Petak, 28.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Studentski pohod na Berzu u Budimpešti

Стекли смо фантастично искуство: Урош Ђурић, Ана Вјетров, Александар Завишин и Јана Суботић

Koliko će 31. decembra 2011. godine vredeti akcija kompanije „Mađarski Telekom”? Na to pitanje, kojim „lupaju glavu” svi investitori, odgovor je 14. januara ove godine na Berzi u Budimpešti tražilo pet ekipa stručnjaka koje je odabrao CFA Institut i kompanija „Mađarski Telekom”. Među „investitorima” sedeli su i pomno slušali procene predstavnici CFA (bavi se obrazovanjem u sferi finansija a njegovi polaznici rade u „Siti grupi”, „Meril linču”, „Dojče banci”, „Morgan čejzu”, UBS-u...), Ministarstva finansija Mađarske, „Telekoma”, Berze i jedan profesor Ekonomskog fakulteta.

Stručnjaci su pre usmenog izlaganja „investitorima” predali svoje pismene procene i zatim ih branili odgovarajući na dodatna pitanja. Pošto su zadovoljili znatiželju, „investitori” su napravili rang-listu najbolje urađenih prognoza. Na drugo mesto rangiranih procena, s najboljom prezentacijom i nešto malo slabijim radom od pobedničkog, plasirao se „Diskaveri tim” iz Beograda. Članovi tima su Ana Vjetrov, Jana Subotić, Aleksandar Zavišin i Uroš Đurić i svi su na drugoj godini master studija Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA). Kažu da su „već uigrana ekipa” koja je prve dve godine prva javno upotrebili izraz „recesija” u Srbiji, a prošle godine uradila su projekat konkurentnosti Srbije.

Na početku razgovora za „Politiku” Uroš Đurić kaže da su se na međunarodno takmičenje „Global investment riserč čelindža” prijavili u oktobru i da je zadatak bio da se analizira kompanija „Mađarski Telekom”, stanje u njoj, njena cena i da se da preporuka investitorima da li da ulažu u akcije te kompanije.

Ana: Imali smo rok da rad završimo do 1. januara i 14. januara smo imali usmeni deo na kome smo prezentovali ono što smo napisali.

Šta ste rekli za „Mađarski Telekom”, kakva je to kompanija?

Aleksandar: Rad se sastoji iz više delova. Prvi deo je kako se kretao biznis u prethodnom periodu, bila je tu finansijska analiza poslovanja kompanije. Svi podaci su javno dostupni tražili smo ih na internetu.

Na kraju, naša analiza kaže da treba kupovati akcije „Mađarskog Telekoma” jer će njihova cena rasti narednih jedanaest meseci. Interesantno je da je još jedan tim na konkursu dobio isti iznos vrednosti akcija koji smo i mi prognozirali za 31. decembar 2011. godine.

Ima li „Mađarski Telekom” konkurenciju, kakvo je tržište?

Aleksandar: U mobilnoj i fiksnoj telefoniji postoje dva konkurenta. Na IT tv tržištu ima deset konkurenata. „Mađarski Telekom” je lider na ona dva tržišta sa po 45 odsto učešća, ali na trećem ima manji udeo tržišta.

Ana: Predviđamo da će „Telekom” ulagati u tržište IT usluga jer tu ima prostora za širenje biznisa do 2014. godine i ulagaće dosta kapitala da bi zauzeli bolju poziciju na tržištu. Verujemo da će sva ulaganja i akvizicije ići upravo na to tržište.

Šta su, po vašoj analizi, drugi razlozi za rast te kompanije i vrednosti njegove akcije?

Aleksandar: Mađarska je u 2010. imala samo 0,6 odsto rasta BDP-a, a očekivanja su da će rast u 2011. biti između tri i četiri odsto, uz manju inflaciju. Za verovati je da će se celo tržište ići malo naviše i to bi trebalo da pogura bolju poziciju „Telekoma” na tržištu. Ali i sve druge kompanije.

Uroš: Radili smo, takođe, finansijsku analizu cene akcija, da li je precenjena ili potcenjena. Došli smo do zaključka da je u tom trenutku akcija bila potcenjena te da bi ubuduće bilo dobro u nju investirati.

Zašto je bila potcenjena?

Aleksandar: Postoje indikatori na osnovu kojih tačno možete da izračunate da li je neka akcija precenjena ili potcenjena. Mi smo dobili rezultat nešto malo ispod „jedan”, dakle da je potcenjena i naša je prognoza da rast vrednosti akcija te firme neće biti veliki.

Kad smo mi pravili analizu jedna akcija „Mađarskog Telekoma” vredela je 516 forinti. Naše predviđanje je da će na kraju ove godine akcija vredeti 582 forinte. Iz toga bi investitori mogli da izvuku zaključak da treba kupovati akcije ove kompanije. I sada redovno pratimo njeno kretanje na Berzi.

Da li ste pored spoljnih faktora uticaja na vrednost kompanije radili i uticaj faktora unutar kompanije na njenu vrednost? Kako firma izgleda iznutra?

Uroš: Zaključili smo da je to dobro organizovana kompanija, s dobrim sistemom korporativnog upravljanja, tačno se zna ko kome odgovara i ko šta radi u firmi.

Jana: Dugo smo diskutovali o još jednoj temi. „Mađarski Telekom” je do 1993. godine bio državna kompanija i onda je krenula privatizacija i 2000. godine, posle transformacije vlasništva, većinski vlasnik sa 59,52 odsto postao je „Dojče Telekom”. Ostali vlasnici su građani i drugi investitori a država ima zlatnu akciju i pita se samo oko nekih važnih strateških odluka. Iz te perspektive, koja se eto sada tiče i nas, Mađari su počeli 15 godine ranije od nas. I kad pogledamo šta je sve učinjeno u pogledu investiranja, novih tehnologija i inovacija u „Mađarski Telekom”, onda se vidi šta smo mi propustili i da kasnimo 15 godina. A oni se već nekoliko godina pozicioniraju kao neko ko želi da bude lider u regionu i imaju akcije u „Telekomu Crne Gore” i „Telekomu Makedonije”.

Ana: U analizi smo mnogo pažnje posvetili rizicima. Jedan od najvećih je specijalni krizni porez koji je u januaru 2010. godine mađarska vlada uvela telekomunikacionim kompanijama i koji je uticao na dobit kompanije. Taj porez će važiti do 2012. godine.

Da li ste videli neku manu koja može da ugrozi vrednost akcije Kompanije na Berzi?

Aleksandar: Našli smo par tužbi manjinskih akcionara po više osnova, što nam je bilo sumnjivo. Takvih tužbi bilo je i u Makedoniji.

Jana: Nama se veoma dopalo to što u njihovim izveštajima koji su nam bili dostupni piše da postoje tužbe manjinskih akcionara i oni javno saopštavaju da ne znaju koja će biti suma koja će biti presuđena protiv „Telekoma” ili odšteta koju će morati da plate. Dakle, oni pošteno kažu da postoji rizik i da ne znaju koliko će to da ih košta.

Uroš: Radili smo i SWOT analizu. Kao pretnju istakli smo svetsku ekonomsku krizu i jaku konkurenciju na tržištu. U šansama, našli smo rast u sektoru tv usluga. Kao glavnu snagu označili smo da je „Mađarski Telekom” tržišni lider u fiksnoj i mobilnoj telefoniji i da mnogo radi na programima lojalnosti mušterija. A kao glavnu slabost izdvojili smo samo dva dobavljača za opremu i održavanje.

Kakvi su rezultati poslovanja?

Ana: Pravili smo i prognozu poslovanja do 2014-2015. godine. A što se tiče rezultata, svetska ekonomska kriza uticala je na sve u sektoru telekomunikacija, pa i na „Telekom”. Tačno se vidi period pre krize i vreme krize od 2008. kad su se prihodi i neto dobit smanjili, ali smanjeni su i troškovi. U okviru smanjenja troškova bili su primorani da otpuštaju radnike.

Da li ste videli kako je menadžment reagovao na krizu?

Ana: Smanjivao je administrativne troškove i broj zaposlenih. I posle 2011. planirano je smanjenje zaposlenih za još osam odsto u odnosu na sadašnje stanje.

Aleksandar: Kao jedna od mera štednje bila je i delistiranje s Njujorške berze decembra prošle godine...

Ana: Nismo utvrdili tačan razlog, ali postoji spekulacija da su napustili Njujoršku berzu zbog smanjenja administrativnih troškova...

Aleksandar: ...našao sam podatak da su morali da objavljuju zaista mnogo informacija na Njujorškoj berzi i to im je bio veliki trošak. Ali, akcijama „Mađarskog Telekoma” trguje se i dalje u Americi ali na vanberzanskom tržištu na kojem nije potrebno pripremati toliku količinu informacija.

Cena akcija „Mađarskog Telekoma” padala je u celoj 2010. godini jer se njome slabo trgovalo, najniža cena bila je 516 forinti za jednu akciju, a najniža ikad postignuta cena bila je oko 470 forinti. To nam je bio indikator da cena akcije ne može više ići previše „duboko” u krizi jer se tržišta ipak oporavljaju i da će cena rasti jer je to u suštini kvalitetna kompanija. Evo, sadašnja cena je 555 forinti tako da se naša predviđanja ostvaruju.

Jana: Bili smo jedina ekipa koja je radila i dubinsku analizu, ostali su radili samo finansijsku i analizu same akcije. Mi smo prvo posmatrali stanje u zemlji, pa tržište telekomunikacija, zatim kompaniju i na kraju finansijsku analizu same akcije. Jer, kupovina akcije dobre kompanije ne mora uvek da bude i dobra investicija. Zato smo gledali šta će se desiti s kompanijom ali i okruženjem u narednih godinu dana. I onda smo iz te cele slike koju smo sebi pokušali da stvorimo, doneli odluku da li kupovati akcije te kompanije.

Da li je bilo pitanja iz „komisije” i šta su vas pitali?

Ana: Pitali su nas kako smo izračunali jedan koeficijent i to smo im objasnili i kako povećati IT usluge „Telekoma” za 70 odsto do 2014. godine.

Pobednik takmičenja bio je mađarski tim s jednog od tamošnjih fakulteta. Komisija je rekla da je rad tog tima bio malo kvalitetniji od našeg i da je to presudilo u izboru pobednika.

Treći tim je bio mešovita grupa Mađara, Kazahstanaca, Amerikanaca.

Uroš: Prezentovali smo rad i odgovarali na pitanja na engleskom jeziku, za nas je to bio izazov da izađemo pred tako stručne ljude a naš nastup ocenjen je kao odličan.

Šta vam znači drugo mesto?

Ana: Bez lažne skromnosti, mislim da smo dobro odradili s obzirom na to da nam je prvi put.

Jana: Za nas je to fantastično iskustvo. Dobili smo i lepe poklone koji govore na kakvom je takmičenje nivou. Među poklonima bila su dva strana udžbenika, disk s promo materijalom, notesi, fleš memorije i vaučer od 120 dolara da naručimo knjige iz oblasti finansija.

Aleksandar: Pa bez preterivanja, vrednost nagrade po čoveku bila je 300 evra.

Ana: Mi smo se pomučili, a oni su se lepo odužili.

Jana: Ipak su najbitnije veze koje smo ostvarili. U ovom poslu nije bilo važno ko nas je poslao i čiji smo. Princip je bio „ono što ste uradili, to ćemo da ocenjujemo”.

Kakav je vaš komentar na polemike o prodaji „Telekoma Srbije”?

Aleksandar: Vidimo da „Telekom Srbija” trenutno ima problem, nije konkurentan u odnosu na druga dva operatera, iz „Telekoma” odlaze najbolji stručnjaci jer ne mogu da dobiju adekvatnu platu, potrošači su uskraćeni za neke usluge koje nude konkurenti... Dakle, biće bolje za „Telekom” kad se proda, sigurno će biti otpuštanja radnika ali to je nešto što mora da se desi.

Nije problem da li će se prodati ili ne, nego kako će se taj novac iskoristiti. Ako se iskoristi kao i u svim prethodnim privatizacijama, onda je bolje ne prodavati ga.

Na osnovu vaše analize „Mađarskog Telekoma” i na osnovu informacije o prijavljenim potencijalnim kupcima „Telekoma Srbije” možete li da izvedete zaključak o mogućem kupcu?

Jana: Interno smo komentarisali da bi „Dojče Telekom” tom akvizicijom definitivno zaokružio svoje regionalno pozicioniranje na ovom delu Evrope. Iskreno se nadam da bi to onda imalo i neke povoljnije uslove za potrošače, bolje usluge... S cenom usluga novog vlasnika „Telekoma Srbija” ne bih sada licitirala. U svakom slučaju trebalo bi da na dugi rok svi imaju benefite. Mi više nemamo vremena za gašenje požara na kratak rok.

Ana: Ulazak velikog igrača rasplamsaće novu konkurenciju, kompanije će se utrkivati za novi, veći komad tržišta što će poboljšati performanse svih igrača a na zadovoljstvo potrošača.

Aleksandar: „Telekom Srbija” kao državno preduzeće vodi računa i o socijalnom aspektu, mora da zapošljava što više ljudi, da obara cene usluga ali plate ne rastu. I kad god zafali para, država uskoči i pomogne. A kad tu firmu neko kupi plate će da porastu, sigurno je da će biti otpuštanja i da će da poskupe usluge ali će biti kvalitetnije.

Da li bi ste se upustili u analizu „Telekoma Srbija” da je to od vas tražio neko od potencijalnih kupaca?

Ana: Da, to bi bilo izazovno.

Jana: To je uvek malo „vruć krompir” jer sve vrvi od emocija. A tom poslu trebalo bi pristupiti nepristrasno, „imamo preduzeće, njegove performanse, šta bi moglo da se poboljša”. Svi ljudi koji izlaze u javnost morali bi da budu iskreniji i da vode računa o efektima onoga što pričaju. Mi kao država imamo problem, nama krupne stvari izgledaju nevažne, tranzicija nam traje deset godina. Tu je gubitak za celokupno društvo, a ne samo za „Telekom”.

Uroš: Kod nas su mediji bespotrebno puni politike, previše je izjava s nacionalnim nabojem. A sve što je privatizacija nailazi na odbojnost, bez svesti da će neka firma propasti ako se ne proda.

Miša Brkić

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.