Četvrtak, 09.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Topi se balkanski otpor gej paradama

И у Загребу се Парада поноса одржава под јаким полицијским обезбеђењем

Četiri puta najavljivana i tri puta otkazivana Parada ponosa, koja okuplja pripadnike gej, lezbijskih, biseksualnih i transrodnih organizacija održaće se sutra u Beogradu. Prva Parada ponosa organizovana je 2001. godine i završena je prebijanjem učesnika koje su napali huligani i desničarske grupe. Ova manifestacija planirana je 2004. godine, ali su je organizatori otkazali posle martovskih nemira na Kosovu i paljenja džamija u Beogradu i Nišu. Zakazana je i za septembar prošle godine, ali je dan pre održavanja policija tražila da se umesto u centru prestonice održi na Ušću, pa je manifestacija otkazana, jer organizatori nisu hteli da prihvate objašnjenje policije da nije u stanju da u centru Beograda čuva bezbednost učesnika ove manifestacije.

Lazar Pavlović, predsednik Gej strejt alijanse, koja je jedan od organizatora ovogodišnje Parade ponosa, ističe da su Srbija, Crna Gora, BiH, Makedonija, Albanija i Litvanija jedine države Evrope u kojima nisu održane gej parade. Hrvatska i Slovenija su jedine zemlje bivše Jugoslavije u čijim su glavnim gradovima održane ove manifestacije, a kuriozitet u vezi s prvom Paradom ponosa u Zagrebu bio je da je ministar policije lično prisustvovao ovoj manifestaciji.

Prva takva parada na Balkanu održana je u Sloveniji 2001. godine, a neposredan povod za okupljanje predstavnika manjinske seksualne orijentacije bio je incident u jednom ljubljanskom kafiću u kojem su dva homoseksualca zamoljena da napuste lokal. U Hrvatskoj je prva povorka organizovana juna 2002. godine, a jutro tog 29. juna počelo je tako što je prebijeno nekoliko poznatih gej aktivista. Iako su kolonu obezbeđivale jake policijske snage, čuvari reda nisu sprečili desničare da bace dimnu bombu na učesnike što je označilo i kraj skupa. Sledeće povorke protekle su u znaku veće političke podrške, tako da zagrebački „prajd” poslednjih godina ima po nekoliko hiljada učesnika koji dolaze iz čitave Evrope i s prostora bivše Jugoslavije.

Nemačka, Holandija i Velika Britanija su prve zemlje Evrope čijim su ulicama prošle Povorke ponosa, a u našem neposrednom geografskom komšiluku ove manifestacije počele su da se organizuju nakon pada komunističkih režima. U Mađarskoj je, primera radi, prva Povorka ponosa održana 1997, u Rumuniji 2004, u Grčkoj 2005, a u Bugarskoj 2008. godine.

Uobičajeni scenario „premijernih parada” obično je podrazumevao prisustvo pripadnika desničarskih organizacija koji su bili veoma motivisani da napadaju njene učesnike, policiju koja je sa duplo manjim entuzijazmom bila motivisana da obezbeđuje povorku, političare koji daju nemušte i ambivalentne izjave iz kojih se ne može otkriti (ne)opredeljenost za održavanje parade i par poznatih ličnosti iz sveta glume, filma i šou biznisa koji su davali „moralnu” podršku ovoj manifestaciji.    

Lazar Pavlović podseća da prekretnicu u odnosu države prema gej paradama predstavlja odluka Evropskog suda za ljudska prava koji je u martu 2007. godine zabranu Parada ponosa proglasio – kršenjem Evropske konvencije o ljudskim pravima, što je indirektno značilo da su vlasti svake evropske države ubuduće obavezne da osiguraju bezbednost učesnika povorke. 

Prva parada ponosa održana je 28. juna 1970. godine u Njujorku, godinu dana nakon pobune ispred njujorškog kluba „Stounvol in”. Naime, u noći između 27. i 28. juna 1969. godine grupa transvestita pobunila se protiv policijskih racija i maltretiranja, a istog dana naredne godine Front oslobođenja homoseksualaca, pod vođstvom Brende Hauard, organizovao je prvi marš u Njujorku u znak obeležavanja godišnjice „Stounvolske revolucije”, a slični marševi održani su i u Los Anđelesu i San Francisku. Od te godine parade ponosa održavaju se širom sveta, s tim što u liberalnijim sredinama ove manifestacije imaju formu karnevala koje privlače veliki broj turista, a u manje demokratskim sredinama parade se obično održavaju uz policijsku pratnju i obezbeđenje. Učesnici ovih parada i dalje skreću pažnju javnosti na politička pitanja kao što su istopolni brakovi, diskriminacija i homofobija, usvajanje dece u istopolnim brakovima i stvaranje tolerantne sredine.

Katarina Đorđević

----------------------------------------------

SPC osuđuje paradu, ali i svako nasilje

SPC se odlučno protivi organizovanju takozvane parade ponosa, ali istovremeno upozorava da je za Crkvu svako nasilje nedopustivo, saopštio je juče Sveti arhijerejski Sinod.

„To važi i za nasilje prema licima ili grupama koje, po shvatanju crkve, greše protiv moralnih normi ili, šta više, ugrožavaju javni moral”, stoji u saopštenju koje je potpisao portparol Sinoda vladika bački Irinej.

Episkop je naveo da se Crkva protivi javnom izražavanju i reklamiranju seksualne orijentacije i ličnih sklonosti, naročito onih koje vređaju pravo građana na privatnost i porodični život.

„Smatramo da je snishodljivost prema nasilju ili još gore, otvoreno ili prikriveno pozivanje na nasilje, a pogotovu vršenje nasilja, tobože u ime Crkve božje i hrišćanske vere, ili u ime bilo koje vere, prema bilo kome, pa i prema nesrećnim, upravo tragičnim učesnicima bučno, neukusno i krajnje provokativno najavljivane svetogrdne parade, apsolutno nedopustivo i suprotno svemu hrišćanskom”.

Vladika bački istakao je u zaključku da su pojedini mediji i neke nevladine organizacije nametnule ovu „otužnu temu” zbog svojih prizemnih, ako ne i podzemnih interesa” i da je ona za Crkvu suštinski nebitna.

Slično je u izjavi agenciji Tanjug prokomentarisao održavanje gej parade i vladika zahumsko-hercegovački Grigorije. On je istakao da je zapanjen da se o toj manifestaciji toliko priča, bilo da je reč o učesnicima ili onima koji ih kritikuju. „Zapanjen sam nad tim da ti ljudi hoće da demonstriraju, zapanjen sam, takođe, da se ljudi toliko time bave, zapanjen sam i da je to preduslov za ulazak u evropsku zajednicu. Ako sve to povežemo, prosto se pitam, da li je ovaj svet poludeo, o čemu se ovde radi?”, izjavio je vladika Grigorije.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije rekao je juče novinarima u Novom Sadu da događaji poput „Parade ponosa” pokazuju moralno stanje našeg društva, ali i čitave evro-američke civilizacije, kao i da je takav duhovni raspad u prošlosti bio znak katastrofe i propasti jedne civilizacije.

J. Č.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.