Utorak, 25.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Beskućnici prvi put u popisu

Дремеж на клупама у парку код СКЦ-а у центру Београда Фото Танјуг

Prvi put od kada se obavlja popis stanovništva u Srbiji saznaćemo koliko zaista ima beskućnika u našoj zemlji. Prema jeziku statistike, popisaće se „primarni beskućnici”, osobe koje nemaju nikakav smeštaj i samo povremeno koriste svratišta, skloništa ili prihvatilišta za decu i odrasle.

Otkriće se, takođe, koliko su naši građani kompjuterski pismeni i koliko računara posedujemo. U upitnicima će se nalaziti i pitanja o osobama koje zbog nekog ograničenja ili oštećenja imaju problema u obavljanju svakodnevnih aktivnosti kod kuće, u školi ili na poslu (osobe sa invaliditetom). U odnosu na prethodni popis stanovništva, sproveden 2002. godine, proširiće se i blok pitanja o međunarodnim migracijama. Za lica koja su ikada živela u inostranstvu prikupiće se i podaci o glavnom razlogu doseljenja ili povratka u Srbiju (porodični razlozi, školovanje, readmisija).

Takođe, prvi put će se popisati vanbračne zajednice.
Armija od 50.000 dobrovoljaca Republičkog zavoda za statistiku, s podrškom od 10.000 saradnika, 1. aprila sledeće godine ući će u svaku kuću u zemlji, kako bi, posle dve nedelje (15. april) Srbija bila izbrojana. Ali, koliko god se popis stanovništva činio dalekim, najveća statistička operacija uveliko se priprema i Republički zavod za statistiku već je sproveo probni popis, registrujući 10.500 građana i oko četiri hiljade stambenih jedinica i domaćinstava na uzorku od 50 popisnih krugova.

Saznaćemo, takođe, koliko nas zaista ima, ali, prema rečima načelnice Odeljenja za popis stanovništva Republičkog zavoda za statistiku Snežane Lakčević, tu nema nekog naročitog razloga za optimizam. Pre osam godina Srbija je bez Kosova i Metohije imala 7.498.001 stanovnika.

– Svake godine Srbija je manja za oko 30.000 građana. Vojvodina je u taj negativni trend ušla još 1989. godine, a centralna Srbija 1992. godine – kaže Lakčevićeva.

– Popis 2011. godine će biti osmi sproveden posle Drugog svetskog rata. Sprovođenje popisa na našem tlu ima vrlo dugu tradiciju, koja se može pratiti još od davne 1834. godine, kada je na prostoru tadašnje Srbije izvršen prvi popis u savremenom smislu te reči. Od tog „popisa ljudstva” u Kneževini Srbiji pa do Prvog svetskog rata popisi su, u proseku, sprovođeni skoro na svakih pet godina, što svedoči o vrlo dinamičnom istorijskom razdoblju, koje je nametalo potrebu za čestim snimanjem promena teritorijalnog rasporeda i sastava stanovništva, kao i ekonomskih dobara, a naročito u oslobođenim krajevima. Stoga, podaci tih ranih popisa i danas imaju izuzetan istoriografski značaj – kaže naša sagovornica.

(/slika2)

U periodu između dva svetska rata izvršena su samo dva jugoslovenska popisa stanovništva, 1921. i 1931. godine, a popis planiran za 1941. godinu nije sproveden zbog izbijanja Drugog svetskog rata. Nakon rata, zbog hitne potrebe da se u što kraćem roku prikupe podaci o štetama nastalim usled ratnih razaranja, kako bi podnošenje jugoslovenskih zahteva međunarodnim forumima za naknadu ratne štete počivalo na objektivnoj statističkoj dokumentaciji, 1948. godine izvršen je „skraćeni” popis, a već 1953. i prvi kompletan posleratni popis stanovništva. Počev od popisa 1961. godine, ponovo se, shodno preporukama UN, uspostavlja međuratna desetogodišnja periodika sprovođenja popisa stanovništva, tako da su u tom rasponu izvršeni popisi 1961, 1971, 1981. i 1991. godine.

Lakčevićeva podseća da je, poštujući međunarodne preporuke o periodici sprovođenja popisa, planirano da se prvi popis u 21. veku sprovede aprila 2001. godine.

– Međutim, najpre su državni organi Crne Gore a kasnije i Srbije doneli odluku da se sprovođenje popisa odloži za godinu dana. Neposredno uoči dogovorenog termina održavanja popisa, u martu 2002. godine, Crna Gora ponovo odlaže njegovo sprovođenje, dok se u Srbiji donosi odluka da se popis ipak sprovede, ali samo na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine.
Konačni rezultati popisa stanovništva objaviće se tek nakon završenog unosa i obrade podataka, tokom 2012. i 2013. godine.

Aleksandar Apostolovski
-----------------------------------------------------------

Ko će popisati žrtve ratova

Na naše pitanje zašto se konačno ne obavi popis žrtava ratova devedesetih godina prošlog veka na prostoru bivše Jugoslavije, kao i poginulih vojnika u tim sukobima, Snežana Lakčević kaže da se prilikom sprovođenja popisa poštuju međunarodni standardi.
– Popis stanovništva je samo slika države u jednom trenutku. Svakako da popis žrtava treba učiniti, ali popis stanovništva nije dobar metod za tako osetljivu i složenu akciju – precizira naša sagovornica.

-----------------------------------------------------------

Po stanovniku – 5,9 dolara

Zakonom o popisu stanovništva za sprovođenje svi popisni poslovi od početka 2010. do 2013. godine koštaće građane Srbije 2,7 milijardi dinara, dok je za sprovođenje popisa poljoprivrede zakonom utvrđeno oko 1,5 milijardi dinara.

Prema analizi UN iz oktobra 2009. godine, kada se posmatraju zemlje koje sprovode popis na tradicionalan način, Srbija spada među zemlje s najnižom cenom popisa po stanovniku i iznosi 5,9 dolara. Za sprovođenje popisa u Hrvatskoj izdvaja se 6,8, u BiH 7,5, a u Makedoniji 7,2 dolara po stanovniku. Šampioni su Amerikanci sa 48,9 dolara.
-----------------------------------------------------------

Popis na Kosovu i Metohiji – gde god je moguće

Popis stanovništva na Kosovu i Metohiji pre osam godina nije sproveden zbog prisustva međunarodnih snaga. Prema Zakonu o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine (član 16), „Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, u saradnji s Republičkim zavodom za statistiku, organizuje i sprovodi popis na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, preko popisnih komisija koje formira za potrebe popisa. Ministar nadležan za Kosovo i Metohiju posebnim uputstvom bliže uređuje sprovođenje popisa na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.”

Imajući u vidu činjenicu da na većini teritorije Kosmeta nije moguće sprovesti popis, pitali smo u Ministarstvu za KiM da li će on biti organizovan u srpskim opštinama i enklavama. Iz ministarstva je odgovoreno da će biti poštovan Zakon o popisu stanovništva, kao i da će se u saradnji sa RSZ organizovati i sprovesti popis na teritoriji Kosova i Metohije, gde god je to moguće.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.