Utorak, 31.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Gde je parada, tu je često i suzavac

Од почетка лета традиционалне велике геј параде које све у свом називу имају реч „понос” (Pride) одржане су у Копенхагену, Стокхолму, Паризу, Риму, Амстердаму, Мадриду, Барселони, Хамбургу, Атини... без већих инцидената.

Sa malim izuzecima, ovogodišnje parade ponosa u postkomunističkim državama centralne i istočne Evrope imale su sličnu scenografiju. Ukoliko ih vlasti nisu zabranile iz bezbednosnih razloga ili zbog toga što smatraju da LGBT osobe nemaju prava na ovakav vid okupljanja, povorka gej aktivista okružena je jakim policijskim zidom, dok su na drugoj strani ekstremni i nasilni protivnici parade koji kao „argumente” koriste kamenice i metalne šipke.

Od početka leta tradicionalne velike gej parade koje sve u svom nazivu imaju reč „ponos” (Pride) održane su u Kopenhagenu, Stokholmu, Parizu, Rimu, Amsterdamu, Madridu, Barseloni, Hamburgu, Atini... bez većih incidenata. Ali prvi izlasci LGBT populacije na ulice bili su izuzetno provokativan čin u većem delu Evrope, kako je to rekla i Linda Frajman iz Međunarodne organizacije za zaštitu gej i lezbijskih prava.

Poslednji pokušaj okupljanja gej aktivista u Moskvi neslavno je završen kao i nekoliko puta ranije. Prošlog meseca policija je razbila manji protest LGBT osoba protiv sada već bivšeg gradonačelnika Jurija Luškova, otvorenog protivnika prava gej populacije, i uhapsila nekoliko aktivista. Prošle godine za vreme održavanja takmičenja za pesmu Evrovizije sprečeno je okupljanje homoseksualaca, a pokušaji organizovanja parade ponosa u glavnom gradu Rusije traju od 2006. godine. 

Gradske vlasti Sankt Peterburga u junu nisu dozvolile okupljanje LGBT osoba pod izgovorom da se na toj lokaciji izvode građevinski radovi. Nasuprot tome, Jedinstvena Rusija, partija premijera Vladimira Putina, odobrila je antigej paradu, kao podršku tradicionalnim porodičnim vrednostima, i to istog dana kada je planirana zabranjena gej povorka.

Prvi zvanični defile homoseksualaca u Viljnusu, prestonici Litvanije, održan je u maju ove godine, uz učešće oko 500 ljudi koje je policija štitila od duplo više okupljenih protivnika na koje je čak morala da baci suzavac.

Posle nekoliko neuspelih pokušaja, Varšava je ove godine bila domaćin Evroprajda, manifestacije koja se u evropskim metropolama održava od 1992. Ovaj događaj pratilo je nekoliko manjih incidenata u kojima su na učesnike povorke bacana jaja.

Uprkos prisustvu oko 200 policajaca, grupe neonacista i skinhedsa osujetile su okupljanje oko hiljadu učesnika gej defilea u Bratislavi u maju.   

Prošlogodišnji pokušaj održavanja povorke ponosa u Sofiji podržalo je 11 stranih ambasada i zvanično samo jedna tamošnja partija, dok su protivnike predvodili studenti teologije i sveštenstvo Bugarske pravoslavne crkve. Godinu ranije, više od 60 pripadnika ekstremnih grupa uhapšeno je zbog napada i šikaniranja učesnika prve povorke ponosa u glavnom gradu Bugarske.

Za razliku od ovogodišnje parade, koja je uprkos okupljanju demonstranata protekla mirno, pre dve godine u Budimpešti su se dogodili najveći neredi od kada se ova manifestacija održava u tom gradu. U sukobima gej aktivista i desničarskih homofoba deset ljudi je povređeno, a 45 uhapšeno.

Među države u kojima se održavaju parade ponosa svrstala se čak i Turska u kojoj su počele sa 30 ljudi u Istanbulu 2003, da bi broj učesnika prošle godine dostigao 3.000.

U Belfastu je gej parada jedan od retkih događaja koji briše granice između katolika i protestanata, ali stvara drugu vrstu podele. Aktivisti organizacije „Zaustavite paradu“ koji su branili hrišćansku veru od ovakvog „slavljenja greha“ pokušali su 2005. da izdejstvuju zabranu, ali u tome nisu uspeli. Njihov metod nije nasilje, već su molitvama pokušali da ubede homoseksualce da pokažu pokajanje i okrenu se Isusu.

Posle nekoliko zabrana, pokušaji održavanja parade ponosa u Moldaviji do sada su završavani incidentima, a sukoba je bilo i u Rumuniji.

Parade nikad nisu održane u BiH, Makedoniji, Albaniji, dok je nepriznati severni Kipar ostao jedina evropska država u kojoj se homoseksualizam kažnjava.

 A. Marinković

J. Kavaja (/slika2)

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.