Subota, 31.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Albanci „ukrali“ Majku Terezu

Одата пошта Мајци Терези: Стотине часних сестара, монаха и добровољних хуманитарних радника присуствовало је јуче миси посвећеној 100. годишњици рођења Мајке Терезе, мисионарке која је за своја доброчинства добила Нобелову награду. Танјуг

Pre sto godina, 26. avgusta 1910. rođena je u Skoplju Agnesa Gondža Bojadžiju – Majka Tereza. Časna sestra, osnivač reda Misionarke milosrđa (1950), dobitnica Nobelove nagrade za mir (1979) – umrla u Kalkuti 5. septembra 1997. godine – još za života postala je poznata širom sveta kao veliki humanitarac i zastupnik bolesnih, siromašnih i bespomoćnih.
Svaki narod i država žele, naravno, da podare planeti što više takvih imena i likova kakva je Majka Tereza a neki su, u želji da budu što značajniji, pametniji i veći, spremni i da „ukradu“ i prisvoje tuđe velikane. Ova tema detaljno je obrađena u knjizi „Majka Tereza – mladost u Skoplju”, uglednog nemačkog naučnika i publiciste Volfa Ošlisa koji važi za jednog od najboljih nemačkih stručnjaka za Jugoistočnu Evropu. U pomenutoj knjizi je, naravno, reč o Majci Terezi a autor, posle detaljnog i ozbiljnog istraživanja, zaključuje da se i oko njenog porekla pletu razne, uglavnom izmišljene priče na osnovu kojih je i lansirana albanska propagandna parola da je ova nobelovka zapravo Albanka.
„Albansko poreklo ove žene je čista izmišljotina. Ne postoje ni jedan jedini dokaz ili činjenica koji bi potvrdili da je Majka Tereza bila Albanka“, da je imala bilo kakve veze s Albancima ili da je progovorila barem nekoliko albanskih reči“, zaključuje Volf Ošlis.
Do ovakvog zaključka Ošlis je došao posle detaljnog istraživanja porekla roditelja Majke Tereze čemu je posvećen deo knjige objavljene prošle godine. Otac Agnese Bojadžiju, Nikola, bio je pripadnik Aromuna – u Srbiji Cincari, u Makedoniji Vlasi – romanskog naroda koji i danas žive raštrkani u državama na Balkanu. Postoje podaci da je pradeda Majke Tereze, takođe Nikola, došao u Skoplje iz Prizrena u 19. veku. Najverovatnije posle 1821. godine kada je Alipaša Janjinski spalio Moskopolje, nezvaničnu prestonicu Aromuna, danas na teritorije severne Grčke. Procenjuje se da se tada oko 200.000 Cincara iselilo – od Makedonije do Mađarske.
Majka Agnese Gondže Bojadžiju, Drona, rođena Bernaj (1882–1972), tvrdi Ošlis, takođe potiče iz jedne aromunske porodice s Kosova. Osim Agnese, Nikola i Drona Bojadžiju imali su još jednu ćerku – Agušu i sina Lazara. Ubrzo posle iznenadne smrti glave porodice, Nikole, familija se raspala. Majka je sa starijom ćerkom Agušom i sinom Lazarom otišla u Albaniju a Agnesa je, preko Irske, strigla u Indiju gde je i postala Majka Tereza i dobila indijsko državljanstvo.
Upravo ova epizoda – boravak Drone Bojadžiju, s ćerkom Agušom i sinom Lazarom, u Albaniji poslužila je za sve kasnije teorije i zaključke kako je i Agnesa (Majka Tereza) albanskog porekla.
Ovo albansko svojatanje Majke Tereze je novijeg datuma ali je, zahvaljujući nesolidnim piscima biografije ove nobelovke, nekritičkim medijima i snažnoj političkoj propagandi, prihvaćeno u pojedinim delovima sveta. Sve u skladu Gebelsove definicije da hiljadu puta ponovljena laž postaje istina.
Podsmevajući se albanskom svojatanju Majke Tereze nemački autor Volf Ošlis piše, pozivajući se na makedonske izvore, da bi se pre moglo zaključiti da je ova nobelovka germanskog porekla. U srednjem veku, naime, najbolji rudari na prostorima Balkana bili su Sasi (Saksonci) pa se čovek može zapitati da li  Agnesa Bojadžiju zapravo ima saksonske korene što je „šarmantan ali nedokaziv zaključak“, piše Ošlis.
O odnosu Albanije prema Majci Terezi govori i podatak da je u vreme staljinističkog režima njoj bio zabranjen ulazak u zemlju. Nije joj bilo dozvoljeno da poseti majku i sestru. To, međutim, ne smeta današnjim vlastima da slave ovu „albansku sveticu“, njeno ime nose bulevari, aerodromi...
Majka Tereza nije usamljen slučaj u albanskom „preuzimanju“ poznatih istorijskih ličnosti. Na ovaj detalj ukazuje i Volf Ošlis navodeći seriju imena koju predvodi „Albanac“ Skenderbeg – „zapravo južnoslovenski plemić“ (Đorđe Kastriot).
Pozivajući se na knjigu o Majci Terezi engleskog sociologa albanskog porekla Gezima Alpina Ošlis navodi kako postoje albanski izvori koji „prepoznaju“ Albance u raznim ličnostima. Na tom spisku su šestorica papa, 17 turskih sultana, 43 vezira. Postoje i teorije da su albanskog porekla i Homer, Aleksandar Veliki, Napoleon, Ataturk, Musolini. Najsmešnija je, ipak, priča po kojoj je Albanac i Fidel Kastro za koga se kaže da je rođen kao Fadilj Krasnići.
Razloge za lansiranje ovakvih nebuloznih teorija, Volf Ošlis vidi pre svega u pokušaju da se i svojatanjem raznih istorijskih ličnosti dokaže teza Albanske akademije nauka da su Albanci „najstariji narod na Balkanu“ ili poziv terorističke OVK za „oslobođenje svih teritorija na kojima žive Albanci“.
Ovi pokušaji imaju i političku pozadinu – ideju o stvaranju Velike Albanije.
„Kako je koncept o Velikoj Albaniji nedovoljno atraktivan za razne grupe u albanskoj dijaspori pre izvesnog vremene je preimenovan u „prirodnu Albaniju“, piše Ošlis. To znači da se razni prirodni fenomeni na koje čovek nema uticaj, poput kišne oluje ili snežne vejavice koriste kao primer kako i priroda ujedinjuje sve albanske teritorije.

Žarko Rakić 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.