Subota, 04.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Povratak srpskohrvatskog u udžbenike

Аутор Новица Коцић

Južnoslovensku grupu jezika sačinjavaju bugarski, makedonski, srpskohrvatski i slovenački, glasi definicija u novom udžbeniku srpskog jezika Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva za osmi razred osnovne škole uz objašnjenje da je srpskohrvatski „tradicionalni naziv za narodni jezik koji čine štokavsko, čakavsko i ijekavsko narečje”.  Profesor beogradskog Filološkog fakulteta, Miloš Kovačević, prokomentarisao je u  razgovoru objavljenom u jučerašnjoj „Politici” da „kad nisu dali da se navede hrvatski i bosanski, autori nisu pristali ni da napišu srpski, nego srpskohrvatski jezik”. Iako ga na ovoj stranici udžbenika nema, srpski jezik, kao ni hrvatski i bošnjački nije izbačen iz udžbenika i zamenjen srpskohrvatskim, objašnjava Duška Klikovac, autorka udžbenika, takođe profesor Filološkog fakulteta u Beogradu.
– Treba da se razlikuje nivo književnog jezika i nivo narodnog jezika, to je trivijalna stvar u lingvistici. Na nivou narodnog jezika postoji srpskohrvatski kao lingvistički dijasistem, dakle, kao sistem dijalekata koji se sastoji od štokavskog, čakavskog i kajkavskog dijalekta. Na tom nivou, kao skup dijalekata postoji srpskohrvatski jezik. Na osnovi tog dijasistema, izrasla su tri književna jezika: srpski, hrvatski i bošnjački. Oko postojanja tih jezika nikako ne može da bude dileme zbog toga što je naša država potpisala dokument o nacionalnim manjinama, gde se nabraja koji su jezici nacionalnih manjina u Srbiji. Između ostalih, to su hrvatski i bošnjački, kako ga zovu srpski lingvisti, a ne bosanski. Ne postoji dilema ni oko toga da su srpski, hrvatski i bošnjački nastali na osnovu jednog jezika, zbog toga se i razumeju, njihovim govornicima nije potreban prevodilac. Ja nisam mogla u jednoj rečenici na jednom mestu da stavim sve to, tako da se o tome govori na tri mesta u udžbeniku – ističe profesor dr Klikovac.
Osmacima se tako predočava da se posle raspada Jugoslavije, srpskohrvatski književni jezik raspao na srpski, hrvatski i bošnjački. Na stranici udžbenika iz koje je „izbačen” srpski jezik obrađuje se lekcija o slovenskim jezicima, odnosno daje se podela na tri grupe slovenskih jezika koje su nastale raspadom praslovenskog jezika. Naša sagovornica objašnjava da se praslovenski jezik raspao na svoje dijalekte, jer tada nisu postojali književni jezici, normirani i standardizovani, od kojih su se neki dalje razvijali i raspadali na druge dijalekte.(/slika2)

– Prema tome mi možemo da govorimo o podeli južnoslovenskih jezika jedino na dijalekte, a na kraju možemo da kažemo da su to danas određeni književni jezici, ali jedino je metodološki i naučno ispravno govoriti o tome da se južnoslovenski jezik raspao na narodne jezike, a ne na književne jezike. Dakle, ja kao autor udžbenika nikako ne sporim da postoji srpski jezik. Na prvom mestu, moj udžbenik se zove Srpski jezik i kultura izražavanja, ja nisam ništa manje zainteresovana za srpski jezik nego neko drugi, ali naučna istina se mora poštovati – ističe profesor dr Klikovac.
Ona navodi i da sa strane nauke, ne postoji ništa sporno po ovom pitanju – književni jezik je srpski, a kada govore o narodnom jeziku, odnosno skupu dijalekata, lingvisti govore o srpskohrvatskom, što u nauci može da se naziva različitim imenima. Između ostalog, poznat je primer obuhvatanja jezika „naroda i narodnosti” nazivom bosansko-hrvatsko-srpski (BHS). – Na osnovu tog narodnog jezika normiranjem, kodifikacijom nastala su danas tri različita književna jezika koje priznaje i naša država jer, na primer, bošnjački se uči na Univerzitetu, postoje dvojezične škole, hrvatsko-srpske. Takođe, iza te formulacije ne stojim samo ja nego stoji Nacionalni prosvetni savet. Oni su tu formulaciju doneli, odobrili, izglasali posle diskusije i ne postoji ništa sporno ni oko toga – ističe profesor dr Klikovac.
Član Nacionalnog prosvetnog saveta, profesor dr Ljubomir Popović, nije želelo da ulazi u raspravu po ovom pitanju, ali je, takođe, istakao da je važno praviti razliku između narodnog i književnog jezika.
– Za razliku od narodnog, književni jezik je nešto što može da se proglasi, on je stvar i jezičke politike. Mislim da je u ovom udžbeniku sve to dobro objašnjeno i da je on sa stručne strane vrlo dobro urađen, kao i da je data jedna uravnotežena slika po pitanju jezika. Obuhvaćeno je na više mesta i stanje posle raspada SFRJ, objašnjava se i šta su to jezici nacionalnih manjina, a uvažavaju se i dokumenti naše vlade koji prepoznaju srpski, hrvatski i bošnjački – rekao je profesor dr Popović.

Jelena Čalija

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.