Utorak, 28.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Umesto slavlja, zavera ćutanja

Конгресмен Краули уручује орден Ђорђу Вујновићу Фото: Љ. Кнежевић

Od našeg stalnog dopisnika

Njujork, novembra – „Šta ja znam, postojali su neki državni razlozi, tek nama je rečeno da o svemu ne smemo da govorimo. Čak i kad sam izašao iz vojske morao sam to da poštujem.”

Ovako američki veteran srpskog porekla Đorđe Vujnović objašnjava zašto je „Operacija Helijard”, spasavanje čak 512 američkih i savezničkih avijatičara iz Srbije, sa četničke teritorije, „ispred nosa” Nemcima, decenijama posle rata skrivano od američke i svetske javnosti.

Kad je operacija završena, umesto da o tome pišu sve novine, intervjua sa spasenim pilotima, navigatorima i radio-telegrafistima (obaveštajci po pravilu ne dobijaju publicitet), o svemu je, tek šest meseci kasnije, izašla samo informacija od pet pasusa u „Vašington postu”, bez pomena Pranjana i četničkog generala Mihailovića.

To se donekle ispravilo pismom tom listu koje je napisao Konstantin Fotić, bivši jugoslovenski ambasador u Vašingtonu, u kojem je objasnio ulogu Mihailovića. To je onda dovelo do inicijative da se on posthumno odlikuje američkom Legijom časti, odlikovanjem za koje je ukaz 1948. lično potpisao Ruzveltov naslednik, predsednik Truman, ali ni to nije bio povod za novinske vesti.

Ni operacija izbavljenja avijatičara ni zasluge lokalnih Srba nisu mogli da budu pomenuti jer bi to podrazumevalo i veličanje Draže Mihailovića, koji je zvanično bio – nemački kolaborator. U posleratnom kontekstu pak, to bi podrazumevalo i reviziju sveže istorije, suprotstavljanje aktuelnoj politici Stejt departmenta – i rizikovanje mnogih karijera. Na pritisak tadašnje američke diplomatije je načinjen i dotle neviđeni paradoks: da se jednom strancu postuhmo dodeli najviše odlikovanje, a to odmah potom proglasi državnom tajnom.

Kad je Mihailović uhapšen i kad mu je suđeno, spaseni avijatičari su se uzalud nudili za svedoke da on nije bio nemački saradnik, nego pošten saveznik Amerike i saveznika, ali uzalud. Titov režim u Beogradu je negativno odgovarao na sve diplomatske depeše sa takvom sadržinom slate iz Vašingtona.

Zbog svega toga je i Đorđe Vujnović toliko čekao – i u zaista poodmaklom životnom dobu dočekao – zasluženo priznanje za svoj podvig.

O tome kako je to bio mukotrpan proces, za „Politiku” je objasnio Nenad Milinković, predsednik Crkvenog odbora hrama „Sveti Sava” na Menhetnu, ispod čijih je svodova, po izboru Đorđa Vujnovića, uručena i medalja „Bronzana zvezda”.

Gospodin Milinković (43), rođeni Užičanin, danas Amerikanac, biznismen u trgovini metalima, kaže da ga je Đorđe Vujnović, kao osnivač Saveta za slovensko nasleđe, nevladine organizacije za promociju slovenskih kultura, zadužio tokom devedesetih godina prošlog veka, kada nije bilo popularno ništa srpsko, time što je njegovoj folklornoj grupi otvorio vrata Brodveja i pozornice u prestižnom Linkoln centru. U nameri da pokrene akciju da mu se dodeli medalja, svesrdno ga je podržao i prijatelj Đura Brozak, koji je smatrao da, pošto je pre toga orden uručen radio-telegrafisti Arturu Đubilijanu, i Đorđe Vujnović za života dobije ono što je davno zaslužio.

Nenad je počeo tako što je uspostavio kontakte sa nekoliko američkih Srba: sa Majklom Papićem iz Kalifornije i Aleksandrom Rebić, koja privatno održava sajt o Draži Mihailoviću. Oni su pomogli da se razradi strategija za lobiranje. „Ovdašnji sistem tako funkcioniše, ništa se ne postiže bez lobiranja”, kaže.

Identifikovana je potom grupa kongresmena koja bi tu stvar podržala, pa je Đorđev slučaj predočen vođama srpskog kokusa u Kongresu, Melisi Bin iz Ilinoisa i Denu Bartonu iz Indijane. Ispostavilo se međutim da kongresna kurtoazija nalaže da to sprovede kongresmen iz čije izborne jedinice je ličnost koja se predlaže za orden.

Zbog toga je uspostavljena veza sa kongresmenom, članom Predstavničkog doma iz Njujorka, koji zastupa i opštinu Kvins, Džozefom Kraulijem. On je tek posle šest meseci uspeo da priču Đorđa Vujnovića – njegovu ratnu biografiju – zavede kao zvanični kongresni dokument.

To je bio samo neophodan početak. Majkl Papić je predložio da se potom iskoristi „čikaška veza” i da preko Rama Emanuela, tadašnjeg šefa kabineta predsednika, slučaj stigne na sto Baraka Obame, koji ima ovlašćenja da svojim potpisom to reši preko noći.

U tome se nije uspelo, kaže Nenad Milinković, dodajući da su tek posle toga shvatili da to mora da pogura neko iz vojske.

„Slučajno sam, valjda božjim priviđenjem, u našoj crkvi, na jednoj svečanosti, upoznao tada aktivnog oficira sa akademije Vest point, Stiva (Stevu) Oluića, koji je, kada sam mu izložio slučaj, preuzeo štafetu”, objašnjava dalje Milinković. Potpukovnik Oluić, i sam nosilac „Bronzane zvezde” (za svoje ratovanje u Iraku), sa svoje strane je iz vojnih arhiva obezbedio neophodnu dokumentaciju, tako da je dosije Đorđe Vojnivića bio kompletiran i sa predlogom za orden stigao na sto glavne vojne komisije za odlikovanja.

Na opšte iznenađenje – i radost – ta komisija je konstatovala da su njegovi podvizi veći i da zaslužuju više odlikovanje od predloženog. Đorđu Vojniviću je dodeljena „Bronzana zvezda”, treće po rangu odličje za ratne zasluge i herojstvo i to je potpisano krajem avgusta.

Uručeno mu je 17. oktobra, kada su Amerikanci saznali da je dugo skrivana priča iz Drugog svetskog rata, imala i glavnog, i danas živog aktera.

„Pozovite Spilberga”, rekao je neko kad je čuo detalje drame koja se u proleće i leto dešavala na relaciji Ravna Gora – Brindizi. Kako smo čuli od Nenada Milinkovića, prava na ekranizovanje knjige „Zaboravljenih 500”, publiciste Gregori Frimana, koja je Americi prvi put detaljno opisala „Operaciju Helijard”, Holivud je već otkupio.

Milan Mišić

(Sutra: Spasavanje poručnika Dejvisa)

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.