Utorak, 18.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbija uvezla više od 25.000 tona jabuka

Za glavu bi se uhvatio srpski seljak kada bi znao da smo u toku 2010. godine uvezli više od 8.400 tona crnog luka i čak 25.000 tona jabuka. Zemlja koja „pola Evrope može da hrani” u inostranstvu je nabavila i oko 5.000 tona pasulja, kao i više od 600 tona šargarepe, pokazuju podaci granične Fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Uvezli smo nešto manje od 4.800 tona paprike, a na spisku zeleniša koji smo u toku minule godine kupili van granica naše zemlje nalaze se kruške, krastavci, paradajz, beli luk, kupus, čak i šljive.

Godišnji izveštaj graničnih inspekcija pokazuje i da voće i povrće najviše uvozimo iz Španije, Češke, Austrije, Bosne i Hercegovine, Egipta, Grčke, Holandije, Italije, ali i Kine i Kirgizije.

I premda su prva asocijacija svakog potrošača na uvozno voće južni plodovi, ovakvi podaci sa naših granica to demantuju, pa gotovo svakodnevno na trpezi imamo pravi internacionalni meni, a da to i ne znamo. U proleće pazarimo jagode iz Grčke. Oni koji u supermarketu posegnu za jabukom najverovatnije će pazariti bosanski ajdared, a u kaci kiselimo kupus iz Makedonije. Ni to nije sve. Ko bi da u vreme gripa podiže imunitet verovatno će to uraditi kineskim belim lukom, a u srpskom loncu sa rebarcima krčka se pasulj iz Kine ili Turske.

Trgovci kažu da domaća proizvodnja često ne zadovoljava potražnju, pa zato prodaju uvozni zeleniš. Struktura ponude uvoznog voća i povrća, kažu, zavisi od godišnjeg doba.

– Voće i povrće iz uvoza nabavlja se u periodu kada te robe nema na domaćem tržištu. Tako da se period uvoza razlikuje od proizvoda do proizvoda. Citrusi i banane iz inostranstva dolaze u toku cele godine pošto na našem podneblju ne uspevaju – kaže Vesna Žabić, pi-ar „Delta maksi grupe”.

Stručnjaci kažu da takvi podaci nisu alarmantni i da poljoprivredne proizvode više izvozimo nego što uvozimo.

– Za 11 meseci 2010. godine izvezli smo voća i povrća u vrednosti od 479,3 miliona dolara, a uvezli za 218,5 miliona dolara. U odnosu na isti period lane izvoz smo povećali za oko 60 miliona dolara, ali i uvoz za oko četiri miliona – objasnio je Milan Prostran, sekretar odbora za agrar Privredne komore Srbije, dodajući i da je uvoz voća i povrća posledica sporazuma o slobodnoj trgovini sa međunarodnim organizacijama, ali i pojedinačnim državama, poput Turske.

– Tu su i veliki trgovinski lanci koji sada nude voće za koje ranije nismo ni znali i koji postavljaju stroge uslove za ulazak na svoje rafove. U strukturi uvoza oko 90 odsto je južno voće, tako da desetak procenata otpada na one vrste voća koje i mi proizvodimo. Međutim, drugačija je situacija sa povrćem, naročito sa pasuljem ili lukom. Njihova proizvodnja opada, ali i potrošnja. Nema više velikih potrošača, poput vojske i privrednih sistema koji su spremali obroke za radnike, pa je mnogima jednostavnije i jeftinije da ove vrste povrća uvezu nego da ih uzgajaju – ocenjuje Prostran.

To što nam zeleniš stiže sa svih meridijana, objašnjavaju u Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede, ne znači da je sumnjivog kvaliteta.

– Fitosanitarni inspektori pregledaju sve pošiljke voća i povrća prilikom uvoza i tek na osnovu dobijenih rezultata ispitivanja ova hrana može da dospe na tržište, tako da potrošači mogu da budu mirni. Na njihove trpeze stiže samo zdrava i bezbedna hrana iz uvoza – tvrdi Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata.

On objašnjava i da inspektori svaku pošiljku pregledaju tako što najpre proveravaju međunarodno uverenje o zdravstvenom stanju pošiljke, kao i sertifikat koji izdaje ovlašćena organizacija zemlje izvoznice kojom se garantuju poreklo i kvalitet.

– Zatim se obavi vizuelni pregled pošiljke i uzmu uzorci za ispitivanje. I tek kada se dobije laboratorijski izveštaj, ako roba ispunjava naše uslove, ona odlazi u promet – istakao je Pajkić.

Ukoliko se utvrdi da u voću ili povrću ima viška štetnih materija od propisanog, zabranjuje se uvoz, dodaje on. Tako je u toku 2010. godine od pregledane 22.823 pošiljke na granicama, zabranjen uvoz 14.

– Reč je o 186 tona voća i povrća. Uvoz nije dozvoljen zbog nepotpune dokumentacije ili zbog toga što su pošiljke mogle da budu štetne po zdravlje potrošača. One su ili vraćene pošiljaocu ili uništene – rekao je Pajkić.

Stefan Despotović

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.