Ponedeljak, 06.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rat na Karauli, mir u bioskopima

Iako su nekoliko godina posle raspada SFRJ kinematografije novih zemalja bile odrečne po pitanju saradnji, već početkom dvehiljaditih producenti su shvatili da moraju da se udružuju kako bi realizovali svoje filmove.

Prve korake u uspostavljanju filmske saradnje među nekada zaraćenim stranama načinio je Ljubiša Samardžić u rediteljskom delu „Ledina”, koje je realizovao s partnerima iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Prva koprodukcija svih zemalja nekadašnje SFRJ bila je drama „Karaula” Rajka Grlića koja je 2004. godine, u priči o događajima na makedonskoj karauli pred raspad SFRJ, finansijski udružila producente oko filma koji je premijerno prikazivan 2006. Od tada do danas dosta je primera o koprodukcijama, a slično se dogodilo i nedavno u projektu Ne„ke druge priče”, omnibusu u kojem su pet priča o materinstvu i rađanju novog života režirale rediteljke iz pet republika nekadašnje Jugoslavije.

Prema podacima Filmskog centra Srbije, u 2009. ostvareno je 22 koprodukcije između Srbije i drugih zemalja, a najviše koprodukcija je iz zemalja nekadašnje SFRJ. U slučaju hrvatskog filma Ke„njac” Antonija Nuića učešće srpske kinematografije u toj koprodukciji je 4,35 odsto od ukupnog budžeta, dok je u slučaju hrvatskog filma „Metastaze” Branka Šmita, koji je ovogodišnjem Festu osvojio „Politikinu” nagradu za najbolji film programa Evro„pa van Evrope”, učešće srpskih partnera 4,86 odsto. U realizaciju novog filma slovenačkog reditelja Damjana Kozolea učestvovali su i srpski koproducenti sa 3,77 odsto budžeta filma, dok je u slučaju filma „Pejzaž broj 2” Vinka Moderndorfera učešće Srbije bilo 4,17 odsto.

U slučaju filma „Sveti Georgije ubiva aždahu” Srđana Dragojevića, koji je nastao u srpsko-bosansko-bugarskoj koprodukciji, učešće srpskih producenata iznosilo je 67,5 odsto, zbog čega se ova drama smatra većinski srpskom.   

I. Aranđelović

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.