Četvrtak, 16.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Saveznici pomažu teroriste

Џулијан Асанж

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Američki saveznici na Bliskom istoku pokazuju malo spremnosti da zaustave finansiranje ekstremističkih organizacija, otkriva diplomatska korespondencije koju je juče, u pretposlednjem nastavku svog „Vikiliks” dosijea, objavio „Njujork tajms”.

U pitanju je „mnogo miliona dolara”, do kojih islamski ekstremisti dolaze na različite načine, među kojima je i jedna savršeno organizovana pljačka banke u Jemenu prošle godine, nova metoda koja je upotrebljena u nedostatku lakših opcija.

Drugi izvori su donacije bogatih pojedinaca, milosrdnih organizacija, sakupljanje para od hodočasnika u Meki, novac od otmica i velike svote koje se ubiru od glavnog biznisa talibana u Avganistanu: proizvodnje i distribucije opijuma i heroina.

Iako američki zvaničnici javno govore kako su na frontu suzbijanja kanala dotoka novca teroristima postignuti značajni uspesi, u poverljivim izveštajima predočavana je mnogo manje optimistična slika. U jednoj depeši iz decembra prošle godine tako se konstatuje da je glavni „izazov” kako „ubediti Saudijsku Arabiju da finansiranje terorista sa njene teritorije tretira kao strateški prioritet”. U istom dokumentu se kaže i da su „donatori iz Saudijske Arabije najznačajniji izvor fondova sunitskih terorističkih grupa širom sveta”.

Diplomatske depeše na sličan način predočavaju i situaciju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kuvajtu, gde se za ove transfere koriste kuriri koji prenose gotovinu, tradicionalni islamski sistem bankarstva bez knjigovodstva „havala”, uz istovremeno korišćenje i inovacija koje u ovom pogledu pruža Internet.

Na američke pritiske da u ovom pogledu nešto promene, arapski saveznici uglavnom odgovaraju da je ono što traži Vašington ili „drakonsko” ili neprimenljivo u njihovim uslovima i u okvirima lokalnih zakona. Sem toga, američke dokaze o tokovima novca ka teroristima smatraju „neubedljivim”.

Druga reakcija je sleganje ramenima uz objašnjenje da se čini sve što se može. „Ako novac želi da ode, on će otići”, dijagnoza je Mohameda bin Najefa, šefa saudijske antiterorističke službe, citirana u jednoj depeši.

M. Mišić

-------------------------------------------------

Zabranjeno čitanje depeša

Vašington – Iako je stavljena na uvid celom svetu, poverljiva diplomatska prepiska Stejt departmenta nije za oči zaposlenih u državnoj upravi SAD, zvanično je saopšteno svima koji platu primaju iz federalnog budžeta.

Slična upozorenja upućena su i svim zaposlenim u Pentagonu, pa čak i studentima međunarodnih odnosa na Kolumbija univerzitetu, uz napomenu da bi to moglo da „naškodi njihovoj budućoj karijeri”. „Poverljive informacije, bez obzira na to da li su objavljene na javnim veb-sajtovima ili prenete u medijima, ostaju poverljive, i moraju se tretirati kao takve od strane zaposlenih u federalnoj upravi i spoljnih saradnika, sve dok im odgovarajući federalni organ ne promeni status”, kaže se u zvaničnoj noti poslatoj iz Kancelarije za menadžment i budžet, koja je deo službi Bele kuće.

M. M.

---------------------------------------

Vikiliks objavio listu objekata od značaja

Internet stranica „Vikiliks” objavila je spisak objekata i ustanova širom sveta za koje SAD smatraju da su od ključnog značaja po američku bezbednost, javlja Bi-Bi-Si. Stejt department je u februaru prošle godine zatražio od svih svojih ambasada da naprave spisak svih objekata čije bi razaranje moglo da ugrozi američku nacionalnu bezbednost.

Tako je sačinjena lista na kojoj su na stotine naftovoda, gasovoda, fabrika, satelita i drugih infrastrukturnih instalacija čije bi razaranje, kako veruju američke diplomate, izazvalo maksimalnu štetu po američke nacionalne interese. Na spisku se nalaze i rudnik kobalta u Kongu, fabrika protivotrova u Australiji i fabrika za proizvodnju insulina u Danskoj.

Ocenjuje se da je objavljivanje spiska objekata i institucija od „vitalnog značaja po američku bezbednost” do sada najkontroverzniji potez „Vikiliksa”.

Na spisku se, na primer, nalazi gasovod na zapadu Sibira koji je opisan kao „najvažniji na svetu”.

Dnevni list „Tajms” zato postavlja pitanje da li ovaj spisak mogu da iskoriste teroristi kao svoje potencijalne mete, posebno ukoliko su ih SAD označile kao izuzetno važne?

--------------------------------------------------

Asanž može da se vrati u Australiju

Sidnej – Osnivač veb-sajta „Vikiliks” Džulijen Asanž može da se vrati u domovinu Australiju i dobije istu zaštitu koju uživa svaki drugi australijski državljanin, izjavio je juče državni tužilac te zemlje Robert Mekliland, prenose agencije.

Asanž je u petak, odgovarajući na pitanja posetilaca „Gardijanovog” veb-sajta, rekao da su Mekliland i australijska premijerka Džulija Gilard jasno stavili do znanja da njegov povratak u domovinu nije moguć. „Asanž, kao i svaki australijski državljanin, ima prava i ništa ga ne sprečava da se vrati u Australiju. On ima ista prava kao i svaki drugi australijski državljanin, a to podrazumeva i pravo na povratak u Australiju i dobijanje pomoći u australijskim konzulatima i ambasadama u inostranstvu, ako je zatraži”, poručio je Mekliland.

-------------------------------------------------

Previše otvorenosti opasno po demokratiju

Stokholm – Peruanski književnik Mario Vargas Ljosa, ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost i protivnik totalitarnih režima, ocenio je juče da je previše otvorenosti „opasno po demokratiju”, prenosi AFP.

 „S jedne strane, mislim da je otvorenost odlična, kada sve izađe na videlo. To nas štiti od intriga, manipulacija i laži. S druge strane, ako sve izađe na videlo, ukoliko nestane svaki vid poverljivosti i tajnosti, ne znam kako bi država mogla da funkcioniše”, rekao je Vargas Ljosa na konferenciji za novinare u Stokholmu reagujući na slučaj „Vikiliks”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.