Čajetina konačno bez omče oko vrata

Čajetina – Da li jedna opština, kada zakon o denacionalizaciji ne postoji, treba iz svog budžeta da namiruje obavezu vraćanja nekad davno nacionalizovanog zemljišta na svojoj teritoriji? Odgovor na to pitanje silno je minulih meseci mučio opštinare u Čajetini, maloj zlatiborskoj opštini, suočenoj s nevoljom da bude presedan u toj obavezi, u predmetu gde je iz lokalnog budžeta na ime restitucije valjalo platiti više od milion evra. Ta „omča oko vrata“, ipak, skinuta je ovih dana odlukom najviše sudske instance, ali su nedoumice ostale.

Saznajemo, naime, da je Vrhovni kasacioni sud, baveći se po reviziji ovim pitanjem, svojom presudom odbio tužbeni zahtev za isplatu ove goleme naknade iz budžeta opštine Čajetina i tako preinačio odluke nižih sudova. Reč je o sporu koji traje decenijama: porodici Jevremović još je 1959. godine nacionalizovano zemljište na Zlatiboru, pa naslednici dugo već nastoje da vrate ono što im je država oduzela. No, sve teško ide bez donošenja zakona o denacionalizaciji, dok na nivou države ne bude opšta primena, što je i jedan od evropskih zahteva. Bez obzira na to, u čajetinskoj sudskoj jedinici užičkog Osnovnog suda, maja prošle godine, ipak je, i to na osnovu odredaba Zakona o vanparničnom postupku, presuđeno da opština Čajetina novčano obešteti naslednike Jevremovića. Reč je o obavezi s kamatama „teškoj” oko 130 miliona dinara. To neveliki lokalni budžet ne može da izdrži, sve će u zlatiborskom kraju da stane, zašto mala Čajetina da vraća kad je država oduzimala, javno su se jadali opštinski čelnici, što tada uopšte nije vredelo, jer je u oktobru, odlučujući po žalbi, užički Viši sud potvrdio presudu čajetinske sudske jedinice.

I onda je davanje tolikog novca – a ne eventualno zamena za drugo zemljište – postalo golema nevolja male, doskora mirne varoši. Kako će da rade škole, vrtići, komunalna preduzeća, ustanove, šta će biti sa investicijama na Zlatiboru ako se čajetinski budžet najednom toliko optereti? Zatim su se, kako to biva, čula i politička prepucavanja, jer, kao i uvek, ima i onih kojima problemi lokalne vlasti idu naruku. A onda je ovih dana, kako nezvanično doznajemo, Vrhovni kasacioni sud usvojio reviziju koju je podneo zastupnik opštine (a i Republičko javno tužilaštvo podnelo je zahtev za zaštitu zakonitosti), preinačio odluke oba niža suda i konačno doneo olakšanje opštinarima u Čajetini.

– I do nas je stigla usmena informacija o takvoj odluci najviše sudske instance, a saznali smo da je obrazloženje da se tužbeni zahtev odbija kao preuranjen. Mi smo, bez obzira na iznenađujuće odluke nižih sudova, ipak verovali u sudsku pravdu, koja je, evo, na kraju zadovoljena. A bilo je nelagodno živeti i raditi s tom omčom oko vrata. Zaista, nije u redu da mala Čajetina bude presedan u restituciji, da ona plaća ono što drugi ne rade. Niko ne spori pravo naslednika porodice Jevremović da namire nekad oduzeto, ali najpre država te odnose mora urediti zakonom jedinstvenim za celu teritoriju – kaže za „Politiku“ načelnik Opštinske uprave u Čajetini Ljubiša R. Radulović.

 Sud je, dakle, rekao svoje, ali nedoumice ostaju: otkud ovakve razlike u sudskom tumačenju zakonskih propisa i da li priča o restituciji zlatiborske zemlje ima, zapravo, neku drugu, najpre političku pozadinu, čiji se koreni na lokalnom nivou lakše prepoznaju...

Branko Pejović