Nedelja, 23.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dominacija AIK banke u slaboj godini

Protekla godina na tržištu kapitala mogla bi se oceniti kao prilično neuspešna, kako zbog novog pada prometa (treća godina u nizu), tako i zbog korekcije repernog indeksa najlikvidnijih hartija Beleks 15. Ova korpa akcija, koja u velikoj meri reprezentuje kretanja na domaćem tržištu kapitala, oslabila je nominalno oko dva odsto, a realno za više od petprocenata, ako se pridodaju isplaćene dividende, a oduzme snažno slabljenje domaće valute.

AIK banka –I po ostvarenom prometu, i po prinosu, niška AIK banka (AIKB) ostala jelider tržišta na kojem su druge hartije daleko kaskale za ovom akcijom. Ostvareni uspeh AIK-a posledica je odličnog poslovanja ove bankarske ustanove (najprofitabilnija banka domaćeg tržišta), ali i pogodne vlasničke strukture za berzansko trgovanje kojom dominiraju investicioni fondovi, mahom inostrani. Rast AIK-a možda bi bio i intenzivniji da tokom godine nije beležen jak pritisak paketa akcija aktiviranih iz bankarskih zaloga na strani ponude, nakon čije eliminacije je usledio snažan skok.

Komercijalna banka –Najveća banka po aktivi na Beogradskoj berzi i najveća banka kojom upravlja država, oslabila je tokom 2010. godine skoro 18 odstouz prosečan dnevni promet koji je bio manji od milion dinara. Premda je dokapitalizacija (sprovedena početkom godine)ojačala kapitalnu bazu ove banke, sa aspekta ulagača bila je donekle razočaravajuća jer je sprovedena bez prava preče kupovine čime je razvodnjeno vlasništvo manjinskih akcionara. Uprkos tome što je poboljšala poslovanje, Komercijalna banka i dalje beleži prinos na aktivu i kapital znatno manji od očekivanja tržišta.

Energoprojekt holding –Špekulacije oko preuzimanja najvećeg domaćeg građevinara vinule su Energoprojekt 2010. i preko 1.000 dinara po akciji, ali je krajem godine došlo do izvesne korekcije ove hartije te se prinos spustio na 7,5 odsto. U septembru, država je preuzela upravu nad ovom građevinskom kompanijom poslevišegodišnje apstinencije u glasačkim pravima, što je ulilo nadu ulagačima za skoru prodaju ove kompanije. Ovaj događaj nadjačao jeefekte lošijeg poslovanja u tekućoj godini u kojoj su prihodi pali za oko 10 odsto.

Agrobanka –Agrobanka je godinu okončala slabija za petinu, uprkos dobrim poslovnim rezultatima i donošenju odluke o ekspanziji na tržište Republike Srpske. Glavni razlog krize ove hartije jeste činjenica da je u 2010. godini produbljen sukob na relaciji najveći akcionari–menadžment banke oko potencijalne dokapitalizacije čime je znatno poljuljano poverenje ulagača u ovu hartiju. Uz raniji teret obaveze otkupa državnih akcija, Agrobanka nije mogla da ostvaričasniji rezultat.

Imlek –Najveća domaća industrija mleka završila je godinujača za petinu,kako zbog najavljene prodaje, tako i zbog snažnog nastupa kompanije na tržištu koja je sticala sopstvene akcije. Imlek je stizao krajem godine i do nivoa od 2.300 dinara (najviše u poslednje dve godine), ali je kasnije oslabio stišavanjem euforije oko moguće prodaje svih preduzeća kojima upravlja Salford.

Sojaprotein –Najveći fabrika za preradu soje u regionu zabeležila je negativan prinos od četiriodsto, usled (pre svega)lošijeg učinka u prvoj polovini godine. Očekivani dobri poslovni rezultati, aktivnost kompanije na tržištu kapitala i rasterećenje duga doprineli su rastu Sojaproteina u drugih šest meseci koji je ipak bio nedovoljan da se ostvari pozitivan prinos.

Univerzal banka –Univerzal banka se svrstala u najveće gubitnike tržišta u 2010. godini jer se vrednost akcije ove banke više nego prepolovila. Glavni razlozi je slabljenje interesa ulagača usled lošijeg poslovanja u tekućoj godini (znatan pad profitabilnosti) i izneverena očekivanja oko moguće, skorije prodaje ove bankarske ustanove.

Metalac –Gornjomilanovački holding Metalac, poznat pre svega po proizvodnji i prodaji posuđa, oslabio je u 2010. skoro 17 odstoiako je relativno dobro savladao krizu i ostvario rast prihoda za petodsto. Slabom prinosu ove hartije doprinela je i njena prilično niska likvidnost,te je prosečan dnevni promet bio tek neznatno preko 400.000 dinara.

Privredna banka –Još jedna banka u kojoj država ima solidno tržišno učešće okončala je 2010. sa minusom od 23,4 odsto što se može smatrati relativnim uspehom ako se uzme u obzir da je ovaj emitent jedini iz korpe Beleks 15 zabeležio negativan poslovni rezultat u 2009. godini. Rezultati ni u prošloj godini nisu bili jača strana, ali je vetar u jedra ovoj hartiji davala mogućnost preuzimanja ove bankarske ustanove o čemu se u nekolikonavrata špekulisalo.

Tigar –Pirotski Tigar je u protekloj godini oslabio 12 odstoi bio je na ivici ispadanja sa A listinga usled veoma niske likvidnosti (prosečan dnevni promet tek neznatno iznad pola miliona dinara). Ovaj holding je nastavio ekspanziju poslovanja i u tekućoj godini, dodatno unapredio visok nivo korporativne kulture, ali je zadržao prilično nisku profitabilnost što je karika koja u velikoj meri nedostaje ulagačima za ozbiljniji pohod na ovu akciju.

Razvojna banka Vojvodine –RBV je bila najveći gubitnik sa godišnjim minusom od nepunih 60 odstouprkos činjenici da je ova bankarska ustanova prebrodila najteže dane kada je postojala i pretnja njenom opstanku. Ipak, još jedna zatvorena dokapitalizacija u prošloj godini dodatno je razvodnila vlasništvo akcionara i znatno pokolebala kupce na ovoj hartiji.

Tehnogas –Tehnogas koji više od deset godina posluje pod kontrolom nemačkog Mesera zadržao je stabilno poslovanje, ali je njegova berzanska vrednost oslabila skoro 26 odsto. I ovde ulagačima veliki problem predstavlja niska potencijalna likvidnost (većinski vlasnik ima 82 odsto akcija), ali i odsustvo povoljne dividendne politike uprkos visokoj profitabilnosti kompanije.

Alfa plam –Vranjski proizvođač peći i štednjaka Alfa plam bio je, iznenađujuće, druga hartija po prometu u protekloj godini, usled preuzimanja ovog preduzeća od strane beogradskog Amasisa (Alko grupa). Uprkos odličnom poslovanju i dobroj dividendi, prinos na ovoj hartiji bio je razočaravajućih minus 7,5 odsto, uz solidan prosečan dnevni promet od 2,6 miliona dinara.

Veterinarski zavod –Subotički Veterinarski zavod, kojim upravlja Sojaprotein, oslabio je 7,5 odstou protekloj godini uz prilično nisku likvidnost (prosečan dnevni promet tek 216,700 dinara). Uprkos dobrim poslovnim rezultatima, te nastupu kompanije na tržištu kapitala u drugoj polovini godine, rezultat je ipak bio neznatno ispod proseka indeksa Beleks 15.

Nenad Gujaničić

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.