Petak, 01.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Prozor u (polu)svet

Prostačko ponašanje učesnika u rijaliti programima kao da daje dozvolu gledaocima da se i oni tako ponašaju u svakodnevnom životu, a mnogo skrivenija poruka je da zbog novca treba pristajati i na najgora poniženja

Da li je rijaliti šou zaista najomiljenija zabava u Srba? Ili je to samo TV format koji podiže najvišebuke i skandala za zadovoljavanje lične potrebe za egzibicionizmom i potrebe dela publike za voajerizmom.

I dok se jedni pitaju da li uopšte postoje granice u vulgarnosti i primitivizmu koji stiže s TV ekrana, rijaliti programi su za mnoge unosan posao. Televizije podižu gledanost, marketinške agencije se utrkuju da svojim klijentima obezbede reklame u tim emisijama, tabloidi i većina dnevnih novina budno prate dešavanja i čitaoce bombarduju detaljnim „rijaliti bizarnosti“. Ne treba zaboraviti ni solidnu zaradu od glasanja putem mobilnih telefona jer, primera radi, za učesnika jednog rijalitija stigne i više od 100.000 glasova. Svoj deo kolača uzimaju i kladionice, gde su pored sportskih rezultata na tiketima i takmičari rijalitija.

Interesovanje za tuđe živote često je u funkciji potvrđivanja da je sve u redu sa našim sopstvenim životom. Prostačko ponašanje nekih učesnika u ovakvim emisijama kao da daje dozvolu gledaocima da je sasvim u redu da se tako ponašaju u svakodnevnom životu. Svi znamo koliko je televizija moćna u oblikovanju javnog mnjenja i ponašanja. Kada se neke osobe, posebno one koje su poznate u javnosti, ponašaju na određeni način to se doživljava kao poželjno ponašanje. Emisije tipa rijaliti šou programa kao da imaju i jednu mnogo skriveniju poruku da uvere gledaoce da je sve dozvoljeno i da zbog novca treba pristajati i na najgora poniženja, objašnjava prof. dr Jelena Vlajković, klinički psiholog, konsultant u „Psihološkim krugovima“.

Inače, drugo ime za rijaliti program u rečniku velikih TV mreža je „alternativni zabavni program“, a njihovi čelni ljudi kažu da je pogrešno očekivati od rijaliti televizije da bude društveno odgovorna.

Srbija je rekorder po broju sati koje njeni stanovnici provedu ispred malog ekrana a istovremeno je po broju depresivnih osoba četvrta zemlja u svetu.Dr Jelena Vlajković o tome kaže : „Koliko sati ćemo dnevno gledati TV program zavisi od više faktora. Stariji ljudi mnogo više vremena provode ispred TV ekrana. Takođe, ljudi nerazvijenih kulturnih interesovanja (knjige, pozorišne predstave) ’gutaju’ sve emisije koje se tokom dana emituju na televiziji. Za njih je televizija često jedini izvor informacija i jedini izvor zadovoljstva. U vremenu teške ekonomske krize televiziji se okreću i oni ljudi koji imaju kulturna interesovanja, ali nemaju novca da ih zadovolje.Dužina gledanja TV programa ima veze i s depresivnim afektom. Depresivne osobe mogu satima da sede ispred TV ekrana, menjaju kanale a, ustvari, nijednu emisiju ne odgledaju do kraja. Često je ovakvo ponašanje jedan od prvih simptoma krize, posebno krize srednjih godina.“

Era rijaliti programa počela je rađanjem „Velikog brata“, čije licencirano izdanje je emitovano u više od 60 zemalja sveta a najveću gledanost ovaj TV format je zabeležio u Engleskoj, Sjedinjenim Državama i Latinskoj Americi.

„Ponosni otac“ je 55-godišnji Holanđanin Džon de Mol, vlasnik producentske kuće „Endemol“, koji je na ideju za „Velikog brata“ došao inspirisan eksperimentom u pustinji Arizone, nazvanim „Biosfera 2“ u kojem je osmoro muškaraca i žena živelo zajedno u ogromnoj staklenoj kocki koja je „simulirala“ planetu Zemlju. Originalna ideja je bila i da šou traje godinu dana i da se pregledi dešavanja emituju jednom nedeljno u izmontiranim emisijama, međutim na finalni proizvod je bio tromesečni šou, sa svakodnevnim uključenjima u program. De Molov TV eksperiment se pokazao toliko uspešnim da ga je 2005. časopis „Forbs“ uvrstio na listu 500 najbogatijih ljudi na svetu, sa imovinom procenjenom na više od 2 milijarde dolara.

„Brat“ je u Srbiju stigao 2006. sa sezonom koja se zvala „Generalna proba“. Većina gledalaca koji su tada netremice gledali dešavanja u kući „VB“ u Košutnjaku, danas bi se teško setili svih pobednika a kamoli učesnika ovog rijalitija. Vreme verovatno briše i sećanje gledalaca ali i podatak da se čak 5 učesnika „Velikog brata“ našlo u crnoj hronici jer su Emir Kuduzovič, Stevan Zečević i Zorica Lazić poginuli u saobraćajnoj nesreći na Šabačkom putu, Antal Skendžić je nožem ubio majku pa sebe a Filip Kapisoda je usmrtio pevačicu Kseniju Pajčin a potom i sebi oduzeo život.

Producentska kuća „Emoušn“, koja je nosilac licence za „Velikog brata“ ovih dana organizuje audicije za novu sezonu pod nazivom „Škola za poznate“, koja će biti emitovana istovremeno i u Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Zanimljivo je da rijaliti emisije, na izvestan način, ujedinjuju eksju prostor, time što u njima učestvuju takmičari iz regiona a samo na audicije za srpskog „Velikog brata“, koje su održane u Zagrebu, Rijeci i Splitu, prijavilo se više od 4.000 ljudi.

Gledaoci su oduševljeno prihvatili i sve tri sezone „Farme“, koja je pobednicima donela po 100.000 evra. Pobednici su bili Milan Topalović Topalko, Miloš Bojanić i Katarina Živković – kojima je zajedničko to što su pevači „Grand produkcije“. U ovim rijaliti programima učestvovala su i četiri političara: Nenad Čanak, Raka Radović, Milan Paroški i Marjan Rističević, koji su svojim plasmanom demantovali tezu da su, u Srbiji, političari najpopularniji.

Interesantno je da „Veliki brat“ nije postigao veliku gledanost u Hrvatskoj (kao ni njegov najveći konkurent na ovim prostorima „Farma“), ali je zato „Ples sa zvijezdama“ spektakularan šou program koji se emituje na tamošnjoj nacionalnoj televiziji a u tročlanom žiriju je već dve godine i legendarna sportska komentatorka, 82-godišnja Milka Babović.

Kroz najgledanije rijaliti programe u Srbiji („VB“, „Farma“ i „Survajver“) prodefilovalo je više od stotinu učesnika; većina od njih su publici malo poznati pevači, manekeni, fotomodeli, „misice“ ili ljudi s takozvanim običnim zanimanjima, koji su ovo videli kao životnu priliku da zarade novac i steknu svojih pet minuta slave. Ali među njima su i Lepa Lukić, Era Ojdanić, Nikola Rokvić, Goca Tržan, Biljana Cincarević, Vesna Zmijanac... za koje se ne može reći da su se prijavili radi sticanja slave ili novca. Prave razloge teško priznajui dobro kriju pod šablonskim odgovorima „da su došli da se igraju, zabave, upoznaju nove ljude i testiraju svoje granice“.

Producentimanije promaklo da je rejting „Velikog brata“ skočio onog trenutka kada je Jelena Karleuša ušla u kuću na 24 sata a gledaoci su čekali sitne sate ne bi li je videli bez šminke i u spavaćici. To je bio samo prvi stepenik jer je publika kasnije mogla do mile volje da gleda kako Zorica Brunclik iznosi stajsko đubrivo, Marina Perazić pere sudove a Eva Ras kuva...

O tome koliko su ovdašnji učesnici rijaliti programa „bezopasni“ svedoči francuski dokumentarac koji je napravila grupa autora a koji prikazuje takmičare koji pristaju da muče jedni druge elektro šokovima. Kreatori programa su ih ubedili da prisustvuju snimanju novog rijaliti programa „Ekstremna zona“ u kojem je osnovno pravilo da se netačni odgovori kažnjavaju bolnim elektrošokovima. Takmičari nisu znali da su deo eksperimenta i da su žrtve koje vrište od bola i mole za milost zapravo glumci. Oni bi nastavljali s davanjem elektrošokova saigračima, čak i onda kada su mislili da će to imati fatalan ishod. Ovaj lažni rijaliti imao je hostese i publiku, koja je aplaudirala „mučiteljima“. Autori su priznali da nisu ni sanjali da će rezultati biti poražavajući a jedan takmičar se pravdao time da je mučio druge „jer se plašio da ne upropasti emisiju“.

Koliko je dugoročno opasno to što televizije mladima nude idoleza idole trećerazredne pevačice i ljudi bez obrazovanja i radnih navika? Zašto smo tolerantni kadse radi o rijaliti programu?

–U formiranju sistema vrednosti u društvu značajnu ulogu ima televizija. Kod nas već veoma dugo postoji poremećen sistem vrednosti. Najbeznačanije pevačice zarađuju mnogo više od vrsnog hirurga ili učitelja. Zbog toga ne treba da nas čudi što mladi čeznu za popularnošću i što su spremni sve da učine da bi je stekli, objašnjava Jelena Vlajković.

Ako je za utehu, teoretičari televizije u svetu se slažu da osnovno pravilo glasi: „Nikada se ne nadmeći u gledanosti s domaćim serijama“.

Tako se pokazalo i u Srbiji jer prvih šest mesta na listi top 20 emisija u 2010. godini rijaliti šou zauzima sedmo, osmo, četrnaesto i šesnaesto mesto. Ispred rijaliti programa su domaće igrane serije, tenis i fudbal. Utešno.

Meri Bilić

-----------------------------------------------------------

Gde je britanska uzdržanost

Tradicionalno uzdržani Britanci su pre nekoliko godina za pobednika „Velikog brata“ izglasali pakistanskog transseksualca, u trećoj sezoni Džejd Gudi su pred kamerama saopštili da umire od raka (kasnije je ona unovčila svoju nesreću tako što je, već teško bolesna, za milion funti, prodala ekskluzivna prava za snimanje svog venčanja) a mediji su bili skandalizovani i rasističkim ispadima prema jednoj od ukućanki, Indijki.

Prošlog leta, producenti  „Iks faktora“ priznali su da takmičare menjaju glas u montaži, ali prema njihovim rečima te su izmene „minorne i ne utiču na ukupan utisak koji kandidati ostavljaju na potencijalne glasače“.

A upravo je „Iks faktor“ lansirao najveće zvezde u Velikoj Britaniji, između ostalih je Sajmon Kauel postao planetarno poznat, ili ozloglašen zbog sarkastičnih komentara i surovog odnosa prema takmičarima. Najuspešniju karijeru napravila je Leona Luis, koja je sa 21 godinom pobedila u trećem serijalu i ubrzo osvojila i svet svojim talentom.

Najveća muzička senzacija protekle decenije Suzan Bojl takođe je potekla iz rijalitija  „Britanija ima talenat“. Neugledna, sredovečna domaćica iz Škotske je preko noći postala internet zvezda, a samo u prva tri dana, snimak njenog nastupa na Jutjubu videlo je dva i po miliona ljudi.

M. B.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.