Veći izvoz

Miroslav Zdravković, autor dela studije o poželjnom privrednom razvoju od 2011. do 2020. godine posvećene ekonomskim odnosima sa inostranstvom, podseća da je u periodu 2001–2008. Srbija ostvarivala relativno visoke godišnje stope rasta izvoza robe i usluga (20,9 odstou evrima). Međutim, ni tako visok rast nije doprineo povećanju učešća robnog izvoza u BDP-u (22,2 odstou 2008, što je posle Albanije najslabiji rezultat u Evropi).

U najkraćem, prosečan godišnji rast BDP-a od 5,8 odsto, kako bi 2020. dostigao 52,7 milijardi evra, može da se ostvari samo ako se postigne prosečan godišnji rast industrijske proizvodnje, pre svega razmenjivih dobara za 6,9 odsto, uz povećanje učešća izvoza u BDP-u na 65 odsto. Tako bi platno-bilansni deficit bio smanjen sa 7,1 odsto BDP-a u ovoj, na 3,3 odsto u 2020. godini.

Zdravković ukazuje da ukoliko Srbija bude otvorena za priliv stranih direktnih investicija u proizvodna preduzeća, kao i nove grinfild investicije, vrednost robnog izvoza može biti povećana do 2020. godine na 25 milijardi evra. Samo proizvodnja„Fijatovih” putničkih vozila u Kragujevcu i dolazak pratećih proizvođača delova za automobile, smatra on, uticaće na povećavanje ukupne vrednosti izvoza Srbije za 20 do 30 procenata u narednoj deceniji.

Al. M.