardi dinara, kada je „deda Avramov” dinar dugo bio vezan za nemačku marku najpre u odnosu jedan prema jedan, a negde od polovine tog leta 1,7 dinara za marku.

Gubitak na gubitak u poslednjoj deceniji i po nazidao je minus od čak 1.606,9 milijardi dinara krajem 2009. godine. Od te sume, ističe dr Ranković, 485,1 milijardadinara odnosi se na gubitke preduzeća koja su izgubila ceo sopstveni kapital. Ona su u čistoj zoni stečaja.

Toliko gomilanje gubitaka neminovno je praćeno smanjenjem sopstvenog kapitala. Opadanjesopstvenog kapitala, po pravilu, nije pratioosetan gubitak imovine,naročito dugoročno vezane imovine. Preduzeća susmanjenje sopstvenog kapitala zboggubitaka„lečila” kreditima ilipovećanjemneplaćenih poslovnih obaveza. Tako neštokvari finansijsku strukturu i doprinosi povećanju nesposobnosti plaćanja (nelikvidnosti), ističe naš sagovornik.

Na kraju 2009. godine stalna imovina naše privrede vredela je 5.422,6 milijardi dinara. Sopstveni kapital, umanjenza kumulirane gubitke, bio je 3.539 milijardi dinara. To znači, kako je izračunao dr Ranković,da našoj privredi nedostajesopstveni kapital vredan oko 1.883,4 milijardi dinara.

Ali, to nije sve.

Finansijski položaj privrede otežava i činjenicada su sve zalihe, kojih je na kraju 2009. bilo 1.064,6 milijardi dinara i koje, takođe, traže pokriće dugoročnim izvorima novca, finansirane kratkoročnim pozajmicama.

„Zbog činjenice da preduzeća ne mogu normalno da posluju bez zaliha, one se zbog toga, smatraju dugoročno vezanom imovinom, čijem „izdržavanju”najviše odgovara sopstveni kapital, koji ne dospeva i ne košta. Bilo bi normalno, za svako uspešno preduzeće, da sopstveni kapital zamenidugoročnimzajmovima, alipod uslovom da je njihovo vraćanje pokrivenooslobađanjem kapitala kroz amortizaciju ili da je obezbeđeno njihovo stalno odlaganje”, upozorava naš sagovornik.

Nedostajućidugoročni kapital od 1.280,4 milijardi dinara privreda Srbije delimično je pokrivalauzimanjem dugoročnih zajmova, koji su na kraju 2009. bili 1.667,6 milijardi dinara, ali ona time nije rešila problem. Da bi našaprivreda stala na zelenu granu neophodno je, naglašava profesor Ranković, da taj iznos nedostajućeg kapitala pribavi iz sopstvenih izvora, a ne da ga zajmi. Srbija, međutim u ovom času nema tih para tako da je, bar za sada, gotovo nemoguće postizanjefinansijske ravnoteže, pa i rentabilnog poslovanja, a gubici postaju naša sudbina”.

„Pošto jenajveći problem u 961 velikompreduzeću, kod kojih su sve pomenute karakteristike najjače izražene, jasno je da je neophodna njihova sanacija ili, možda, gašenje, ali kako to uraditi kada onazapošljavaju oko 42,5 odstoukupno zaposlenih u 89.658 firmi. Ignorisanje ove potrebe vodi, sasvim sigurno, celuprivredu u stanje bankrotstva”, rekao je prof. dr Jovan Ranković.

Slobodan Kostić

-----------------------------------------------------------

Ima i uspešnih

Prošlu poslovnu godinu s plusom je, na sreću, završilo 51.114 preduzeća, a s minusom 31.260. Bez finansijskog iskaza bilo je više od sedam hiljada firmi. Ukupan lanjski gubitak bio je 95,7 milijardi dinara. Ta suma je 120 odsto veća nego prošle godine.

U strukturi privrednih društava, posmatrano sa aspekta veličine, dominantno je učešće malih preduzeća (95 odsto), u kojima je bilo zaposleno 365.788 radnika. U velikim privrednim firmama, koje čine jedva nešto više od procenta ukupnog broja, bilo je zaposleno 450.186 radnika.

-----------------------------------------------------------

Poboljšana efikasnost javnih preduzeća

Efikasnost rada u javnim preduzećima u 2009. poboljšana je u odnosu na prethodnu godinu, a sprovedeni postupci racionalizacije i uštede troškova dali su rezultate, izjavio je Tanjugu zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku dr Miladin Kovačević.

„Efikasnost je radikalno podignuta u 2009. na nivou cele grupe javnih preduzeća. Iako ona gomilaju neto gubitak, ipak je u 2009. došlo do znatnog smanjenja ukupnih gubitka u odnosu na 2008.”, rekao je Kovačević i precizirao da je ukupan gubitak sa 68,3, pao na 29,3 milijarde dinara, a poslovni gubitak sa 43,4, na 17,8 milijardi dinara.

Navodeći da su javna preduzeća i dalje najveći gubitaši, bez obzira na to što je taj gubitak u kriznoj 2009. manji, odnosno da „ona gomilaju gubitak i prenose ga u svoj negativni kapital”, Kovačević je rekao da je taj problem posebno izražen kod komunalnih preduzeća.

On je ukazao da je naročito problematično to što „taj gubitak u sebi, zapravo, anticipira ili skriva deficit, koji na kraju dolazi pred budžet države ili pred kasu lokalne zajednice”.

„To je jedna strana medalje, a druga je što ta preduzeća ne mogu da prate investiciono održavanje i što se na taj način njihova osnovna sredstva ne obnavljaju i ne modernizuju. To sve zajedno ukazuje da su javna preduzeća, zapravo, pred prilično urgentnom situacijom u pogledu njihove restrukturacije, transformacije i korporativizacije, što uključuje i privatizaciju”, rekao je Kovačević.

Kovačević je naveo da upoređivanje podataka poslovanja u prethodne dve godine ukazuje da je u 2008. radilo 588, a u 2009. jedno više –589. „Ukupan broj zaposlenih u tih 589 preduzeća u 2009. bio je 162.931, a u 2008. godini 174.662. Ako uporedimo te cifre, videćemo da se smanjio broj zaposlenih. Naravno da je to posledica nekih restrukturacija i racionalizacija u javnim preduzećima”, rekao je Kovačević.

-----------------------------------------------------------

Ekonomska cena lek od gubitaka

Poslovanje javnih preduzeća uslovljeno je i cenom njihovih usluga, jer kod većine tih firmi još uvek cena nije uspostavljena na osnovu ekonomskih parametara, izjavio je juče profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić. „Javna preduzeća ne moraju da budu uslovno gubitaši, jer ni u jednom od njih, gde je država vlasnik - nema ekonomske cene. Logična posledica toga su gubici”, rekao je Savić Tanjugu i dodao da zbog toga ne treba nužno da se tumači da je menadžment u tim preduzećima bio nesposoban ili da dobro nije obavljao svoj posao.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.