Videla sam sebe i s trofejom

Jeleni Janković je polufinale na Međunarodnom prvenstvu SAD za nauk. Došla je u centar pažnje kao jedina među četiri najbolje koja nije iz samog svetskog vrha, a onda je utisak o njenom porazu nadjačao sve pobede kojima je razgrnula put do bitke za finale.U grlu joj je ostala kost. Kada govori o neosporno najvećem uspehu u novijoj istoriji našeg tenisa, kao senka je prati to da je propustila veliku priliku da dotuče Belgijanku Žistin Enan Arden. O greškama, kojima je platila danak, kaže:

– Posle pobeda nad Vajdisovom, Kuznjecovom i Dementjevom videla sam sebe i s trofejom. Kada sam na servis belgijske teniserke povela s 4:2 u drugom setu, pomislila sam da je gotovo. Ušla sam u bespotrebnu raspravu sa sudijom kad joj vreme bilo nije. Čini mi se da sudije ne rade svoj posao valjano otkako igrači imaju pravo da traže da se kompjuterski, milimetarski precizno na velikom ekranu prikaže da li je lopta u autu ili nije. Smatrala sam da sam pokradena. Stvari uvek nazivam svojim imenom, ne uvijam ih. Ali, od tog momenta je počela da mi pada koncentracija, a vetar me je omeo da serviram kako sam htela. Baš kada se rezultat lomio. Izgubila sam dobijeni meč, – veli 21-godišnja Jankovićeva koja se posle uspeha u Njujorku pomakla s 20. mesta na svetskoj rang-listi na 17. – Ni žreb mi nije bio naklonjen. Za trijumf je neophodno devet pobeda, a ja sam za to morala da savladam pet teniserki koje su među deset najboljih. Ipak, i na pobede i na poraze gledam kao na veliku školu. Još sam mlada. Kalim se i svesna sam mana. Treba još mnogo toga da popravim u igri. Moram da igram dobro neprestano, a ne da posustanem posle dva-tri dobra rezultata. To je recept za prodor u vrh.

Jankovićeva će na sledećem iskušenju biti u Pekingu, od idućeg ponedeljka, a onda se vraća u Evropu. I dalje nema trenera. U potragu se, kaže, dala njena agencija, ali dodaje da je teško naći pravog čoveka za to, s kojim će da se slaže i na terenu i van njega. Nju zbog toga smatraju svojevrsnim fenomenom, jer se i bez stručnih saveta i pomoći uspinje.

Možda bi s trenerom njeni dometi bili veći, ali, kako stvari stoje, Jankovićeva najbolje funkcioniše kada je sama kovač svoje sreće. Na izuzetno posećenoj konferenciji za novinare na Gemasku, čiji je ona član, predsednik Teniske asocijacije Srbije Slobodan Živojinović je šaljivo primetio da tajnu uspeha krije njena majka koja ju je pratila i na Međunarodnom prvenstvu SAD. A u svakoj šali ima zbilje... 

Živojinović, pobednik na "Flašing Medouzu" u igri parova pre dvadeset godina, kao da vraća film u igračko doba kada kaže da bi Jankovićeva i trijumfovala samo da je pobedila Belgijanku. Te 1986. odigrao je polufinale za pamćenje na Vimbldonu protiv najboljeg tenisera sveta Čehoslovaka Ivana Lendla. Poklekao je posle velike borbe, a u petom setu je propustio veliku priliku da ode u finale, na megdan Nemcu Borisu Bekeru, potonjem pobedniku – 6:2, 6:7 (5:7), 6:3, 6:7 (1:7), 6:4.