Nedelja, 29.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Žene su veći borci za gej prava

Јелена Карлеуша

Nastupima u javnosti i kolumnom o kojoj je cela Srbija pričala pevačica Jelena Karleuša zaslužila je titulu gej ikone godine koju već nekoliko godina dodeljuje portal Gej eho. Redakcija je odlučila da je proglasi za ovogodišnju „najcicu“, kako glasi titula, bez prethodnog glasanja posetilaca, smatrajući da za tim nije bilo potrebe.

„Njena podrška je bila riskantna, napadali su je i fizički, pa smo odlučili da ne pokrećemo glasanje. Osim toga, Jelena je bila konstantna u svojoj podršci. Ona je još 2001. podržala inicijativu da se dozvole gej brakovi“, objašnjava odluku Predrag Azdejković, urednik ovog portala.

On kaže da je u srpskom društvu vidljivo da se žene više bore za prava seksualnih manjina nego muškarci, a slično je i u inostranstvu.

„Kad se muškarac heteroseksualac založi za prava gej populacije rizikuje da mu prilepe etiketu da je peder. Divac je jedan od malobrojnih koji su javno izrazili podršku i svaka mu čast“, dodaje Azdejković, predsednik Gej-lezbijskog info-centra (GLIC) koji stoji iza ovog portala.

I dok su „najcice“ žene koje su dale istaknut doprinos borbi za prava seksualnih manjina (prethodnik godina su titulu ponele glumica Mirjana Karanović, pevačica Indira Radić i dramska spisateljica Biljana Srbljanović), kandidati za „najfrajera“, mušku gej ikonu, šarolika su skupina privlačnih muškaraca i političara koji su se zalagali za poštovanje gej prava.

Tako je po glasovima posetilaca „Gej eha“ „najfrajer“ za 2010. zgodni pevač, bivši striper, Borivoj „Đavolak“ Grujičić (38 odsto glasova posetilaca), a slede ga sa nešto manjim brojem glasova ministar Ivica Dačić (22 odsto) i vođa LDP-a Čedomir Jovanović (14 odsto).

U svetu su gej ikone javne ličnosti koje imaju veliki broj obožavalaca među LGBT populacijom ili se bore za njihova prava i pružaju im podršku. Često su to osobe koje su i same gej ili se sumnja da jesu. Istorijske ličnosti se proglašavaju za gej ikonu ako je njihovo seksualno opredeljenje predmet rasprava među istoričarima, na primer, Marija Antoaneta ili Aleksandar Veliki.

Danas su to uglavnom slavne ličnosti iz industrije zabave – Lejdi Gaga, Madona, Kajli Minog, Sindi Loper.

Elton Džon i Džudi Garland prošle godine su proglašeni za najveću mušku i žensku gej ikonu svih vremena u anketi sajta onepoll.com. Zanimljivo je da su na tadašnjoj listi „top deset“ muških gej ikona svi osim Dejvida Bekama homoseksualci, dok su na ženskoj listi skoro sve dame heteroseksualne.

Na listi srpskih muških gej ikona nema homoseksualaca.

„Kod nas ima vrlo malo muškaraca koji su javno deklarisani, i to smo mahom mi aktivisti. Muškarce za koje se sumnja da su gej iz obzira ne stavljamo na liste jer ne znamo da li bi se njima to svidelo“, objašnjava Azdejković.

On najavljuje da posle praznika počinje glasanje za „najhomofoba 2010“. Među kandidatima će sigurno biti, kao i prošle godine, Dragan Đilas, Dragan Marković Palma i Amfilohije Radović. Posetioci sajta dodelili su ovu titulu za 2009. gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu.

Protekla godina ostaće upamćena po Paradi ponosa koja je izazvala nasilje na ulicama Beograda i prilično podelila Srbiju. Da li gej pokret u sledećoj očekuje veća prava i više tolerancije?

„Što se prava tiče, sad je bila priča o tome da će u Crnoj Gori legalizovati gej brakove. Ja sam jedini rekao da tu ništa nije divno i krasno, jer ko će u Crnoj Gori smeti da se venčava. Razmišljao sam ko bi i u Srbiji bio spreman za to.

Mislim da prvo mi kao gej populacija treba da se osnažimo, da ne osećamo više tu sramotu. A što se tiče ostatka društva, treba da se promovišu tolerancija i ljubav prema drugima uopšte, a ne samo prema homoseksualcima. Mi kao narod mnogo volimo da zabadamo nos u tuđe stvari“, kaže Azdejković.

J. J. K.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.