Ponedeljak, 08.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TRADICIJA

Vimbldon pa Priboj

Prvi teniski turnir uLondonu odigran je 1877. godine, a u Priboju tri godine kasnije. Kako se menjala moda belog sporta?

Kada se pomene beli sport i njegov nastanak i dalje pomislimo na beli svet, jer tradicija nije nešto s čim bismo se u igri prebacivanja žute loptice preko mreže mogli ponositi. Međutim, da nije baš tako otkrio je istraživač iz hobija Momir Marjanović koji se latio pisanja knjige o svom rodnom Priboju. I šta je pronašao?

Pored Palića, gde su se krajem 19. veka održavala brojna sportska takmičenja austrougarskih zemalja, pa tako i u tenisu, ova igra ima dugu tradiciju i na jugu Srbije. Tamo su loptice počele da skakuću sa svega dve-tri godine zakašnjenja u odnosu na Vimbldon. Prvi turnir u predgrađu Londona odigran je 1877. godine, a u Priboju 1880. godine.

– Odmah posle Berlinskog kongresa austrougarski oficiri pravili su garnizone u Priboju, Prijepolju i Pljevljima. Na velikoj poljani „Zelenac” u Priboju izgradili su stanove za oficire, četiri kasarne, poštu, pekare i sportska igrališta. Teren za tenis počeli su da prave 1879. godine, a završili su ga naredne, u preciznim dimenzijama kako stoji u „Larusovoj” enciklopediji, kao i onaj na Vimbldonu. Pribojci su dobili igralište dvanaest godine pre Beograđana, koji su tenis počeli da igraju na Kalemegdanu – kaže Marjanović. 

Turniri u Priboju odražavani su se sve do 1929. godine, posle odlaska austrougarskih oficira došli su jugoslovenski inženjeri i tehničari koji su radili na izgradnji pruge. Posle Prvog svetskog rata kasarne su srušene, otvoreni su restorani, zanatlijske radnje. Priboj više nije bio kasaba već varošica u kojoj su se održavali i balovi, ušla je civilizacija, ali je nestao teniski teren preko kojeg je umesto mreže prešla železnička pruga.

Svaka nova teniska sezona počinje u Australiji, ali malo ko zna da je ovaj sport nastao u starom Egiptu, iako su i Grci i Rimljani dali svoj doprinos. Tenis se u početku igrao samo rukom, bez reketa. U ranim fazama tenisa koristili su se i drveni štapovi.

Smatra se da je i reč reket nastala od egipatske reči „rahat” koja označava dlan. U Evropi je prvo osvojio aristokratiju koja je obožavala da dlanom prebacuje lopticu od dlake, vune, testa i drveta uvijenih u krpu preko žice tako da se teniska igra brzo širila uprkos zabranama pape i Luja Četvrtog. Vremenom je izmišljena mrežasta rukavica od koje je docnije nastao i reket. Taman kad se pomislilo da je tenis na izdisaju, na scenu su stupile gumene loptice, pa je ta činjenica uz terene od gline i betona dala veliki zamah ovom sportu koji od kraja 19. veka postaje sve popularniji.

Promene su se dešavale i u oblačenju. Prve sportska obuća bile su patike za tenis, a napravljene su 1860. godine. Ali, kad bi igračice iz tog vremena videle kako se danas oblače Venus Vilijams ili Marija Šarapova verovatno bi pomislile da su zalutale na neku drugu planetu. Dame su u drugoj polovini 19. veka nosile haljine do poda, a bela moda Vimbldona nastala je ne odmah već 1884. godine iz vrlo praktičnog razloga, naime, znoj se ne primećuje na beloj opremi. Materijali od flanela pa čak i krzna bili su normalna pojava na teniskim turnirima. Pobednica Vimbldona 1905. godine Mej Saton izazvala je pravi skandal kada se pojavila na terenu u košulji svog oca, pri čemu se i „drznula” da zavrne rukave i obnaži ruke do iznad lakata. Šeširi su nestali sa terena do 1914. godine, a sa njima i čvrste podsuknje, kao i korseti. Velike promene u oblačenju uneli su Amerikanci, pre svih teniser Beni Ostin koji je šokirao javnost 1933. godine kada je u Vimbldonu izašao na teren u šortsu. Sve do tada muškarci su nosili duge, bele pantalone.

A danas? Prvi teniseri sveta Nadal i Federer često se pojavljuju u muški netipičnim roze majicama, doduše ne na Vimbldonu već na manje konzervativnim mestima od engleskih. A teniserke? One uspevaju i ono što je muškarcima nemoguće, pa se tako Tatjana Golovin narugala vimbldonskim pravilima odenuvši crvene gaćice ispod bele haljine, a zahvaljujući kamerama ceo svet je bio svedok njenog „revolucionarnog” dostignuća.  

Dr. S.

Slike iz arhive Momira Marjanovića

Presnimio D. Jevremović

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.