Subota, 16.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pratili pomagače, uhapsili Karadžića

Promene u Vladi Srbije i na čelnoj poziciji Bezbednosnoinformativne agencije (BIA) bile su ključne za hapšenje optuženog za ratne zločine Radovana Karadžića, zaključuje se iz diplomatskih depeša koje su oktobra 2008. godine slate u Vašington iz ambasade SAD u Beogradu.

Prema američkoj depeši, koju je objavio sajt „Vikiliks”, hapšenje Radovana Karadžića usledilo je posle jednomesečnog praćenja mreže podrške ovom haškom beguncu, pri čemu su o toku kompletne operacije znala samo tri čoveka znala – tada novi direktor BIA Saša Vukadinović, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević i Miodrag Miki Rakić, savetnik predsednika Borisa Tadića.

U depeši, poslatoj 22. oktobra 2008. godine, u vreme dok je američki ambasador u Beogradu bio Kameron Manter, ističe se mišljenje američkih diplomata da nova vlada ima više volje za saradnju sa tribunalom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. U depeši se citira izveštaj TV B92 od 29. septembra 2008. da je Rade Bulatović, direktor BIA, mesecima imao informaciju o tome gde se nalazi Karadžić, iako su i Bulatović i bivši premijer Vojislav Koštunica to demantovali.

„Bliski savetnik potpredsednika vlade Ivice Dačića rekao nam je da je Bulatović šest meseci pre formiranja nove vlade dobio informaciju o boravištu Karadžića, ali nije ništa učinio povodom toga, prvenstveno zbog ideološke bliskosti Koštunice i Karadžića, i zbog manjka međunarodnog pritiska. Kada se vlada promenila, Bulatović je prezentovao dokument – u zamenu za ambasadorsko mesto – Tadiću i njegovom savetniku za nacionalnu bezbednost Mikiju Rakiću, koji je posle isplanirao hapšenje”, piše u depeši u kojoj se navodi i da je postojala glasina da Bulatović želi da bude ambasador u Siriji.

U američkoj depeši piše da je Dejan Mihov, tadašnji šef predstavništva Haškog tribunala u Beogradu, rekao predstavnicima SAD da je atmosfera u BIA potpuno drugačija otkad je Saša Vukadinović došao na njeno čelo, jer je saradnja s beogradskom podružnicom tribunala znatno poboljšana.

„Mihov je rekao da je (bivši direktor BIA Rade) Bulatović uvek izvrdavao obaveze i davao neproverene informacije. Uporno je izbegavao da odgovori na pitanja Mihova o tome da li je BIA prikupila uzorke DNK ili otiske prstiju tokom istraga o Karadžićevom boravištu”, piše u depeši u kojoj se navodi i da su se kontakti američkih diplomata sa BIA poboljšali otkad je Vukadinović postavljen na njeno čelo.

Prema oceni zvaničnika ambasade SAD, Vukadinović je „uvek srdačan prilikom poseta zvaničnika američke ambasade i ističe da želi da bude siguran da će Mladić biti uhapšen na tlu Srbije, kako bi se pokazalo da se u Srbiji poštuje zakon”.

Ambasada SAD u Beogradu izveštava Vašington i da u Demokratskoj stranci postoji politička volja za zaključenje saradnje sa haškim sudom i prenosi reči tužioca za ratne zločine Siniše Važića da je nekadašnji ministar policije Dragan Jočić (DSS) „mešao politiku u saradnju sa Hagom”.

U tom dokumentu se navodi da su posle Karadžićevog hapšenja, Tadić, Rasim Ljajić, Vukčević i drugi zvaničnici javno govorili o važnosti hapšenja preostalih begunaca ne samo iz pragmatičnih razloga nego i zbog potrebe za pomirenjem s prošlošću.

Direktor Saveta za koordinaciju saradnje sa haškim sudom Dušan Ignjatović je, kako se navodi, Ambasadu SAD informisao da vlada planira seriju rasprava o događajima iz devedesetih godina i o važnosti rada Haškog tribunala i istakao da će u to biti teško ubediti mnoge Srbe, s obzirom na puštanje iz haškog zatvora Nasera Orića i Ramuša Haradinaja.

U depeši iz 2008. godine se navodi da im je Mihov rekao da će najteži zadatak vlade biti pobediti senzacionalističke i nacionalističke sadržaje koje objavljuju tabloidi, koji uglavnom imaju najveću moć u oblikovanju javnog mnjenja u Srbiji.

S. R.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.