Putin: „Vikiliks” nije katastrofa

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Slučajnom ili nekom drugom podudarnošću, u isto vreme kada je objavljen sadržaj diplomatskih depeša u kojima američki zvaničnici ne iznose baš komplimente na račun vodećih ličnosti Rusije i tamošnjeg političkog sistema, premijer Vladimir Putin je u 40-minutnom intervjuu u emisiji Larija Kinga na Si-En-Enu imao priliku da uzvrati.

Razgovor je, po ovdašnjem običaju, uprkos važnosti gosta, bio veoma često prekidan reklamama. Pošto Si-En-En ima globalni domet, nije bio namenjen samo američkim gledaocima.

Glavna Putinova poruka je bila da afera sa provalom arhiva Stejt departmenta „nije katastrofa”. Izneo je čak, pozivajući se na mišljenja neidentifikovanih eksperata, i pretpostavku da je „neko” u stvari to „podmetnuo”, da bi reputaciju „Vikiliksa” podrio „za sopstvene političke potrebe”.

Glavni deo intervjua ipak je bio posvećen reakcijama ruskog lidera na poruke iz objavljenih depeša. Konkretno, na ocenu Roberta Gejtsa, ministra odbrane u Obaminoj vladi, da Rusijom „upravljaju bezbednosne službe”, Putin je sa smeškom odgovorio da je Gejtsa i lično upoznao – sreli su se nekoliko puta – da misli da je „dobar čovek”, a uz to „nije ni loš stručnjak”, pošto je, pre nego što je postao sekretar za odbranu, bio i direktor CIA.

„Ali ako je on glavni ekspert za demokratiju u Americi, ja vam čestitam”, poručio je Putin.

Na ponovljeno pitanje o istoj temi – da li Gejts greši kada tvrdi da Rusijom upravljaju tajne službe, Putin je uzvratio kontranapadom, podsećajući da je američki sistem demokratije omogućio da neki predsednici budu izabrani iako nisu imali većinu biračkih glasova. „Kad smo našim američkim prijateljima skretali pažnju da imaju sistemske probleme, odgovarali su nam da se ne mešamo u njihova posla... Želeo bih da se ni oni ne mešaju u naša”...

Jedan od najzanimljivijih delova intervjua bilo je Putinovo objašnjenje špijunske afere iz prošlog proleća, kada je u Americi otkriveno, uhapšeno i veoma brzo za američke špijune u ruskim zatvorima razmenjeno deset ruskih agenata „spavača”.

Putin nije opovrgao da su oni bili dobro obučeni špijuni specijalni službe, ali da nisu špijunirali, niti su naneli neku štetu Americi. Njihov zadatak je bio da se aktiviraju u slučaju neke velike krize u odnosima Rusije i SAD, za situaciju kad bi, na primer, bili prekinuti diplomatski odnosi.

„Hvala Bogu, to nije slučaj u vezama Rusije i SAD danas i nadam se da nikad neće biti”, dodao je ruski premijer, uz objašnjenje da su metodi ruskih specijalnih službi „bolji od onih koje primenjuju one američke”, jer „ne organizuju tajne zatvore, ne otimaju ljude ili ih muče”.

O glavnoj temi rusko-američkih odnosa, neizvesnostima oko toga da li će u Kongresu biti ratifikovan novi Sporazum o ograničavanju strateškog naoružanja (START 2), Putin je rekao da, u slučaju da se to dogodi, a što on ne priželjkuje, Rusija neće imati drugog izbora nego da se dodatno naoruža zbog „nove pretnje” koju donose američki planovi za raketnu odbranu u Evropi.

Na pitanje o svojim odnosima sa predsednikom Dmitrijem Medvedovom, odnosno da li je tačna konstatacija iz jedne američke depeše poslate iz Moskve, koja je njega i Medvedeva opisala kao „Betmena i Robina” (pri čemu je Putin Betmen, a Medvedev potrčko Robin), sagovornik Larija Kinga je odgovorio kako je to učinjeno „arogantno i bez imalo etike”, sa ciljem da se jedan od njih „okleveta”.

M. Mišić