Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pet američkih mitova o arapskom svetu

Кувајтска берза, осим по гардероби брокера, не разликује се од њујоршке

Vašington – Od svih regija sveta, Sjedinjene Države odvojile su u poslednjih 40 godina najviše novca, vojnika i resursa na Bliski istok. Međutim, Amerikanci znaju vrlo malo o arapskom svetu, a ono što znaju je pogrešno.

U knjizi Arab Voices, Arapski glasovi, Džejms Zogbi osporava ono što on vidi kao „pet velikih mitova koji iskrivljuju američku percepciju arapskog sveta“.

Prvi je mit da su svi Arapi isti, a drugi smatra da arapski svet ne postoji. Zogbi internešenel, istraživačka organizacija Džejmsovog brata Džona Zogbija, sproveo je ankete u šest arapskih zemalja – od Maroka, na zapadu, do Ujedinjenih Arapskih Emirata, na istoku. Rezultati su pokazali bogat i raznovrstan pejzaž, s raznolikim potkulturama.

Međutim, kaže Džejms Zogbi, oni pokazuju i osećaj pripadanja širem arapskom svetu: „Kultura Maroka različita je od one u Libanu, Saudijska Arabija drugačija je od Egipta. Ljudi pokazuju neverovatnu raznolikost mišljenja o svakodnevnom životu i o jedinstvenosti nečije vlastite zemlje, no istovremeno postoje zajedničke niti koje se provlače tom regijom. One su nastale iz zajedničkog jezika i zajedničke senzibilnosti. Arapi mogu biti vrlo različiti, no kad je izvršena invazija na Irak, oni su se ujedinili, kada Palestina prolazi kroz probleme, oni se ujedinjuju i govore jednim jezikom. Osećaju da njihov zajednički glas odjekuje posebnom snagom.“

Za treći mit Zogbi krivi američke medije. Radi se o krivoj percepciji da Arapi mrze Sjedinjene Države, njene vrednosti i način života. „Slika koju dobijamo jeste da Arapi odlaze na počinak s mržnjom prema Amerikancima, da se ujutro bude mrzeći Izrael, a da tokom dana gledaju televizijske vesti koje potpiruju tu mržnju. No, naše su ankete pokazale da su njihova najveća briga njihova deca, zdravstvena zaštita i obrazovanje. Oni ležu u krevet razmišljajući o svom poslu, kao i svi drugi u svetu, a ujutro se bude sa svojom porodicom u mislima. Naravno da tokom dana gledaju televiziju, no najgledaniji programi su filmovi, sapunice i drame”, kaže Zogbi.

On u svojoj studiji opovrgava i četvrti mit – ideju da je većina Arapa motivisana verskim fanatizmom. On kaže da ta zabluda potiče iz holivudskog oslikavanja Arapa ili kao terorista ili kao korumpiranih naftnih milionera:

„Naravno da postoje Arapi koji su teroristi, da ima šeika obogaćenih na nafti koji zloupotrebljavaju svoj novac. Ono što mi ispitujemo jesu stereotipi koje stvaraju mediji: ako je jedini crnac na televiziji ulični kriminalac, ili jedini Jevrejin neki prevarant biznismen, onda se takva slika ureže ljudima u sećanje. Trebalo bi da bude barem toliko različitih vrsta osoba ili karaktera, koliko ih stvarno postoji u arapskom svetu, da bi se izbalansirale takve negativne slike. Jedino će na taj način ljudi shvatiti da svi oni ipak nisu isti.“

Peti mit kojem se autor suprotstavlja jeste temeljni: tvrdnja da Arapi odbijaju reforme i da se nikada neće promeniti ukoliko ih na to ne natera Zapad. Zogbi se koristi podacima prikupljenim u anketama kako bi pokazao da ljudi u arapskom svetu žele društvene i političke promene, no ne žele da im one budu nametnute. Oni teže ka reformama koje će sami uvesti.

Zogbi savetuje američkim političarima da uče od Amerikanaca koji posluju s arapskim svetom: „Poslovni ljudi voljni su da se nagode. Oni slušaju drugu stranu kako bi razumeli šta ona od njih hoće. Znaju da neće moći da prodaju svoju robu ako ne poznaju tržište na kome žele da je prodaju. Kada bismo politiku vodili kao što vodimo biznis, uspeli bismo u postizanju mira i dobrih prijatelja svuda u svetu. Mislim da su naše najbolje javne diplomate poslovni ljudi u regiji jer oni svakodnevno ’prodaju’ Ameriku. Oni vole naše vrednosti, našu kulturu, naše proizvode, naš način života i jednostavno žele da budu deo nas, no mi na njih vršimo politički pritisak.“

Džejms Zogbi naglašava da se u američkom obrazovnom sistemu vrlo malo uči o Arapima i Bliskom istoku. On smatra da taj raskorak treba prevladati, a krive predstave preokrenuti, pre nego što Sjedinjene Države mogu istinski da se ponadaju da osvoje naklonost arapskog sveta.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.