Razvoj poljoprivrede

Stopa rasta neto poljoprivredne proizvodnje tokom protekle decenije prosečno je iznosila 1,3, a bruto vrednosti 1,9 odsto, što su niže vrednosti u odnosu na period tokom 1980-ih. Projektovani model rasta u optimističkoj varijanti računa s prosečnom stopom rasta poljoprivrede od 3,4 tokom narednih deset godina. Imajući u vidu strukturu poljoprivredne proizvodnje Srbije, raspoložive resurse i dostignuti nivo produktivnosti, ocenjeno je da se promene moraju odvijati u pravcu rasta produktivnosti, stabilizacije prinosa i promene proizvodne strukture u biljnoj proizvodnji i dostizanja veće zastupljenosti stočarstva u vrednosti poljoprivredne proizvodnje.

Mora se zaustaviti osipanje stočnog fonda, a povećati proizvodnja mesa svih vrsta imleka. Učešće stočarstva u vrednosti poljoprivredne proizvodnje opalo je na oko 30-35 odsto, što je izuzetno niska vrednost i pokazatelj nedovoljno razvijene poljoprivrede. Bez razvoja stočarstva, srpska poljoprivreda će ostati izvoznik jeftinih sirovina, što je sa aspekta potrebe razvoja prehrambene industrije neprihvatljivo rešenje.

Rastu vrednosti proizvodnje najviše bi doprinelo poboljšanje stanja u govedarstvu i svinjarstvu. Oba sektora suočena su s problemom neorganizovanog tržišta, skupom stočnom hranom (kao posledicom variranja prinosa ratarske proizvodnje), sporom implementacijom standarda i sivom ekonomijom. Svinjarska i govedarska proizvodnja će zbog svoje osetljivosti biti među poslednjima zahvaćene liberalizacijom tržišta, što ostavlja prostor da se u narednom srednjoročnom periodu (3-5 godina) negativni trendovi zaustave i krenu u fazu rasta.

S. K.