Petak, 22.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zainteresovan sam za kupovinu „Prosvete”

Серђо Ђунти

Serđo Đunti, vlasnik italijanske izdavačke kuće „Đunti”, koja slovi za jednu od najstarijih u Evropi i svetu, posle dve i po decenije posetio je Beogradski sajam knjiga. Svoj prvi dolazak na Beogradski sajam, gospodin Đunti je prvi put pohodio, kako kaže, 1961. godine, u vreme kada se na svakom ćošku u Italiji pa i u Beogradu mogla čuti samo čuvena italijanska kompozicija „Marina”. Razgovaramo o nostalgiji, ali i ozbiljnim planovima ovog velikog izdavača koji ima nameru da sa svojim ravnopravnim srpskim partnerom, kućom „Evro”, sa kojom već nekoliko godina posluje kao preduzeće „Evro-Đunti” proširi novopokrenut lanac knjižara, ali i razmotri mogućnost kupovine „Prosvete”.

Kako pamtite svoj prvi dolazak na Beogradski sajam knjiga?

Sećam se i danas tog veličanstvenog prizora na Beogradskom sajmu knjiga, te davne 1961. godine, kada sam došao ovde kao predstavnik svoje kuće. Imali smo veliki štand, među štandovima drugih velikih izdavača iz Evrope i sveta. Još uvek mi u ušima odjekuje „Marina, Marina, Marina...” Bila je to pesma koju ste mogli da čujete dok ste šetali ulicama Beograda uveče posle sajma, ujutro dok ste kretali na svoj štand, pa i među štandovima. Tada sam zavoleo Beograd. Bio je to poseban grad, za mene kao vrlo mladog čoveka onda a i sada, kada me za njega veže prijateljstvo i partnerstvo sa Novicom Jevtićem, vlasnikom „Evra”, ali i ambicija da ovde otvorimo knjižare istovetne onima koje imamo širom Italije.

Vaš dolazak u Beograd imao je, pored posete Sajmu, jedan mnogo važniji povod, a to je razgovor o Vašem interesovanju za kupovinu „Prosvete”. O čemu je reč?

Istina je, ja sam u Beograd došao i sa tom namerom. Pripremio sam u tom cilju nekoliko predloga i izneo ih na sastanku sa ljudima koji su ovlašćeni i pozvani da odlučuju o daljem putu nekada najozbiljnijeg srpskog izdavača, „Prosvete”. Podsećanja radi, mi smo kao kuća, „Evro Đunti” bili učesnici tendera povodom privatizacije „Prosvete”. Odustali smo u času kada smo shvatili da je situacija mnogo složena, te da je bilo mnogo više nepoznanica i dubioza od onih koje smo realno mogli da očekujemo, a smatrali smo da je i sama cena bila nerealna. Sve ono što se događalo nakon privatizacije pokazalo je da smo tada doneli dobru odluku. Ipak, u ovom času, kada se situacija bitno promenila, tu smo da prođemo novi krug razgovora. Smatram da odgovorni ljudi koji imaju ingerencije po ovom pitanju treba da budu svesni i odgovornosti, te da što pre donesu i odluku o sudbini „Prosvete”. Smatram da je ovo čas kada i ove u neku ruku ostatke nekad uglednog izdavača treba prepustiti isključivo u ruke profesionalaca, koji jedini mogu da se suoče i da reše probleme u kojima je ovaj izdavač danas.

Već nekoliko godina ste prisutni u Srbiji kao izdavač. Kako vidite poziciju „Evro-Đuntija” danas, a kako u budućnosti? Kakvi su Vam planovi povodom knjižarske mreže?

– Relacija koja već decenijama postoji između mene i gospodina Novice Jevtića, vlasnika kuće „Evro” krunisana je na neki način našim partnerskim preduzećem. Ono na šta sam ponosan kada je „Evro-Đunti” u pitanju jeste ono što je vidljivo svakom oku, a to je visok stepen profesionalizma. Uz to, ono po čemu je „Evro-Đunti” jedinstven je to što je, rekao bih jedini izdavač u Evropi kojem je pošlo za rukom da, evo, kako stoji u najnovijem katalogu za ovu godinu okupi sve relevantne autore, sva najznačajnija dela savremenih pisaca, poput Stefani Majer, Roulingove, Ken Folet… Ne mogu da ne pomenem značajnu brigu za domaće, srpske pisce. Mislim da smo među prvima koji su pažnju posvetili najmlađima, čemu u prilog ide i činjenica da imamo naslove za decu od najmlađeg uzrasta pa do tinejdžera koji su pomalo nepravedno zanemareni. Što se knjižarske mreže koju smo pokrenuli tiče, zaista sam zadovoljan. Naše knjižare se otvaraju na elitnim mestima, u gradskim centrima. Imamo knjižaru u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, a, evo, u Beogradu smo upravo otvorili novu knjižaru u Ulici kralja Milana, kako se ovde kaže „kod Londona”, zatim na Bulevaru kralja Aleksandra. Sve te knjižare su koncipirane tako da zadovoljavaju i najviše evropske standarde. Uvek sam smatrao da knjižare moraju da budu lepa i svetla mesta, gde bi ljudi trebalo da se raduju, da uživaju. Upravo takve su naše knjižare širom Italije, ali i u Srbiji. Planiramo i dalje otvaranje ovih malih hramova knjige kako u Beogradu tako i Srbiji.

Mila Milosavljević

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.