Oglašivači će im doći glave

– U definiciji koja je prihvaćena u Evropi, zadatak televizije je da „informiše, edukuje i zabavi“. Objektivno gledano, u tom trojstvu, gledaocima je svuda na svetu najbliža upravo zabava. Setite se kako su se televizije utrkivale ko će prenositi koju fudbalsku ligu, potom su se utrkivale u „španskim“ serijama, bilo je perioda kada su sve imale kvizove, a danas su na red došli rijaliti programi.

Naš sagovornik dalje tvrdi da su rijaliti, kao i sve na televiziji, imali proboj, dostići će vrhunac i onda će polako početi da iščezavaju. Verovatno, kao i sapunice, nikada neće potpuno nestati, ali ih neće biti u meri u kojoj su sada prisutni, jer će zbog monotonije tih programa doći do prezasićenja. Njihovi rejtinzi, inače, već počinju da padaju, tako da će, relativno brzo ova tema biti za nama, smatra Karadžić.

Da li se rijaliti programi na domaćem tlu više „primaju“ nego u bogatijim zemljama zbog siromaštva društva i duha ili zbog nedovoljne konkurencije kvalitetne domaće produkcije?

Ne mislim da je „siromaštvo društva i duha“ dobra definicija. Istraživanja o posećenosti sajtova za decembar govore da je sedmi sajt po posećenosti u Srbiji bio sajt rijaliti programa „Farma“. Tu je reč o ljudima koji imaju računar, internet konekciju, neophodno znanje… Ne slažem se da nema konkurencije jer više od milion domaćinstava u Srbiji poseduje kablovske priključke, tako da su im na raspolaganju izuzetno kvalitetni programi za koje više ne postoji jezička barijera jer su gotovo svi titlovani. Ipak, umesto perfektnog dokumentarca, naš čovek izabere ono što ga zabavlja. I to je oduvek tako. I sedamdesetih je najgledaniji program bio Čkalja. Zabavu na televiziji ništa ne može da nadmaši.

Ko su ljudi koji troše svoje živote i svoje vreme, zavirujući u tuđe živote?

To su oni koje to čini srećnim. To je njihov izbor. Ko su ljudi koji puše i time ubijaju sebe i štete ljudima iz svoje okoline? I njih to čini srećnim.  A imaju izbor.

Nažalost, u tim i takvim rado gledanim programima često se mogu čuti jezik mržnje, netolerancije, vulgarnosti…

Koliko RRA može da utiče da se ove negativne pojave smanje na minimum i koje su nadležnosti ovog državnog organa kada je reč o rijalitijima?

Može da utiče i uticao je. RRA nije cenzorska komisija koja pregleda programe pre emitovanja, ali, podsetiću vas, nakon ekstremno vulgarnog govora u jednoj od ranijih „Farmi”, reagovali smo istog trenutka i, možda čak prekoračujući svoja zakonska ovlašćenja i proceduru, dan nakon emitovanja zaustavili takav program. Nakon toga, gledanost „Farme“se prepolovila. Što se nadležnosti tiče, one su veoma ograničene i to je veliki problem. Javnost od nas očekuje brze i efikasne reakcije, a zakoni kažu da svako protiv koga mi povedemo postupak ima 15 dana rok za odgovor. To je jako dug rok i mi se nadamo da će doći do izmena koje će nam omogućiti da radimo efikasnije.

Rijaliti emisije su dobar teren i za oglašivače koji koriste gotovo svaki kadar da reklamiraju svoje proizvode. Da li je to zloupotreba i da li je to Zakonom dozvoljeno?

Upravo će oglašivači doći glave rijaliti programima. Rezultati istraživanja govore da je publika u rijalitijima jednolična i da nema efekata reklamiranja kakvi su bili očekivani. Ako dobro pogledate, videćete da je u rijalitijima sve manje velikih oglašivača. Pored toga, na prolećnom zasedanju Narodne skupštine očekuje se donošenje novog zakona o oglašavanju, tako da će mnoge nejasnoće i kontradiktornosti postojećeg zakona biti otklonjene.

Isidora Masniković