Zemljotres, kolera, pa Bejbi Dok

Zemljotres je odneo trista hiljada žrtava, epidemija kolere još tri-četiri hiljade ljudi, uragan je nekim čudom pogodio samo obode ostrva, a onda je na Haiti sleteo Bejbi Dok. Hladan i poslovan, u odelu i sa kravatom, bivši diktator, objasnio je da je u „svoju zemlju”, došao „ne radi politike”, već da bi je „rekonstruisao” .

Sa balkona luksuznog hotela u kome se bezbedno smestio Žan Klod Divalije je čak bio u prilici da mahne masi od nekoliko stotina ljudi. Pod balkonom su mu klicali mladići i devojke, a nisu bili ni rođeni u vreme vladavine dinastije Divalije (Bejbi Dok 1971–1986, Papa Dok 1957–1971) koja je uz pomoć ozloglašenih policijskih odreda smrti likvidirala desetine hiljada neistomišljenika.

Kada je pre četvrt veka jedva spasao glavu, bežeći od narodnog gneva u Francusku, Bejbi Dok je sa sobom poneo nekoliko stotina miliona dolara „ušteđevine”. Rastrzan neobuzdanim vladarima, korupcijom, prirodnim nepogodama, pohlepom stranih i domaćih „investitora”, Haiti je i tada kao i danas bio najsiromašnija zemlja na celom američkom kontinentu. Ali to nije omelo Bejbi Doka da krstari od jednog do drugog zamka po francuskoj Azurnoj obali sa svojom tadašnjom suprugom, takođe potomkinjom nekog od haićanskih vlastodržaca.

Godinama je izbeglički par ekstravagancijama „šokirao” zapadnu demokratiju, a da navodno nije bilo legalnog načina da im se stane na put. Stotine hiljada tadašnjih franaka utrošeno je samo jednog jutra u Parizu, kada je prva dama u egzilu krenula u svoj pohod na „živanši”, „versače” i „dior”… Desetina hiljade je koštala večera u elitnom restoranu, jednom, drugom, trećem…

Par je bio galantan i prema prijateljima, čašćavalo se naveliko, a Švajcarska se držala svog zaveta o apsolutnoj sigurnosti bankarskih uloga. Tek kada se brak raspao, i gospođa odnela ostatke sa ove kraljevske trpeze (niko ne zna koliko joj je preteklo) blokirani su bankarski ulozi Bejbi Doka. Francuski „Telekom” je 1994. razvedenom Bejbi Doku isključio telefon 1994. zbog neplaćenih računa koji su prešišali sumu od deset hiljada evra u tadašnjoj valuti.

Još uvek mladi Divalije skrasio se sa novom životnom saputnicom u znatno skromnijem smeštaju. Životario je od prihoda malenog planinskog hotela u Alpima i od poklona svojih poklonika raštrkanih po Evropi i Americi. Tada se ponovo setio „svoje zemlje” – „svog Haitija”.

Na dan kada je trebalo da se održi drugi krug predsedničkih izbora, otkazan zbog lažiranja prvog kruga, usred protesta i haosa, na tlo sa koga se godinama emituju slike biblijskih prizora bede i nesreće, stiže „Er Fransom” Bejbi Dok. Od aerodroma do hotela prati ga državna motorizovana policija iako su svi kobajagi iznenađeni njegovim „misterioznim” povratkom.

Najviše se Haitiju čude globalne organizacije za zaštitu ljudskih prava koje traže da se nekadašnji najmlađi vladar u istoriji zemlje izvede pred sud. U saopštenju Amnesti internešenela navodi se da su „sistemska kršenja ljudskih prava za vreme režima Divalijea zločini protiv humanosti” i da je „Haiti obavezan da ga (Bejbi Doka) izvede pred sud”. Vlast u Haitiju, dodaje se, mora da „razbije začarani krug nekažnjavanja koji traje decenijama”.

A narod ko narod. Jedan od Haićana koji je dočekao Bejbi Doka kaže da je zemlji „potrebna čvrsta ruka”. Možda je Divalije krao, dodaje jedan od mnogih unesrećenih, ali da su to isto činile i „trupe UN stacionirane na ostrvu, i potonji predsednici”. Nova saputnica Bejbi Doka jedva čeka da na domaćem terenu isproba haićanske gastronomske specijalitete i čudi se što je uopšte pitaju za razloge njihovog dolaska.

Razrušenoj zemlji sa godišnjim prihodom od sto pedeset evra po glavi stanovnika potrebna je pomoć. Sa oduševljenjem su Haićani dočekivali sve dosadašnje „spasioce”. Nisu od njih mnogo profitirali. Ako Bejbi Dok obećava isto što i toliki pre njega, zašto bi posle sijaset izneverenih očekivanja, baš na ovog hedonističkog tiranina koji je video sveta i provodio se po njemu nekažnjen, pala nevernička kletva.

Zorana Šuvaković