Petak, 12.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Napokon!

Mnogi čitaoci Politike verovatno priželjkuju da se kao i ja šetaju po Parizu i posećuju razne izložbe i konferencije. Međutim, za sličnu razbibrigu sam imala vremena samo zato što sam u poslednje dve godine bila nezaposlena. Potpuno nepotrebna društvu, osećala sam se kao oboreno stablo na koje je počela da se hvata mahovina i polako počela da sumnjam u sebe i vlastite sposobnosti.

Nažalost, mnogi u Srbiji veoma dobro znaju kako to izgleda biti nezaposlen i nemati nikakvu perspektivu. Međutim, kod nas makar postoji porodična solidarnost, kajmak i povrće kod rodbine na selu, svojeručno pripremanje zimnice i popravljanje kola, grejanje na drvo, švercovanje robe iz Bugarske i razna druga dovijanja kako bi se sastavio kraj sa krajem. U Francuskoj je čovek potpuno sam, komšije ga ni ne pozdravljaju, život je mnogo skuplji a nezaposlenost je društveno neprihvaćena jer država nije večno u krizi nego samo s vremena na vreme, kao što je to i normalno u kapitalizmu.

A onda sam za samo deset dana imala tri poslovna intervjua i shvatila da problem nije bio u meni, nego u finansijskoj i ekonomskoj krizi koja se odrazila na tržište radne snage. Doslovno sam se preporodila, izgubila nekoliko suvišnih kilograma, ponovo počela da se šminkam i nosim štikle… Zaposlila me je banka Société Générale, doduše samo na nekoliko meseci, ali i to je nešto. Nikada neću zaboraviti gest mog menadžera, koji je odmah nakon intervjua nazvao moju firmu za privremeni rad da joj javi da sam primljena, dok sam još bila u liftu upućujući se prema izlazu… dabogda živeo u sreći i zdravlju preko sto godina.

Baviću se kolateralizacijom, tehnikom pri kojoj se suviše rizični finansijski proizvodi upotpunjuju manje rizičnim državnim obveznicama ili gotovinom, otprilike kao kada se u restoranu odlučite za slasni čokoladni kolač i bezukusnu zelenu salatu sa limunom kako se ne biste ugojili. Najčešće se radi sa evropskim i američkim penzionim fondovima, ali tu su i druge finansijske institucije ili osiguravajuća društva. Banka ima 160.000 zaposlenih širom sveta, uključujući i našu zemlju, a samo u mom tornju ih radi nekoliko stotina. Ja sam na petnaestom spratu, a kada pogrešim lift i odem do tridesetog, zuji mi u ušima kao da letim avionom.

(/slika2)

Pre dve godine, banka je izgubila pet milijardi evra kada je Žerom Kervijel, diskretni mladić skromnog porekla koji je sanjao o tome da se dokaže, uspeo da prevari sistem kontrole koji je dobro poznavao jer je na tom odeljenju stekao prvo radno iskustvo i uložio mnogo više tuđeg novca nego što mu je bilo dozvoljeno. Što je najžalosnije, postao je neka vrsta Robina Huda u očima francuske javnosti – jer su bankari po definiciji pohlepni i tako im i treba – iako je u stvari izgubio novac običnih štediša, penzionih fondova i rizikovao radna mesta stotina zaposlenih. Između ostalog, zbog njega sam i sama izgubila radno mesto u banci BNP Paribas nakon probna tri meseca, gde sam upravo bila potpisala stalni radni ugovor.

Na suđenju je Kervijel izjavio da se ne oseća krivim jer se njegovi menadžeri nikada nisu žalili na preterano rizična ulaganja kada im je donosio mnogo novca. Meni je zazvučao veoma cinično kada sam saznala da su mnogi zaposleni u njegovoj banci plakali, u strahu da ih ne otpuste. Nadam se da će biti osuđen na dugu robiju jer je unesrećio toliki narod, a meni lično oduzeo dve godine radnog iskustva.

Ljudi uglavnom imaju negativno mišljenje o bankarima i finansijskom sektoru, a berzu najčešće upoređuju sa igrama na sreću. Jedna poznanica mi je rekla da ne može da shvati da ja mogu da radim u banci, kada sam već tako ljubazna i poštena. Međutim, banke su veoma potrebne društvu jer finansiraju kupovinu stanova, visoko obrazovanje i otvaranje novih firmi u kojima će se sutra stvarati nova radna mesta. One pomažu štedišama da pripreme penziju i dele sa njima kamatu koju im donose finansijska ulaganja. Ukratko, banke pomažu ljudima da ostvare svoje snove.

(/slika3)

Nama u Srbiji, koji smo preživeli hiperinflaciju i kojima je nestala celokupna stara devizna štednja, mnogo je lakše da shvatimo značaj postojanja solidnih finansijskih institucija, jer su samo one garant da ćemo zaista dobiti platu na kraju meseca i da nećemo morati da krijemo novac u dušeku i rizikujemo da nam neko obije stan zbog dvesta evra.

Otkako sam dobila francusko državljanstvo, učlanila sam se u političku partiju koja je najviše odgovarala mojim idejama i ona me često poziva na debate u narodnoj skupštini. Tako su me nedavno pozvali na diskusiju o reformi penzionog sistema iz koje se ispostavilo da ni produžavanjem radnog veka neće biti dovoljno novca da se finansira sve veći broj penzionera, koji sve duže žive.

Postavila sam pitanje zašto u Francuskoj ne postoje penzioni fondovi oslobođeni od poreza kao u anglosaksonskim zemljama, u kojima svako sebi ulaže onoliko koliko želi. Zašto ne bi iskoristili priliku i modernizovali sistem, kada je berza toliko unosna? Dala sam primer univerziteta Harvard koji je osnovao sopstveni investicioni fond i svake godine zarađuje na berzi tri milijarde dolara, a od toga se čitava milijarda odvaja za stipendije. Kao odgovor na moje pitanje, jedan poslanik iz parlamenta je izjavio da to nije u skladu sa francuskim duhom i kulturom. Zaista šteta...

Polako je prošla moja prva radna nedelja. U petak su svi odahnuli što je napokon došao vikend, osim mene – bilo mi je žao što puna dva dana neću videti svoje novo radno mesto. Bila sam provela protekle dve godine na vikendu, a sada mi je bilo đavolski drago što se ujutro rano budim i što moram da nosim sako i ispeglane košulje. U oboreno stablo su polako počeli da se vraćaju životni sokovi.

Nataša Jevtović, Pariz, Francuska

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.