Koncert godine i izložba uspomena

Za beogradske poklonike muzike ovo je velika noć. Kraj je 42. Bemusa koji se čeka već mesecima, od časa kad se pročulo da će ovaj festival zatvoriti Njujorška filharmonija. I, najslavniji i najstariji orkestar Amerike večeras je tu, pred publikom u „Sava centru”, predvođen dirigentom Alanom Gilbertom i sa gostom Leonidasom Kavakosom, grčkim violinistom svetskog glasa. One znatiželjnije duše čeka i mala izložba uspomena na davno, dosad jedino, gostovanje Njujorške filharmonije u Beogradu, postavka ostvarena saradnjom Bemusa (Jugokoncert) i dnevnog lista „Politika”.

Onaj stariji beogradski svet još se seća te daleke večeri, 23. septembra 1959. u Domu sindikata, kada se desila ta divna „muzička priča sa zapadne strane”: u grad je došla Filharmonija, iz Njujorka, na čelu sa slavnim Leonardom Bernštajnom. Na Zemunskom aerodromu (onog u Surčinu još nije bilo), na koji su sleteli u tri aviona, goste su dočekali Krešimir Baranović, direktor Beogradske filharmonije, Mihailo Vukdragović, sekretar Saveza kompozitora Jugoslavije, dirigent Živojin Zdravković, predstavnici grada, Jugokoncerta, Američke ambasade...

Orkestar je uveče svirao „Neodgovoreno pitanje” Čarlsa Ajvsa, Drugi esej Semjuela Barbera, odlomke iz Berliozove simfonije „Romeo i Julija” i, u poslednji čas, ne baš često izvođeni Betovenov Koncert za klavir, violinu, violončelo i orkestar. Skromni Bernštajn žrtvovao je svoju najavljenu, inače zapaženu, kompoziciju „Doba strepnje”, valjda u nekakvom strahu da program za publiku ipak ne bude – američki preko mere. Zamenio je svoje delo Betovenovim, i lično seo za klavir, a čuveni kritičar Branko Dragutinović, poznat kao škrt na komplimentima, u „Politici” je, upravo zbog te programske zamene, napisao pravu malu odu „dvostrukoj umetnosti” Leonarda Bernštajna – dirigenta i pijaniste.

Sve ovo, slikom i rečju, dočaraće publici naša izložba u holu, kad se prođe ulaz iz Ulice Milentija Popovića. Neke od slika iz „Politikine” dokumentacije (pretpostavljamo da je autor svih Stevan Kragujević) nisu nikad objavljene. Tu će moći da se vide i „eksponati” koje nam je poklonio Slobodan Dedović, naš čitalac sa Banovog brda: četiri male karte, crvenkaste, skromnog dizajna, kakve su tada, a i dugo posle, prodavali na blagajnama svih gradskih bioskopa. Čitamo na njima: parter – red 28 – cena 400 dinara... Teško je danas tu cenu odvagati. U našem kućnom „muzeju” proverili smo koliko je ova novina vredela na dan koncerta – 10 dinara! Ako je suditi po ovom „Politikinom” „kursu”, Njujorška filharmonija je nekad bila znatno jevtinija, ili je ova novina bila skuplja nego danas. Ko će to više znati? – Od gospodina Dedovića, tada srednjoškolca a danas penzionera, dobili smo i program koncerta, sa dosta podataka o gostima, koji će takođe biti na panou izložbe. Poklonivši više od pola veka čuvane karte porodice Dedović, Slobodan se, nekad učenik u „Mokranjcu” i violinista u Dečijoj filharmoniji, zahvalio na ponudi „stara za novu (kartu)”. „Hvala, iz zdravstvenih razloga ja neću ovoga puta ići da ih slušam. Moja mala uspomena iz prošlih dana, neka bude dar Vama, Jugokoncertu, Filharmoniji...”, tonom džentlmena rekao je ovaj naš sugrađanin, koji je još u mladosti violinu zamenio za budući posao u banci. Ali, ljubav za muziku nije prestajala, našao je u redovnim odlascima u koncertne dvorane.

Iz vremeplova vratimo se u ovaj vreli muzički dan, kada je koncert godine o kome smo već dosta toga napisali. Podsetimo da će Njujorška filharmonija zatvoriti 42. Bemus programom: Debisi – Prelid za Popodne jednog fauna; Sibelijus – Koncert za violinu i orkestar u de-molu, op 47; Brams – Simfonija br.4 u e-molu, op. 98. Muzički direktor Alan Gilbert, 25. po redu, zaista je istinsko dete ovog slavnog, starog orkestra (osnovan 1842), prvi je na tom mestu koji je rođen u Njujorku i to od roditelja članova ovog orkestra. U dugoj istoriji Njujorške filharmonije prošlog maja „uknjižen” je 15.000-ti koncert, u čemu premca nemaju. I još jedno podsećanje: izvanredni grčki violinista Leonidas Kavakos predstavio se našoj publici 2007. na Kolarcu, u okviru njihovog ciklusa „Velikani muzičke scene”. Ali, tada samo on i pijanista (Peter Nađ), dok će večeras biti okružen ovim velikim, čudesnim muzičkim jatom, sa Menhetna.

Muharem Šehović