Četvrtak, 02.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Beograd sumnjao da Mladiću pomaže Rusija

Ратко Младић Фото Л. Адровић

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Zapad je prema Srbiji povodom njenog neuspeha da uhapsi odbeglog haškog optuženika Ratka Mladića bio kritičniji nego što je to javno pokazivao, pokazuju diplomatske depeše Stejt departmenta obelodanjene preko „Vikiliksa”, a koje u svom jučerašnjem evropskom izdanju („Internešenel herald tribjun”) analizira „Njujork tajms”.

Američke diplomate su vašingtonsku centralu poslednjih godina redovno izveštavale o skepsi koju su im evropske kolege u razgovorima predočavale prema stvarnim namerama Srbije u ovom slučaju, kao i o nedoumicama kako da izvrše pritisak na njene vlasti.

Evropa je bila u nedoumicama pre svega oko toga kako da insistira na odgovornosti za ratne zločine i da istovremeno podrži njenu prozapadnu vladu, odnosno predsednika Borisa Tadića koji se u jednoj depeši opisuje kao „harizmatičan vođa”, ali koji je „često neodlučan i politički plašljiv”.

Depeše otkrivaju i da je Evropa u jednom momentu posumnjala da Amerika više nije zainteresovana da se Mladić privede pravdi. Jedna depeša iz 2009. tako opisuje razgovor sa austrijskim diplomatom Valentinom Inckom, visokim predstavnikom za BiH, koji je zabrinut što „SAD napuštaju slučaj Mladić”.

Diplomatska prepiska ukazuje i na „privatnu rezervisanost predsedničkih savetnika” Srbije oko odsustva kooperativnosti Rusije. Poimence se navodi Miki Rakić (Miodrag Rakić, šef kabineta predsednika Tadića) koji je naročito sumnjičav zbog susreta „Mladićevih lojalista” sa ruskim diplomatama. Rakić je zbog toga putovao u Moskvu i o tome da li Rusija pomaže Mladiću razgovarao sa Nikolajem Petruševom, savetnikom za nacionalnu bezbednost.

U analizama američkih diplomata, rusko oklevanje da sarađuje na Mladićevom slučaju uklapa se u šemu po kojoj Moskva nastoji da podrije Haški tribunal koji doživljava kao instrument Zapada protiv pravoslavnih Slovena.

Dok se depeše u celini bave evropskim podelama oko toga u kojoj meri pritisnuti Srbiju zbog Mladića, ta interna prepiska pokazuje i šta o tome stvarno misle neke zemlje koje u EU podržavaju Srbiju. Tako se španski diplomata Roman Abaroa (danas zamenik direktora za centralnu i južnu Evropu u Ministarstvu inostranih poslova), u 2008. žali da „Srbija uopšte ne sarađuje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju i savršeno dobro zna gde je Mladić”.

U depešama se Stejt departmentu javljaju i činjenice koje su u međuvremenu objavljene i u srpskoj štampi – da je šef BIA Rade Bulatović znao gde se nalazi Radovan Karadžić čak šest meseci pre njegovog hapšenja, ali da nije ništa preduzimao „zbog ideološke srodnosti premijera Koštunice sa Karadžićem i odsustva međunarodnog pritiska”.

Kad se promenila vlada, kaže se u depeši, „Bulatović je tu informaciju otkrio u zamenu za obećanje da će dobiti ambasadorsko mesto”. Pominjana je Sirija, ali do ove trgovine nije došlo.

M. Mišić

---------------------------------------------

Tadić uhapsili bismo Mladića

Mi ne znamo gde je Ratko Mladić, a da znamo gde je, bio bi uhapšen danas, izjavio je predsednik Srbije Boris Tadić, povodom objavljivanja depeša američkih diplomata na sajtu „Vikiliks”, da je Vlada Srbije 2008. godine znala gde se Mladić krije.

Mi ne znamo gde je Ratko Mladić i da znamo gde je, on bi bio uhapšen danas. Biće uhapšen istog trenutka kada saznamo gde je, rekao je Tadić novinarima u pauzi skupa Agencije za borbu protiv korupcije.

Tadić je podsetio da je 2008. godine Srbija imala dve vlade, jednu sa Vojislavom Koštunicom na čelu, a drugu koju je predvodio Mirko Cvetković.

Mesec dana posle preuzimanja dužnosti i imenovanja direktora Bezbednosno-informativne agencije uhapšen je haški optuženik Radovan Karadžić, podsetio je Tadić.

Kada bi ova vlada i bezbednosne službe dobile informaciju o Mladiću, on bi bio uhapšen i izručen tribunalu, ponovio je Tadić.

Fonet

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.