Nedelja, 23.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Oporavak svetskih tržišta uz postkrizne šokove

Svetska tržišta kapitala, posebno akcija pratila su prošle godine ekonomska kretanja država. Pojedini berzanski pokazatelji, poput nemačkog DAX-a ili američkog indeksa tehnoloških akcija NASDAQ, odskočili su preko 15 odsto u 2010. godini (indeks Beogradske berze Beleks15 je u minusu od 1,7 odsto). Neke kompanije su tržišnim učesnicima donele ogromne dobitke, a pojedine to tek najavljuju svojim ambicioznim planovima za 2011. godinu. Proizvođač automobila iz MinhenaBMW je, recimo, uvećao svoju kapitalizaciju za čak 86 odsto 2010. godine zbog odlične prodaje svojih četvorotočkaša u zemljama u razvoju. Akcija „Epla“, pronalazača i proizvođača popularnih ajpodova, od početka godine skočila je preko 50 odsto, telekomunikacionog giganta „Movil“ 15 odsto, a „Sitigrupe“ 45 odsto.

Kao što je veliki pad svetskih berzi s kraja 2008. najavio tešku ekonomsko-finansijsku krizu u 2009. godini, tako i ovaj oporavak globalnih tržišta, koja su u decembru dosegla čak dvogodišnje maksimume, može biti putokaz snažnog privrednog rasta u 2011. godini. Prema izveštaju Goldman Saksa, svetska ekonomija će porasti 4,6 odsto 2011. i 4,8 procenata 2012. godine. Najveći doprinos tome daće zemlje u razvoju predvođene Kinom (10 odsto), Indijom (8,7), Rusijom (5,3) i Brazilom (pet odsto), ali će i razvijene privrede upisati odlične performanse. Rezultanta njihovog rasta biće 2,5 odsto u 2011. i čak tri procenta 2012. godine.

Zbog ubrzanog oporavka koji se najavljuje naredne dve godine realan je nastavak skakanja cena kako realne tako i finansijske aktive. Nedovoljna proizvodnja i ponuda, s jedne, i ubrzani rast tražnje, s druge strane, povećaće cene robe na svetskim tržištima. Goldman Saks tvrdi da bi ove godine najviše trebalo da poskupi zlato (20 odsto) i da vredi 1.690 dolara po unci, zatim bakar (16) i nafta (13 odsto) čije će se cene kretati oko 11.000 i 105 dolara respektivno, dok će soja s rastom od 13 odsto 2011. godine završiti na nivou od 14 dolara. Kada je reč o tržištima efekata, očekivanja su velika i svi indeksi bi trebalo da dobiju na vrednosti minimum 10 odsto. Tako analitičari očekuju da FTSE100, koji je 2010. godinu okončao na 5.900, narednu završi u intervalu od 6.600 do 6.900 (rast 10-15 odsto). Još optimističnije prognoze, bar za narednih dvanaest meseci, daju se američkom S&P500. Oporavak svetske tražnje uticaće na poboljšanje imovinskog i rentabilitetnog položaja većine američkih kompanija sledeće godine. Bolja finansijska slika izazvaće velike skokove cena njihovih akcija što bi posledično moglo prouzrokovati rast indeksa i 20 odsto (sa sadašnjih 1.260 na 1.500 poena). Ukoliko bi prešao gornju granicu od 1.500 poena, S&P500 bi, uvereni su analitičari, lako dosegao svoj istorijski maksimum od 1.560. Povećane investicije u vlasničke instrumente i postepeni rast referentnih kamatnih stopa smanjiće tražnju za dužničkim papirima i posledično povećati zahtevane stope prinosa na sve obveznice. Tako bi prinos na desetogodišnje obveznice američkog Trezora 2011. godine mogao biti oko 3,25 odsto, a 2012. popeti se za još 0,50 procentnih poena na 3,75 odsto, predviđa Goldman Saks.

Ove godine, međutim, treba očekivati i velike turbulencije na tržištima zbog rizika koji se prenose iz 2010. Jedan od većih su i inflatorni pritisci prisutni u zemljama u razvoju. Pooštravanje monetarne politike (realizovane kroz rast referentnih kamatnih stopa) može se očekivati u Brazilu, Kini i ostalim zemljama azijsko-pacifičkog regiona. U razvijenim zemljama, pak, inflacija u 2011. ne bi trebalo da pređe 1,5 odsto uprkos upumpavanju milijardi dolara u finansijske sisteme. Zato se u razvijenim zemljama i ne očekuje skoriji rast referentnih stopa koje se nalaze na rekordno niskim nivoima (SAD–0,25 odsto, EU– jedan odsto, Japan–0,10 odsto, Velika Britanija–0,50 odsto).

Ipak, najveća pretnja dolazi iz Evrope. Oči finansijsko-ekonomske javnosti biće uprte u Evropsku monetarnu uniju i rešavanje gorućih problema oko budžetskih deficita i javnih dugova zemalja članica. Glavno žarište sa Grčke i Irske preseliće se u Španiju i Portugal, a na udaru će biti i Italija, Velika Britanija i (za mnoge veliko iznenađenje) Francuska i Belgija. Neizvesnost oko sposobnosti ovih zemalja da se izbore s velikim dugovima izazvaće strah investitora i posledično sezonske korekcije na tržištima novca i kapitala. Najlošiji scenario (koji je bez konkretne podrške i najizvesniji) u kojem bi Španija (četvrta ekonomija evrozone) proglasila bankrot i zatražila pomoć od Unije i MMF-a, značajnije bi ugrozio projekcije o budućim kretanjima i stanju na tržištima na kraju 2011. godine. Restrukturisanje finansijskih tržišta, posebno tržišta državnih obveznica, te bankrot banaka, fondova i drugih institucionalnih investitora (koji državne obveznice imaju u portfoliju) osetno bi poremetili finansijske sisteme zemalja članica evrozone.

Evropska kriza ne ugrožava samo privredni rast Unije nego i celokupan svetski oporavak. Od „evropskog rizika” najviše bi trebalo da bude uplašena Kina, tvrde poznati svetski analitičari, jer je Evropska unija najveći kineski spoljnotrgovinski partner. Ozbiljnost situacije povećana je još i činjenicom da su državne obveznice zemalja članica Unije u „kineskim rukama”. Tako bi pogoršanje privredne slike Evrope za kratko vreme moglo da zbriše i dvoprocentni rast kineske ekonomije. Evropska valuta bi oslabila, a to bi otežavalo i uspon izvozno orijentisane američke ekonomije. Upumpavanje novih stotina milijardi dolara od strane američkog Trezora, u cilju sprečavanja prevelikog jačanja dolara, bila bi logična reakcija što bi neminovno povećalo inflatorni pritisak i stvorilo nove probleme, saglasni su tržišni učesnici. U svakom slučaju, kolaps samo jedne velike članice evrozone (poput Španije) mogao bi da reprizira ekonomske prilike 2008. i 2009. godine, a stanje na finansijskim tržištima bilo bi daleko od optimističnih očekivanja za 2011. godinu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.