Četvrtak, 09.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ustavni sud i kapacitet

Ustav Srbije predviđa nadležnost Ustavnog suda da odlučuje o žalbi sudije na odluku Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije. To je nadležnost koju mnogi ustavni sudovi nemaju (u regionu tu nadležnost ima Ustavni sud Hrvatske). U ustavnopravnoj nauci istaknuto je da rešenje iz našeg Ustava ,,pokazuje nerazumevanje ’duha’ institucije Ustavnog suda. Spor o prestanku sudijske funkcije nije ustavni spor... Stavljanjem rešavanja ovog spora u nadležnost Ustavnom sudu, taj sud se čini instancionim sudom, što on po svojoj prirodi nikako ne može biti” (R. Marković). Za razliku od ovog stava, Venecijanska komisija je, u Mišljenju o Ustavu Srbije (2007), pozdravila ovakvo rešenje.

Tri godine kasnije, ova komisija, koja je savetodavno telo Saveta Evrope, a ne vrhovni ,,pravotvorac” niti nepogrešivi kolegijum evropskih pravnika, kao da je promenila mišljenje. Ustavni sud ,,nema dovoljno kapaciteta da u potpunosti razmatra ove žalbe”, piše u obrazloženju Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o sudijama. Postupci po žalbama, odnosno po ustavnim žalbama sudija, koji su pokrenuti pred Ustavnim sudom, okončavaju se stupanjem na snagu ovog zakona, a predmeti se ustupaju Visokom savetu sudstva. Žalbe, odnosno ustavne žalbe sudija smatraće se prigovorom na odluku Visokog saveta sudstva. Protiv odluke kojom se potvrđuje odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dužnosti, sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu. U obrazloženju se kaže da je „zakon u potpunosti rađen u saradnji sa predstavnicima Evropske komisije i Venecijanske komisije, koji su o njemu dali pozitivno mišljenje”.

Šta znači tvrdnja da Ustavni sud ,,nema dovoljno kapaciteta”? Prvo, Ustavni sud je, po Ustavu, nadležan da odlučuje. Da li je Ustav precenio „kapacitet” Ustavnog suda ili pogrešno shvatio prirodu ove institucije, sada je pravno irelevantno. Zakonodavac ne može korigovati ustavotvorca. Drugo, Ustavni sud „nema dovoljno kapaciteta”, ali će ga steći kada stalni sastav Visokog saveta sudstva donese odluke o prigovorima sudija. Sudije nezadovoljne odlukom o prigovoru moći će da izjave žalbu Ustavnom sudu. Ispada da Ustavni sud čas ima, čas nema „kapacitet” da odlučuje o istoj stvari. Treće, reč „kapacitet” ne koristi se u ustavnom pravu. To je reč koja se u političkom govoru primenjuje umesto reči „sposobnost” da se obavi posao ili vrši nadležnost. To je faktička, a ne pravna kategorija. Zašto se onda u obrazloženju važnog zakona ona koristi kao pravni argument?

Tvrdnja da Ustavni sud „nema dovoljno kapaciteta” ne može se odnositi samo na ovu instituciju. Ovu instituciju, koju je Ustav opteretio nesvojstvenim nadležnostima, lako je okriviti za neefikasno postupanje. Ustavni sud nije „svaštara” nego elitna pravna institucija koja treba da bude garant ustavne demokratije. Odluke Ustavnog suda moraju biti pravno argumentovane i ne mogu se donositi u žurbi, pod pritiskom, bez poštovanja pravila postupka. One moraju biti izraz dostojanstva Ustava. Zato se tvrdnja iz obrazloženja ne može odnositi samo na Ustavni sud, već i na druge državne, ustavne organe koji moraju odgovorno da vrše svoje nadležnosti, kako bi Ustavni sud imao ,,kapacitet” da vrši svoje.

A što se tiče mišljenja Venecijanske komisije treba ih uzimati u obzir, ali ne smatrati „Svetim pismom” ni pravnim osnovom za donošenje zakona. Razume se, političkim vlastima je najlakše da se pozivaju na autoritet ovakvih tela, kao što su Evropska komisija i Venecijanska komisija.

Nismo odgovorili da li su izmene pravosudnih zakona u skladu s Ustavom ili nisu. Neka to učini Ustavni sud. U takvim ustavnim sporovima stiče se ili gubi autoritet („kapacitet”, ako se reč koristi u drugom značenju). „Pandorina kutija” neustavnosti otvorena je odlukom da osnov za opšti reizbor sudija bude sprovedbeni ustavni zakon (pravni akt slabije pravne snage od Ustava, koji ne sadrži materijalne ustavne norme), a ne Ustav (garantuje stalnost sudijske funkcije). Na kapitalnoj neustavnosti ne može se graditi sudski sistem, čak i kad bi svi „spratovi” koji počivaju na takvom temelju bili savršeno u skladu s Ustavom (pa i s mišljenjem Evropske komisije i Venecijanske komisije).

docent na Pravnom fakultetu BU

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.