četvrtak, 06.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 29.12.2010. u 22:00 Miša Đurković

Civilizacija špekulanata

Završava se godina u kojoj smo obeležili deceniju od takozvanih demokratskih promena, a dve decenije od ponovnog uvođenja izborne demokratije i prvih parlamentarnih izbora. Bili su to dobri povodi da se otvori jedna ozbiljna javna debata posle koje bismo možda lakše sagledali gde smo, šta nam se dešava, kakvi su rezultati sistema koji je ovde postavljen i može li se on nekako promeniti. Nažalost, vladajuća elita je umesto toga izabrala propagandu u kojoj se svako pitanje, drugačiji stav ili preispitivanje zvanične verzije pokriva gromoglasnom tvrdnjom da „Evropa nema alternativu”.

Opasna posledica takvog stava jeste sprečavanje domaće javnosti da realno sagleda šta se dešava sa zemljama koje se tamo već nalaze. Veći deo protekle godine EU je potresala grčka dužnička kriza. U jednom trenutku se ispostavilo da je njihov spoljni dug (koji je još prošle godine prešao petsto milijardi dolara) došao do mere u kojoj grčka država i pojedinačni subjekti više nisu bili u stanju da svoje kreditne obaveze izmiruju. To je izazvalo krizu bankarskog sistema pa je država krenula da moli za pomoć, dakle za novo zaduživanje kojim bi bar delimično odložila bankrot.

Za nas koji s puno prava zebemo što se naš spoljni dug (blizu 35 milijardi dolara) približava opasnoj granici od 80 odsto bruto nacionalnog proizvoda (BNP), ove grčke brojke su delovale šokantno nestvarno. Međutim, grčki dug je na svega 120 odsto BNP-a Grčke i oni ni u kom slučaju nisu „najgori od sve dece”. Dok se Evropa bavila Grčkom, ozbiljni ekonomisti su zabrinuto vrteli glavom i predviđali ko je sledeći kandidat da sa svojim urušenim ekonomskim i finansijskim sistemom izađe u javnost i zakuka za pomoć. Ispostavilo se krajem godine da je u pitanju Irska.

Ovaj miljenik zagovornika postindustrijskog kapitalizma, zemlja koja je godišnje dobijala više od 50 milijardi stranih investicija, koja je, ne samo od naših ministara, uzimana za primer ekonomije budućnosti, brze modernizacije i razvoja, doživela je slom i bila je primorana da iz budžeta pokrije rupe u krahiranom bankarskom sistemu. Mala država sa svega 4,5 miliona stanovnika morala je da povuče dodatnih 85 milijardi evra kredita. A treba se podsetiti da je još prošle godine, dakle bez tih para, njen spoljni dug došao na više od 1.000 odsto BNP-a. Prosto rečeno, da bi građani Irske mogli da vrate dug trebalo bi više od deset godina da ništa ne troše već da sve što stvore odvoje za servisiranje kredita!

Irska jeste zaista rekorder, ali varate se ako mislite da je usamljena. Šta reći o britanskih ili holandskih preko 400 odsto BNP-a? Ili austrijskih 220, portugalskih 230 itd? I novopridošle članice „sve bolje stoje” na toj listi. Mađarska se kreće ka 100 odsto, Slovenija, nekada isticana kao primer mudro vođenih finansija, odavno je prešla 110 itd.

Zapanjujuće je što na ovoj listi po ukupnoj spoljnoj zaduženosti prednjače najbogatije države na svetu: SAD, Britanija, Francuska, Nemačka, nešto niže Japan. Ako je poznato da čak 70 procenata od BNP-a Britanije čini finansijski sektor, onda počinjemo da shvatamo o čemu se radi.

Savremeni kapitalizam izgrađen je na kejnzijanskim osnovama deficitarnog finansiranja rasta i masovnog podsticanja potrošnje. Ne dajte se zbunjivati ovim našim kukanjem nad nekakvim neoliberalnim modelom. Pogledajte samo činjenicu da je pre sto godina državni aparat baratao sa tek nekih deset odsto ukupnog BNP-a, dok je danas evropski standard preko 50 procenata! Ceo sistem je izgrađen na podsticanju masovnog zaduživanja, kako država, tako i pojedinaca.

Pogledajte samo naš slučaj. Najbolji i najskuplji poslovni prostor iznajmljuju banke, najviše novca za izrazito agresivne i moralno problematične reklame takođe daju banke. One vas mame da se dodatno zadužujete da refinansirate svoja dosadašnja dugovanja, šire percepciju da se kreditima rešavaju svi problemi itd. Preko sistema kreditiranja i reklamiranja banke vrše uticaj i na medije, korporacije, politiku i na sve segmente života.

Možda najrečitije o kretanju savremene civilizacije govori činjenica da je Vatikan postao simbol za savremeno bankarstvo jer se pod kontrolom Rimokatoličke crkve nalazi mreža veoma jakih banaka. Npr. procenjuje se da oni drže oko polovine bankarskog sektora u Italiji. Sveto pismo izrazito zabranjuje zelenaštvo (pod čime se podrazumeva svako davanje novca pod interes). Debate o moralnoj i religioznoj (ne)opravdanosti kamate vođene su u okviru crkve više od sedam vekova i nikad nisu okončane.

U svakom slučaju, očito je da špekulacija postaje poželjni model savremenog poslovanja u kome bankarstvo i slične „finansijske industrije” daleko preovlađuju nad stvarnom proizvodnjom dobara i usluga. Masovno ludilo konzumerizma vodi ne samo prekomernoj eksploataciji resursa, već i jednom pregrejavanju sistema dužničke zavisnosti koji niko čak više i ne pokušava da razreši. Iz istorije je poznato da su se takve krize obično završavale ratovima ili nekim drugim načinom – da se kao u Matriksu sistem „resetuje” i stvari krenu iz početka.

viši naučni saradnik u Institutu za evropske studije

Komеntari28
e2274
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja