Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bitka oko Irana

Dešavanja oko Irana već počinju da liče na meksičku sapunicu. Čini se da Amerikanci i Englezi nikako ne mogu da se smisle hoće li ga i kad više bombardovati. Izrael postaje nervozan do te mere da premijer Netanijahu najavljuje kako će na kraju, ako ostali odustanu, oni sami preduzeti „preventivno“ bombardovanje nuklearnih postrojenja u Iranu. Šta se u stvari tamo dešava?

Iran je u geostrateškom pogledu jedna od najvažnijih država na Bliskom istoku. Ova islamska republika koja baštini višemilenijumsku tradiciju sastoji se od sedamdeset miliona uglavnom šiitskih muslimana i uživa veliko poštovanje u čitavom islamskom svetu. Iran je jedna od najvažnijih zemalja u takozvanom obodnom pojasu između sfera uticaja Rusije i Anglo-Amerikanaca. Nije slučajno što je 1943. čuvena konferencija trojice lidera održana upravo u Teheranu.

Značaj Irana proporcionalno raste sa povećanjem globalne gladi za energentima, čemu najviše doprinose i dalje zastrašujuće kineske stope rasta. U Iranu se nalaze ogromne rezerve gasa. Mnogi tvrde da čitav zapadni projekat gasovoda „Nabuko” zavisi upravo od ovih rezervi, pa se stoga pojačano prisustvo Amerikanaca na tim prostorima u poslednjoj deceniji tumači potrebom da se jedno od energetski najbogatijih područja na svetu stavi pod direktnu kontrolu.

Iran, međutim, već godinama radi na osvajanju nuklearne tehnologije. Iako u Teheranu insistiraju na činjenici da se sve to odvija u mirnodopske svrhe, dosadašnja iskustva pokazuju da je mali korak potreban do prelaska na vojnu upotrebu. A kada se to desi, Severna Koreja to dobro ilustruje, takva država stiče puni suverenitet i svaka oružana akcija postaje apsolutno isključena. Iran bi nakon instaliranja nuklearnog oružja postao vojno nedodirljiv, i s druge strane bio bi jedna od najdominantnijih sila u ovom važnom regionu.

Vlasti Izraela, SAD i Britanije su više puta isticale da je takav razvoj događaja neprihvatljiv. Stoga već godinama pokušavaju da preko međunarodnih organizacija i globalnog javnog mnjenja izvrše pritisak na Iran da prestane sa razvojem nuklearne tehnologije, ili da u potpunosti otvori svoja postrojenja za nadzor od strane UN. Pošto vlasti Irana ne žele u potpunosti da ispune takve zahteve, proletos im je uveden nov paket ekonomskih sankcija. Predsednik Ahmadinežad odgovorio je na to optuživši Amerikance da su sami izrežirali dešavanja od 11. septembra.

Prema nekim izvorima, planovi za napad na Iran napravljeni su još pre četiri-pet godina i ova opcija je očigledno sve vreme na stolu. Dešavanja oko prošlogodišnjih prevremenih izbora za predsednika Irana pokazala su, međutim, da su zapadnjaci pokušali da problem reše nekom vrstom obojene revolucije kakve su se ranije dešavale u Srbiji, Ukrajini ili Gruziji. Takozvane reformske snage okupile su se oko predsedničkog kandidata sa oreolom umerenog nacionaliste Musavija, podignuta je čitava mreža nevladinih organizacija, a pojavila se i nekakva verzija „Otpora“. Iako je Ahmadinežad osvojio skoro duplo više glasova od Musavija, opozicija je pokušala da uličnim protestima ospori rezultate i nametne svog kandidata. Cela akcija je okončana neuspehom, iako su vlade SAD, Britanije i EU uputile proteste i tražile ponavljanje izbora. Zanimljivo, režimi u Kini, Rusiji, Brazilu odmah su čestitali Ahmadinežadu. Savet čuvara revolucije najviše je za unutrašnju destabilizaciju optuživao upravo Britance dok se globalna javnost podsećala kako su oni i Amerikanci pre pola veka već napravili puč protiv tadašnjeg premijera Mosadeka.

Dodatne komplikacije izazvala je nedavna odluka Rusije da obustavi već dogovorenu isporuku naoružanja Iranu, koja uključuje i raketni sistem S-300 kao najbolju zaštitu od vazdušnih napada. Slična odluka ruskog vrha 1999. olakšala je NATO-u bombardovanje SRJ. Dok se ruski režim poziva na poštovanje sankcija, stručnjaci spekulišu o stvarnim motivima: čuju se argumenti od onog da ni Rusima ne odgovora još jedna islamska nuklearna sila u regionu, ali im odgovara dalje zaglavljivanje Amerikanaca i skok cena nafte, do tvrdnje da oni i Zapad polako dele svet na interesne sfere i da se jedni drugima ne mešaju u zone nadležnosti.

Ako je sve tako zašto Amerikanci oklevaju? Odgovor najpre treba tražiti u njihovoj unutrašnjoj politici. Iako su lobiji Izraela, naftaša i trgovaca oružjem u Americi veoma jaki, opozicija je svakim danom sve snažnija. Preko pokreta Čajne partije budi se klasična američka desnica koja traži rezanje potrošnje i sređivanje domaćih finansija. Uostalom, najzaduženija zemlja na svetu ne bi smela da otvori i treći front. Ovoj avanturi se stoga protive i Pentagon i obaveštajni krugovi. Ukazuje se i na strašne efekte po cenu nafte, destabilizaciju Iraka, uzburkavanje čitavog islamskog sveta itd. Sukob između ove dve struje u Americi dobija na žestini i od njegovog ishoda će verovatno zavisiti i odluka o sudbini Irana.

viši naučni saradnik, Institut za evropske studije

Komentari25
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.