Sreda, 22.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Templari: Hrišćanska ekumenska organizacija

Темпларски ред је отворен и за жене

Međunarodna organizacija Vrhovnog reda vitezova Jerusalimskog hrama (Ordo Supremus Militaris Templi Hierosolymitani – OSMTH) registrovana je u Ženevi kao nevladina i nepolitička, a u svetu ima oko 5.000 članova. OSMTH se smatra hrišćanskom ekumenskom organizacijom, a među najistaknutijim svetskim templarima, koji su dobili savetodavni status pri UN, nalaze se i pojedini članovi američkog Senata, neki evropski političari, kao i potomci kraljevskih loza.

Templari su u Srbiji registrovani kao Udruženje nastavljača hrišćanskog viteštva Vitezovi Templari Srbije, i jedina su zvanična organizacija te vrste na Balkanu.VitezovitSrbije su 2003. godine proglašeni Velikim prioratom (GP SERBIA) i potpuno su samostalni u svom delovanju i delegiranju svojih članova za sva tela OSMTH. Veliki priorat Srbija danas broji blizu 200 članova, uključujući i Priorat Bugarske i Komanderije u Crnoj Gori, na Kipru i u Republici Srpskoj. Organizacija Vitezova templara Srbije prva je članica OSMTH iz jedne pravoslavne zemlje. Veliki priorat Srbije je autonomni sastavni član ove organizacije sa još jedanaest velikih priorata (Austrija, Finska, SAD, NATO, Francuska, Italija, Engleska i Vels, Meksiko, Kanada, Nemačka i Grčka).

Vrhovni red vitezova Jerusalimskog hrama (OSMTH) formiran je 1805. godine u Francuskoj na korenima tradicije drevnih templara. Predanje kaže da su se, posle odluke pape Klimenta V i francuskog kralja Filipa Lepog da ukinu red, 1312. godine templarska znanja i unutrašnja pravila prenosila usmenim putem, da bi bila poverena Napoleonovom lekaru, doktoru FabreuPalapratu. Doktor je uz pomoć i podršku Napoleona obnovio Red vitezova templara.

Danas je ovaj red organizacija otvorena za muškarcei žene, koji prihvataju njegove ciljeve, ali i koji svojim životom, ponašanjem i prethodnim delovanjem zaslužuju da postanu njegovi članovi. Red teži da, okupljajući pojedince visokih etičkih principa, pokaže da je ideal duhovnosti od presudne važnosti za očuvanje tradicije, za patriotizam i za ispunjavanje građanskih dužnosti . Vrline vere, nade, ljubavi i milosrđa ideje su vodilje reda, čiji članovi žele da služe baš kao što su to činili i drevni templari. Moto reda jeste citat iz Biblije koji glasi: „Ne nama, o Gospode, ne nama, već slavu daj imenu Tvojem”.

M. A.

-----------------------------------------------------------

Rotari internešenel: Humanitarno udruženje

(/slika2)Začetnik rotari ideje i prvi predsednik svetske organizacije Rotari internešenel bio je Pol Haris, koji je i osnovao prvi rotari klub 1905. god u Čikagu. Slogan „Nesebično služenje” ili „Služenje iznad sebe” osnovni je moto rotarija, koji izražava filozofiju nesebičnog, volonterskog služenja zajednici. Rotarijanstvo je humanitarna organizacija, čija je najveća zajednička akcija bila iskorenjivanje polio bolesti ili dečije paralize u svetu.

Prvi rotari klub u Srbiji osnovan je 1928. godine u Beogradu. Osnivač je bio Vojislav Kujundžić, a prvi predsednik Ferdinand Gromberg, vlasnik Smederevske železare – današnjeg Ju-Es Stila i suvlasnik Borskog rudnika. Zbog tako velikog broja klubova, od 1932. godine Jugoslavija je posedovala poseban distrikt (odnosno teritorijalnu organizaciju sa određenom samoupravom). Prvi guverner distrikta je bio Edo Marković, a rotarijance su predvodili još i Milan Stojadinović (član Odbora direktora međunarodne organizacije u 1934/35. godini), Stevan Pavlović, Stevan Vagner i knez-namesnik Pavle Karađorđević, kao počasni guverner Distrikta Jugoslavija. Marta 1941. godine ocenjeno je da razbuktavanje rata u Evropi više ne omogućava regularno delovanje rotari klubova, pa je doneta odluka o obustavljanju rotarijanskih aktivnosti.

Obnova rotarijanstva u Jugoslaviji započeta je 1989. godine, kada je u Beogradu formiran  Inicijativni odbor za reosnivanje Rotari kluba Beograd, čiji je predsednik bio Dragan Brajer. Rotari klub Beograd primljen je međunarodnu organizaciju rotarija 8. maja 1992. godine.

Postoje brojne predrasude kada je rotarijanstvo u pitanju, jer se često povezuje sa radom masonskih loža. Za razliku od masona, rad rotari klubova je javan, otvoren za goste, predavače, novinare. Takođe, rotari prima žene u svoje članstvo od 1989. godine. Danas, 1,2 miliona rotarijanaca pripadaju nekom od oko 30.000 klubova u više od 160 država u svetu.

Rotarijansku značku nekada su nosili i britanski premijeri Vinston Čerčil i Margaret Tačer, pisci Ivo Andrić i Tomas Man, američki predsednik Džon Kenedi…

-----------------------------------------------------------

Prva srpska Ženska loža

(/slika3)Pre nepunih godinu dana poslanici Skupštine Srbije formirali su, prvi put, grupu prijateljstva s Malteškim redom, čiji je predsednik postao poslanik LDP-a Nenad Prokić.

U medijima je objavljeno da su, pored Prokića, ovoj grupi pristupili i Aleksandra Ilić (NS), Balint Pastor (SVM), Gordana Čomić (DS), Gorica Mojović (DS), Ivan Andrić (LDP) i Jelena Trivan (DS).

Imena dama iz ove grupe svojevremeno su dodatno podgrejala interesovanje za pitanje ženskog prisustva u diskretnim i tajnim organizacijama.

U odgovoru se može reći da vitezovi templari primaju žene u svoje redove, dok je u masoneriji to moguće samo u ložama koje su pod zaštitom Velikog orijenta Francuske. Tako je 2007. osnovana prva srpska Ženska loža „Vera Fides”. Anke Bakić je dugo godina vodila ovu ložu na mestu starešine, a pre izvesnog vremena je na tom mestu zamenila Marina Mučalica, a s jeseni ove godine su novi izbori u toj loži, o čemu ćemo kada to bude obavljeno, obavestiti čitaoce.

Sl. K.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.