sreda, 12.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 22.12.2010. u 22:00 Nada Kovačević

Markica na vinu garantuje kvalitet

Novom klasifikacijom vina iz Srbije, koja je usaglašena sa regulativom Evropske unije, predviđeno je da se vina sa geografskim poreklom, regionalna, kvalitetna i vrhunska, obeležavaju evidencionim markicama, koje su garant potrošačima da kupuju kvalitetno vino, kaže za „Potrošač” Darko Jakšić, savetnik za vinogradarstvo i vinarstvo Ministarstva poljoprivrede i šumarstva i vodoprivrede

Šta će potrošačima omogućiti vinske markice?

Evropska unija je 2008. godine započela reformu sistema geografskog porekla za vina, izjednačavajući ga sa sistemom za ostale poljoprivredno-prehrambene proizvode. Ovaj PGI/PDO sistem donosi pojednostavljivanje apelacionih zahteva i procedura, kao i izuzetno složenog obeležavanja koje su mogli razumeti samo vrsni poznavaoci vina. U skladu sa tim, Srbija je prva u regionu započela reformu geografskog porekla i označavanja, pa su novim zakonom o vinu uvedene nove oznake kvalitetnih kategorija vina sa geografskim poreklom. Uvedene su i evidencione markice koje su različite za kvalitetne kategorije vina. Regionalno vino se označava oznakom G.I. („geografska indikacija”), što odgovara oznaci PGI u Evropskoj uniji. U okviru kategorije kvalitetno vino sa geografskim poreklom, koja odgovara evropskoj kategoriji, odnosno oznaci PDO, podkategorija kvalitetno vino sa kontrolisanim geografskim poreklom i kvalitetom se označava oznakom K.P.K. (kontrolisano geografsko poreklo i kvalitet), a vrhunsko vino sa kontrolisanim i garantovanim geografskim poreklom i kvalitetom, sa oznakom K.G.P.K. (kontrolisano i garantovano geografsko poreklo i kvalitet). U definisanju skraćenica za tradicionalne izraze koji označavaju kvalitetnu kategoriju se namerno potenciralo da sa porastom broja slova raste i kvalitet, što će doprineti da potrošači lako prepoznaju kategoriju vina.

Kako će se obeležavati vina iz određenih regiona?

Proceduru oko evidencionih markica, odnosno markica kvaliteta i porekla reguliše Pravilnik o izgledu, sadržini i načinu isticanja evidencione markice za vino sa geografskim poreklom, koji je donet u 2010. godini. Ovim pravilnikom bliže se propisuje izgled, sadržina i način isticanja markica za vino sa geografskim poreklom. On je u potpunosti usklađen sa regulativom EU, a pravo na obeležavanje imaju isključivo proizvođači vina sa geografskim poreklom. Trenutno imamo 56 proizvođača vina sa geografskim poreklom i 161 vino sa geografskim poreklom koja su u sistemu geografskog porekla. Na taj način, vino predstavlja proizvod čije se geografsko poreklo najviše štiti, a što je i razumljivo zbog duge tradicije proizvodnje i njegovog obeležavanja, kao i specifičnosti koje svako geografsko područje daje vinu.

Kojim bojama će biti obeležena vina iz određenih područja, odnosno vina sa geografskim poreklom? Šta će sve pisati na markici?

U skladu sa različitim kvalitetnim kategorijama, evidencione markice se izrađuju u različitim bojama, i to zelena za regionalna vina –G.I., crvena za kvalitetna vina – K.P.K. i ljubičasta za vrhunska vina – K.G.P.K.

Markice izrađuje Zavod za izradu novčanica – Topčider, a one sadrže nekoliko vidova zaštite od falsifikovanja (počevši od holograma, pa do duboke štampe), time se onemogućava bilo kakav oblik prevara i pruža se bezbednost proizvođačima vina sa geografskim poreklom. Pored zaštite, na markicama je grb Republike Srbije koji pored zvaničnog značenja simbolizuje i srpski kvalitet i garanciju da su grožđe i vino iz Srbije. Zatim tu su podaci oznake kvalitetne kategorije, i to: G. I. – što kazuje da je u pitanju regionalno vino, K.P.K.– što označava da je u pitanju kvalitetno vino ili K.G.P.K. – što je oznaka kvaliteta za vrhunsko vino. Pored ovih podataka, na markicama je naznačena i odgovarajuća godina berbe. Na kraju, svaka markica ima svoj serijski broj, pa samim tim i svaka boca vina sa geografskim poreklom se evidentira putem ovih brojeva. Serijski brojevi za svako vino i za svakog proizvođača se vode u bazi Ministarstva poljoprivrede, kao i u Zavodu za izradu novčanica. Te podatke može koristiti inspekcija, pa je na taj način olakšana kontrola proizvodnje i prometa vina sa geografskim poreklom.

Kakav kvalitet vina se određuje evidencionom markicom?

Vino je jedini poljoprivredno-prehrambeni proizvod čiji je kvalitet direktno povezan sa geografskim poreklom. Naime, vino ne može biti regionalno, kvalitetno ili vrhunsko, ukoliko nije vino sa geografskim poreklom proizvedeno u određenom vinogradarskom geografskom proizvodnom području (region, rejon ili vinogorje). Znači vina sa geografskim poreklom od berbe 2009. su samo vina sa markicama, a na svim ostalim vinima se ne smeju navoditi nikakvi podaci o geografskim područjima i kvalitetnim kategorijama. Prepoznavanjem boja i na osnovu broja slova za oznake kvalitetne kategorije (G.I., K.P.K. ili K.G.P.K.) potrošači će, pogledom na markicu, lako ustanoviti o kojoj kvalitetnoj kategoriji vina se radi (regionalno – G.I., kvalitetno – K.P.K. ili vrhunsko K.G.P.K. vino).

U svakom slučaju ne zaboravite: od berbe 2009. vina sa geografskim poreklom su samo vina sa markicama – kojima se garantuje kvalitet i poreklo, a vina bez markica su stona vina (vina bez geografskog porekla) za koja se ne garantuje poreklo, odnosno ona mogu biti iz različitih područja, država, godina berbe i za njih se ne garantuje visok kvalitet.

Šta to znači za potrošače?

Uvođenjem evidencionih markica za vina sa geografskim poreklom, kompletira se i poslednji poželjan segment EU zahteva za kontrolu vina sa geografskim poreklom u prometu, a sa druge strane domaćim vinima se obezbeđuje dodata vrednost koju imaju vina proizvedena u najpoznatijim zaštićenim srpskim vinogradarskim područjima. Sve će to doprineti povećanju broja vina sa geografskim poreklom i porast konzumacije srpskih vina, odnosno povećaće se poverenje potrošača prema srpskim vinima sa geografskim poreklom, jer ovakvim sistemom je nemoguće dovesti potrošače u zabludu. Potrošači će radije kupovati vina sa geografskim poreklom za koja država daje garancije preko sistema GPS merenja vinograda, kontrole u proizvodnji grožđa, berbi i proizvodnje vina, kao i nezavisnog senzornog ocenjivanja i na kraju garancija se daje evidencionim markicama.

Kolika je godišnja proizvodnja vina u Srbiji?

U Srbiji, kao i svuda u svetu, proizvodnja vina je uslovljena pre svega godišnjim klimatsko-meteorološkim uslovima. Na osnovu statističkih podataka (prosek 2001–2009. godina) godišnja proizvodnja iznosi 172.253.556 litara. S obzirom na to da je uobičajeni randman pri preradi grožđa 65 odsto, godišnje se preradi oko 265.000 tona grožđa. Na osnovu evidentiranja proizvođača vina, procenjuje se da su podaci o preradi grožđa i proizvodnji vina manji u odnosu na statističke podatke, a zbog loših vremenskih uslova, može se zaključiti da je proizvodnja vina u 2010. godini manja za trećinu od višegodišnjeg proseka.

-------------------------------------------------------------------------------- 

Ko ima korist od markica kvaliteta i porekla za vina?

PROIZVOĐAČI VINA

– Garantuje se poreklo i kvalitet njihovog vina

– Obezbeđuje se poverenje potrošača u njih i njihovo vino

– Omogućava se bolja prodaja njihovog vina

– Omogućava se lakše prepoznavanje „falsifikata”

POTROŠAČI VINA

– Država i sistem im garantuje poreklo i kvalitet vina

– Onemogućava se obmanjivanje

– Omogućava se lakša prepoznatljivpst vina i olakšava se kupovina i izbor vina

DRŽAVA

– Omogućava se lakša kontrola

– Stiče se poverenje proizvođača i potrošača

– Omogućava se bolja promocija srpskog vina

– Animiraju se proizvođači da se bave vinarstvom i proizvodnjom vina sa geografskim poreklom

– Omogućava se razvoj ruralnih krajeva kroz vinarstvo

Komеntari0
f58b7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja