nedelja, 16.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 23.01.2011. u 11:46 M. Albunović

Vikiliks o Miloševićevim haškim danima

Slobodan Milošević za vreme boravka u pritvoru Haškog tribunala nije bolovao od depresije, ali je bio nesrećan zbog činjenice da nije mogao da viđa svoju suprugu Mirjanu Marković, sina Marka i ćerku Mariju, kao i svoju snahu i unuče, navodi se u depeši koju je objavio „Vikiliks”. U dokumentu koji je u decembru 2003. godine iz Haga poslat u SAD Ričardu Prosperu, tadašnjem američkom ambasadoru za pitanja ratnih zločina, Timoti Mekfeden, iskusni zatvorski čuvar iz Irske koji se nalazio na čelu pritvorske jedinice u Ševeningenu, preneo je svoje utiske o Miloševićevim pritvorskim danima.

Odnos Miloševića i njegove supruge Mekfeden je opisao kao „neobičan”,

„Milošević je mogao da manipuliše nacijom, ali teško upravlja svojom suprugom, koja izgleda upravo nad njim ima takvu moć. Kad on ne bi uradio nešto po njenom savetu, ona se nije libila da mu kaže da su loši ishodi mogli da budu izbegnuti da je poslušao njen savet”, rekao je Mekfeden diplomatama SAD, opisujući da bi se „kada bi ga supruga pritisnula da uradi nešto što ne želi, Milošević retko direktno usprotivio”, već bi prosto izbegao da je posluša. Mekfeden je ocenio da je Mirjana Marković zauzimala centralno mesto u Miloševićevom životu, kao izvor informacija, utehe, motivacije i strategije.

U depeši iz Haga zavedene pod brojem 2568, navodi se da su Miloševićevi problemi sa krvnim pritiskom u septembru 2003. godine izazvali „pravu uzbunu” u Haškom tribunalu, nateravši osoblje suda da razmišlja o načinima kako da ga „usreći”. Mekfeden je naveo da je predložio nadležnima (koji su takvu mogućnost odbacili) da iznađu način da iz Rusije dovedu u Hag Mirjanu Marković, uz neku vrstu diplomatskog imuniteta od hapšenja. Irac je naveo da bi i to bio rizik, jer Mirjana Marković „ume da bude veoma nepredvidiva osoba”.

U međuvremenu, Miloševićeva finansijska situacija se pogoršala – pet meseci kasnio je sa plaćanjem osoblju svoje rezidencije u Beogradu, a u jednom periodu nije mogao da plaća avionske karte svojim pravnim savetnicima. Na kraju se situacija toliko pogoršala da je SPS morao za njega da prikuplja novac.

Mekfeden je naveo da je Milošević verovao da je „okružen budalama”, kako u sudnici, tako i van nje. To je, prema Mekfedenovom mišljenju, bio Miloševićev problem i ranije, jer se u svojoj karijeri okružio „budalama” iz straha da bi njegovi savetnici mogli da budu kompetentniji i inteligentniji od njega.

Milošević ima skoro „fotografsko pamćenje”, navodi Mekfeden, dodajući da nikada nije upoznao čoveka sa takvom memorijom. Ovaj Irac tvrdi da je bivši predsednik Srbije i SRJ „ostao narcisoidan”, kakav je bio i kad je stigao u Hag. Sa druge strane, za razliku od pritvorenika koji su se stalno žalili, Milošević je bio kooperativan i prihvatao je Mekfedenove odluke, često mu odgovarajući sa „Bar sam pitao”.

Ostali pritvorenici su voleli i poštovali Miloševića. Neki od njih su čak motrili na njegovo zdravlje i ohrabrivali ga da nastavi sa dijetom. Milošević je odbijao da se sam susreće sa psihijatrom, ali je učestvovao na grupnim seansama sa ostalim zatvorenicima.

U danima kada se suđenje održavalo, Milošević je ustajao u 7 sati ujutru. Pošto bi se obukao, nazvao bi telefonom svoju suprugu, a u 8 bi krenuo ka sudnici. Suđenja su obično trajala od 9 do 14 časova, sa dve dvadesetominutne pauze. Posle suđenja vratili bi ga u pritvorsku jedinicu, gde bi najpre ručao, a onda kretao u jednočasovnu šetnju (po suncu, kiši ili gradu). Posle toga bi se viđao sa svojim pravnim savetnicima i pripremao bi se za naredni izlazak u sudnicu. Uveče bi obično čitao knjige (Mekfeden ga opisuje kao strastvenog ljubitelja šund – trilera poput onih Džona Grišama, koje je voleo da čita na engleskom).

U dane kada nije bilo suđenja spavao bi duže, do pola deset – deset. Takođe bi i šetao, primao posete svojih pravnih savetnika, potom odlazio na „popodnevnu dremku”, a onda slušao Sinatru ili bi gledao neki DVD koji bi mu njegovi advokati „prošvercovali”.

Komеntari0
c2bd0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja