Petak, 22.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Od banje ostala samo česma

Неискоришћена издашност природе: извор „жуте воде” у Змајеву Фото П. Копривица

Vrbas – Decenijama je poznato višestruko lekovito svojstvo izvorišta termalne sumporne vode u Zmajevu, ali se ta izdašnost prirode ni izbliza ne koristi u pravoj meri i svedena je samo na jednu česmu u centru ovog sela nedaleko od Vrbasa. A još pre Drugog svetskog rata ovde je postojalo banjsko lečilište s organizovanom medicinskom službom, uređenim kupatilima i pansionima za boravak gostiju.

Za lekovita svojstva ovog termalnog izvorišta odavno se pročulo i van granica naše zemlje, pa su tako za izgradnju banje u ovom mestu krajem osamdesetih godina bili zainteresovani Nemci, Finci i Holanđani. Rečeno je tada da je to „tečno zlato“ koje otiče „u nepovrat“ u obližnju rečicu Jegričku. Nažalost, sve je ostalo samo na dobrim željama potencijalnih investitora, budući da tadašnje ni lokalne ni pokrajinske vlasti nisu imale dovoljno sluha za takav poduhvat. Istina, ovdašnja sumporna „žuta“ voda još se zvanično ne tretira kao lek, ali su u tom smislu ipak učinjeni neki koraci. Prema svim dosadašnjim analizama ustanovljena su njena blagotvorna svojstva, za stomačna i ginekološka oboljenja, kao i za razne oblike reumatizma i neuralgije.

Otuda je i u planovima razvoja Zmajeva ideja da se iskoristi ovo nepresušno izvorište termalne sumporne vode, pa je pre desetak godina arhitekta Aleksandar – Saša Miljković, rođen u ovom mestu, uz pomoć tima stručnjaka sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, izradio i projekat za izgradnju banjsko-klimatskog lečilišta. Pored izvorišta termalne žute vode, okosnicu tog kompleksa činio bi hotel sa velikim rekreativnim i banjskim prostorom, koji bi obuhvatao dva zatvorena bazena i razne sadržaje prilagođene rehabilitaciji i lečenju, sa kadama i lekarskim ordinacijama, salama za rekreaciju i fizikalnu terapiju.

Predviđena je, pored ostalog, i izgradnja dva otvorena velika bazena na mestu gde su nekada i postojali, istina mnogo manjih dimenzija. Zgrada Mesne zajednice, izgrađena 1905. godine, iskoristila bi se, po ovoj zamisli, kao centralni deo banjskog lečilišta. Tu bi se izgradila kongresna dvorana, a iza nje restoran na obali Jegričke, pored koje bi bilo uređeno šetalište. Podizanje ovog kompleksa ostvarivalo bi se u četiri faze urbanističkog razvoja, koje bi jednostavno tokom vremena jedna drugu finansirale. Ali, za sada, sve ostaje samo na lepim željama, dok se – kako kaže Janko Kresoja, sekretar Mesne zajednice – ne pojavi investitor „koji će uvideti da bi ulaganje u ovaj projekat bio izuzetno profitabilan poslovni potez“.

P. Koprivica

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.