Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nastavak odumiranja tržišta

Godina za nama teško da će ulagači ma ostati u lepom sećanju, premda se mogao nazreti koji zračak optimizma u gotovo trogodišnjem sivilu ovdašnjeg berzanskog tržišta. Prosečan dnevni promet u tekućoj godini pao je ispod psihološke granice od milion evra čime je uspostavljen trogodišnji trend silaznih ak tivnosti na jedinom domaćem tržištu kapi tala.

Indeks najlikvidnijih akcija, Beleks 15, zabeležio je nulti prinos, koji bi se morao ko rigovati posrnućem dinara od desetak proce nata, kako bi se dobila realistična slika uspešnosti prosečnog investitora. I u 2010. godini najviše se trgovalo akcija ma niške AIK banke (AIKB) koja je zadržala oreol najlikvidnije hartije domaćeg tržišta.

Ova najprofitabilnija naša banka, uzimajući u obzir prinos na aktivu i kapital kojima ras polaže, donela je ulagačima i zavidan prinos, naročito u poređenju s kretanjem repernog in deksa. AIK je u 2010. godini porastao 34,4 pro centa, u velikoj meri zahvaljujući odličnim poslovnim rezultatima, dok je pritisak na strani ponude, generisan masivnim paketima akcija dospelim iz aktiviranih zaloga, tek na kratko zaustavio ekspanziju ove hartije. Osta le bankarske akcije uglavnom su okončale godi nu s negativnim prinosom, dok je i likvidnost mnogih od ovih papira bila na niskom nivou. Beogradska Agrobanka (AGBN) pala je tokom godine 11,56 procenata premda je tokom proleća stizala i do nivoa od 10.500 dinara.

Veći deo godine spekulisalo se u vezi s potencijalnom dokapitalizacijom ove bankarske ustanove što je dodatno narušilo poverenje najvećih akcionara prema upravi ove poljoprivredne banke koje i od ranije nije bilo na zavidnom nivou. Prema aktivi, najveća banka na berzi, Komercijalna (KMBN), ostvarila je posle AIKa najbolji rezultat, ali uz neveliku likvidnost.

Ova banka početkom godine dokapitalizovana je od strane inostranih finansijskih institucija što je doprinelo znatnom uvećanju kapitala, ali i izvesnoj rezigniranosti investitora usled sprovođenja zatvorene emisije akcija, a time i nemogućnosti korišćenja prava preče kupovine. Znatnu korekciju od 46,17 procenata zabeležila je Univerzal banka (UNBN) koja je dospela u grupu retkih likvidnih papira koji i dalje tavore blizu istorijskog minimuma. Društvo joj pravi Razvojna banka Vojvodine (MTBN) koja je u tekućoj godini realizovala još jednu dokapitalizaciju kojom je ojačana kapital na baza, ali u velikoj meri i dilutirani vlasnički udeli manjinskih akcionara. I Čačanska banka (CCNB) potkraj godine realizovala je do kapitalizaciju, dok je Kredi banka (CYBN) putem dve zatvorene emisije akcija dobila većinskog vlasnika u vidu slovenačke NKB Maribor.

Od akcija iz realnog sektora najprometnija je bila Naftna industrija Srbije (NIS) čiji je izlazak na berzu verovatno najveći događaj na tržištu kapitala u protekle dve godine. Ak cije ove najveće kompanije na berzi u četiri meseca kotiranja zabeležile su solidan promet i gubitak na vrednosti od 6,13 procenata u odnosu na početnu cenu. Usled ugovorene oba veze većinskog vlasnika za otkupom akcija od manjinskih akcionara, te ne baš sjajnih bilan sa nasleđenih od bivših upravljača, akcijama ove kompanije se uglavnom trgovalo u odnosu na cenu u očekivanoj ponudi za preuzimanje. Tako su vlasnički papiri NIS-a imali više elemenata obveznice nego akcije, što je situacija koja će se promeniti koliko nakon okončanja javne ponude na proleće 2011. godine. Solidan prinos i promet u tekućoj godini zabeležio je najveći domaći građevinar Energoprojekt (ENHL) kome su vetar u jedra najvi še davale potencijalne špekulacije u vezi sa prodajom državnog udela kanadskom Lavalinu. Tokom septembra promenjena je i uprava ovog građevinara, a država je, nakon decenije aps tinencije i nemešanja, aktivirala vlasnička prava u ovoj kompaniji.

Veliki promet tokom 2010. ostvario je i vranjski Alfa plam (ALFA) koji je faktički bio jedina veća kompanija na Beogradskoj berzi koja je bila predmet preuzi manja, od strane beogradske Alko grupe. Bečejs ki Sojaprotein (SJPT), kada se ukalkuliše po dela akcija iz dobiti sprovedena tokom godine, zabeležio je prinos od skoro 10 procenata, za hvaljujući očekivanim dobrim poslovnih re zultatima, ali i sticanju sopstvenih akcija od strane same kompanije. Tokom 2010. godine značajan učinak zabeležile su kompanije koje posluju pod kontrolom Salforda. Kako zbog očekivanja njihove preprodaje, tako i usled ak tivnosti samih emitenata, Imlek (IMLK) i Bambi (BMBI) bili su među većim dobitnicima u godini za nama, sa solidnim prometima koji su ove hartije svrstali među deset najpro metnijih akcija.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.