Subota, 04.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nigde takvo nasilje kao u postsocijalističkim zemljama

Протести хришћанске организације на геј паради у Лондону

Parade ponosa u zemljama zapadne Evrope prerasle su od borbe manjine za veća prava u prave ulične festivale sa sjajnom atmosferom, ali to ne znači da danas prolaze bez imalo protivljenja. I mada su u pitanju sasvim mirne demonstracije, u Mančesteru je nedavno pokrenuta inicijativa da se do sledeće godine zabrane ti „homofobični protesti“.

Učesnici ovogodišnjeg londonskog „prajda“ prodefilovali su pored grupe od dvadesetak hrišćanskih antigej demonstranata koji su nosili transparente sa biblijskim citatima. Jedan od demonstranata je preko megafona upozoravao učesnike da je to što rade „greh“.

Ista grupa „Hrišćanski glas“ imala je svoje predstavnike na gej paradi u Mančesteru, posle čega je gradsko veće pokrenulo inicijativu da se na sledećoj paradi zabrane homofobični protesti.

„Sastaću se sa organizatorima i policijom da se pobrinemo da sledeće godine ljudi ne moraju da slušaju ove zlobne, mržnjom ispunjene povike. Ovo je 2010, a ne 1950. i gej žene i muškarci ne bi trebalo da budu predmet ovakve mržnje“, rekao je za „Mančester ivning njuz“ Pet Karni, predstavnik gradskog veća Mančestera.

I u Belfastu su prošle godine hrišćani demonstrirali na paradi ponosa, ali su ih učesnici, njih oko 6.000, potpuno ignorisali.

Teško je, međutim, doći do informacija o tome kakve su bile prve parade ponosa u zemljama zapadne Evrope.

Linda Frajman, kopredsednica izvršnog odbora evropskog ogranka međunarodne organizacije za zaštitu gej i lezbijskih prava Ilga, koja je bila na beogradskoj gej paradi, rekla je da „nigde parade ponosa nisu počele kao festivalski događaji na koje smo sada navikli u gradovima kao što su London, Pariz, Berlin i Brisel“.

Ipak, u sedištu Ilge nisu mogli da nam obezbede podatke kakve su bile prve gej parade u pomenutim gradovima, jer se ne bave njihovim prikupljanjem, a organizacija postoji tek od 1996.

„Nažalost, nemamo te podatke. Prve gej parade u zapadnoj i severnoj Evropi nikada nisu imale karnevalsku atmosferu kao danas, ali nikada nisu bile tako nasilne i uznemiravajuće kao u bivšim socijalističkim zemljama“, odgovaraju u sedištu Ilge za Evropu.

„Uvek je bilo i još ima širom Evrope pojedinaca koji su protiv bilo kakvog poboljšanja za LGBT zajednicu. Oni se uvek pojavljuju i oglašavaju u vreme parada ponosa u gotovo svim zemljama. Nekad pribegavaju huliganstvu, ali nijedna zemlja zapadne i severne Evrope nikada nije doživela ništa slično onom što smo videli u Beogradu prošle nedelje i u drugim postsocijalističkim zemljama za poslednjih nekoliko godina“, kaže Juris Lavrikos, portparol Ilge za Evropu.

J. Kavaja

-------------------------------------------------

Madridska parada najveći gej događaj u Evropi

U Amsterdamu je prva gej parada održana 1996. i prerasla je u jedan od najuspešnijih događaja po tome kako je u društvu prihvaćena. Zabava traje čitave nedelje sa koncertima, uličnim žurkama i procesijom čamaca amsterdamskim kanalima. Pre dve godine i vlada je imala svoj čamac.

„Orguljo gej“, kako je poznata madridska parada ponosa, održava se od 1979. svake prve subote koja pada posle 28. juna. Prva gej parada je održana posle smrti generala Franka i sa dolaskom demokratije. Od tada joj podršku daju kompanije kao što su Majkrosoft, Gugl i Šveps, kao i nekoliko sindikata. Po podacima španske vlade ovaj događaj je prošle godine imao milion i po učesnika, što ga je učinilo najvećim gej događajem u Evropi.

Prva gej parada u Londonu organizovana je 1. jula 1972. i imala je oko 2.000 učesnika. Narednih godina njihov broj je rastao, a karnevalski karakter je dobila tek devedesetih.

J. J. K.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.