I kineski trgovci beže iz Bele Crkve

Bela Crkva – U banatskoj Beloj Crkvi jedino što je nezaustavljivo jeste – sunovrat privrede, započet još devedesetih godina prošlog veka. U tom periodu bar desetak uglavnom uglednih firmi je ugašeno, a druge nisu formirane. Radnici su živeli u svojevrsnoj iluziji: odlazili su redovno u svoje firme, ništa nisu radili, ni zarađivali, a kao zaposleni nisu imali pravo na povlastice za nezaposlene. Sada u ovoj opštini sa 12.000 stanovnika, okruženoj rekama Dunav, Nera i Karaš, kao i Deliblatskom peščarom, na tržištu rada posao traži 3.100 nezaposlenih. Ovih dana smo bezuspešno tragali za podatkom koliko je zaposlenih. Optimisti kažu – blizu 1.000, a oni realniji tvrde da ih je upola manje. Izuzimajući javni sektor, među nekoliko opstalih firmi su PIK „Južni Banat“, „Eko-agrija“...

– Kad bismo makar pedesetak novih radnih mesta obezbedili, bilo bi svima lakše. Narod nam još veruje, jer je ljude ovog leta ispunio novi optimizam. Čak 12 ulica smo asfaltirali, zahvaljujući pomoći Pokrajine od 107 miliona dinara. Nekadašnji grad cveća je decenijama zapuštan, i u njega nije ulagano, niti se o njemu staralo. Sada i gradsku kanalizaciju privodimo kraju, pa će napokon i Dom zdravlja na gradsku mrežu biti priključen, kao i pojedina naselja, i Vračevgajsko jezero, jedno od sedam belocrkvanskih jezera koja spadaju u retke prirodne lepote – kaže za „Politiku“ Željko Crnogorac, predsednik opštine, sa iskustvom komercijalnog direktora u PIK „Južni Banat“, „koji je nekada zapošljavao više od 600 radnika, a sada ni upola manje“.

Na razna tržišta godišnje svi ovdašnji proizvođači izvezu 20.000 tona raznog voća, a do pre dve decenije samo PIK „Južni Banat“ je prodavao oko 24.000 tona.

Svedoci minulih vremena tvrde da je Bela Crkva imala mnogo razvojnih šansi, naročito u oblasti voćarstva i turizma, jer su im prirodni uslovi potpuno naklonjeni. Pored ostalog, čak 1.500 hektara „izlazi“ na Dunav. I novca je bilo, i jevtinijeg i više. Nedostajalo je malo planiranja i realnog procenjivanja mogućnosti i potreba. Izgleda da se slika, u međuvremenu, nije mnogo menjala.

Osamdesetih godina prošlog veka je proradila Fabrika špalt pločica „25. maj“, građena pretežno novcem iz fondova namenjenih nedovoljno razvijenim opštinama. Mnogo je novca utrošeno, uprkos tome što su tadašnji belocrkvanski rukovodioci ubeđivani da podignu neki kapacitet u oblasti prerade voća. Ulaganje je do te mere bilo promašaj, da je 1999. godine, u toku agresije na Jugoslaviju, nastala i jedna šala. Kad je eskadrila NATO-a bila iznad grada, komandir je pogledao dole i, ugledavši fabriku „25. maj“, ostalim pilotima naredio: „Povratak, ovde smo već bili“.

Blizinu državne granice, u vreme međunarodnih sankcija, Bela Crkva nije iskoristila za jačanje varoši, kao što se to dogodilo u obližnjem Vršcu, već su šansu za bogaćenje iskoristile švercerske grupe iz ovog i drugih gradova. U prodavnice nekadašnje društvene trgovine, pre desetak godina, uselili su se kineski trgovci, koji su u međuvremenu gubili motiv i volju, „jer i njima slabo ide“, proradili su kafići, kladionice...

Zahvaljujući snažnijoj vršačkoj privredi, već dve decenije traje „selidba“ mladih Belocrkvana prema susednoj opštini, gde su šanse za radno mesto veće, mada i komšije na tržištu rada imaju oko 7.000 nezaposlenih. Bela Crkva nije više poželjan grad za življenje. Zbog toga, kao i zbog naglog pada kupovne moći stanovništva, ovde dvosoban stan, od 55 kvadrata, u centru grada košta do – 15.000 evra. Takođe, u selima ima mnogo napuštenih kuća, koje se nude u bescenje.

Ipak, nije sve „crno“. Poslednjih meseci, ovdašnji trgovci su zadovoljniji, jer dnevno oko 2.000 Rumuna dolazi u Belu Crkvu, po jevtinije namirnice. Predsednik Crnogorac kaže da su otvorene nove prodavnice, a povećanje prometa se odmah odrazilo na život u ovoj opštini.

I ova generacija opštinskih rukovodilaca pominje izgradnju marine na Dunavu, kod Stare Palanke, za plovila do 20 metara. Stručnjaci kažu da je ovo jedna od tri najatraktivnije lokacije, od 16 na velikoj evropskoj reci.

– Ipak, dok ne pristigne svež kapital, domaći ili inostrani, neće nam biti bolje. Ubrzano ulažemo u infrastrukturu, a svaki investitor će uživati i posebne pogodnosti, jer je naša opština među najnerazvijenijim sredinama u Srbiji – kaže Željko Crnogorac, „prvi građanin“ Bele Crkve.

Jovica Danilović